Иницијатива

02. марта 2014.

ИНИЦИЈАТИВА ЗА НОВО ПРИЗНАЊЕ ПРОСВЕТНИМ ПОСЛЕНИЦИМА
Треба уздићи данашње професоре Вујиће

Лик Косте Вујића, професора Гимназије из 19. века, оживео је књижевник Милован Витезовић сценаријом за ТВ драму и романом, по коме су касније снимљени и филм и телевизијска серија, а актуелни професор Петар Стефановић предлаже да се у Крагујевцу установи национално признање које би се звало по човеку за кога је Михаило Петровић – Мика Алас својевремено написао да је био најоригиналнији професор у Србији.

Професор Политехничке школе Петар Стефановић послао је предлог конкурсној комисији за промоцију града Крагујевца да се установи признање „Шешир професора Косте Вујића”. Замислио је да то буде специфична награда са националним карактером и да се једном годишње додељује наставнику или професору који у овом данашњем времену има професионалне и људске „црте” какве је поседовао чувени Коста Вујић. Њих не треба посебно описивати јер их је верно дочарао Милован Витезовић, прво кроз сценарио ТВ драме, а потом и роман по коме су снимљени филм и телевизијска серија.
Укратко, Коста Вујић (1829 – 1909) био је доброћудни особењак и хедониста, педагог посебне врсте, за кога је његов ђак Михаило Петровић Алас, један из плејаде великих имена којима је Вујић предавао, рекао да је био најоригиналнији српски професор 19. века. Широј јавности мање је познато да је Коста Вујић службовао и у Крагујевцу 1858/59. године, где је предавао немачки и латински језик, као и црквено певање и био је диригент ђачког хора Крагујевачке полугимназије.

Враћање поремећених вредности

Петар Стефановић каже да је разговарао са књижевником Милованом Витезовићем, који је најзаслужнији за оживљавање лика професора Косте Вујића (у романсираној форми, али уз уважавање чињеница) и да је он сагласан да се установи признање које би носило његово име. Мада постоје награде које су намењене посленицима у просвети, као што су Светосавска или Доситејева, ова би била на свој начин посебна и специфична, као што је и Коста Вујић био особен и различит од многих других професора.
Најупечатљивија је једна изјава професора Вујића која гласи: „Нешто ми говори да ће се у будућности о мени знати само по томе што сам био професор сјајних будућих имена”. То се и обистинило јер су из његовог разреда изашли Јован Цвијић, Јаша Продановић, Михаило Петровић Алас, Милорад Митровић и други наши великани. Сигуран сам да и данас у Србији има сјајних професора који се „легитимишу” по ђацима који праве значајне професионалне каријере и то би био основни критеријум по коме би се бирали лауреати за награду са статуетом „Шешир професора Вујића”, каже предлагач признања Стефановић.
Његова је идеја да Милован Витезовић обавезно буде члан жирија за избор „наследника” Косте Вујића, можда и глумац Александар Берчек који је изванредно одиграо његов лик у филму, свакако и угледни људи из образовања, али о том-потом. Да се огласи оваквим предлогом Петар Стефановић имао је у виду, пре свега, две ствари: стање у данашњем образовању у Србији и шансу да Крагујевац, из кога су кретале многе идеје које су мењале српску историју, добије још једну осмишљену и делотворну промоцију.
У Србији данас имамо потпуно поремећени систем вредности, у чијим оквирима живи и млада генерација ове земље. Вредности попут достојанства, пријатељства, љубави, оданости, хуманости, солидарности, поштовања професора и школе, труда да би се дошло до циља потпуно су уништене пред све агресивнијим квазивредностима. У обнављање правих вредности и свој напредак друштво може кренути само ако створи квалитетне школе и квалитетне, од друштва цењене, просветне раднике. Историја је недвосмислено показала да су све успешне земље почињале од успостављања система квалитетног образовања, објашњава професор Стефановић.
Установљавање награде са именом Косте Вујића, сматра њен предлагач, могло би да буде и скроман допринос уздизања образовања.
Уз све проблеме и мањкавости, у Србији данас има много професора Вујића по градовима и варошима, али о њима се готово ништа не зна, као да они никоме нису ни потребни. Пројекат који предлажем има дугорочну намеру да их проналази, да ствара базу података тих непроцењиво вредних људи, да организује њихове сусрете у Крагујевцу, да их оснажује да преузму што активнију улогу у земљи где се све заглибило у блато просечности и квазивредности. То значи да би награда „Шешир професора Косте Вујића” само симболизовала један нови друштвени напор да се афирмишу и, колико могу, обједине на послу унапређења образовања вредни, стручни и ђацима посвећени професори, образлаже своју намеру професор Стефановић.

Добра промоција Крагујевца

Циљ да се на овај начин и Крагујевац промовише Петар Стефановић објашњава и историјским и актуелним чињеницама.
Има великог смисла да се овакво признање установи у Крагујевцу који је увек био духовни и интелектуални центар Србије. Овде су живели и живе људи визија. Уз то што је био српска престоница, у Крагујевцу су настојале и многе прве институције образовања и културе, од гимназије, занатско-техничке школе, театра, првих српских новина, апотеке, електричног осветљења. То говори да је Крагујевац током своје историје био значајан образовни, културни и привредни центар Србије, а то је и данас.
Ново признање које предлажем у области образовања за појединце који су били, јесу или ће бити познати као професори неких садашњих и будућих сјајних имена, истовремено је и признање граду Крагујевцу. Његова промоција као места где се цене знање, вештине, мудрост, племенитост, хуманост, визионарство…, каже професор Стефановић.
Уз свој предлог он, с много разлога, прилаже и говор професорке београдског Филолошког факултета Рајне Драгићевић прошле године будућим професорима на њиховој апсолвентској вечери, посебно апострофирајући следећи део:
„Волите своје ученике. Упознајте их са оним племенитим што носе у себи, а чега често нису свесни. Извуците оно најбоље из њих. Подигните им углед у њиховим сопственим очима. Нипошто им не поклањајте оцене, али им стално омогућавајте да поправе оцене које имају. Препознајте и поштујте њихов труд. Покажите им да могу бити успешни ако раде. Не убијајте им вољу. Професорски ауторитет не стиче се претераном строгошћу и самовољом, већ праведношћу и недвосмисленим договором којег обе стране треба да се придржавају. Хвалите најбоље јер ћете тиме инспирисати и остале да се потруде и понекад буду најбољи. Пружајте шансу многима да понекад буду најбољи. Немојте бити другари са својим ученицима. Ви треба да постављате правила у својој учионици, да одређујете границе, да држите конце у својим рукама, јер они су ученици, а ВИ СТЕ ПРОФЕСОРИ”!
Случајност је што се у овим „инструкцијама” будућим професорима може препознати и велики део професорског профила Косте Вујића. Предлог професора Петра Стефановића је „на столу”, на потезу су чланови комисије којима је поверено да одаберу оно из „понуде” што стварно може да промовише Крагујевац.

Извор: Недељне новине Крагујевачке




Unija sprs logo

МОЈА ПРАВА – ПРЕУЗИМАЊЕ

ЗАХТЕВ ЗА ПРЕУЗИМАЊЕ – ТЕХНОЛОШКИ ВИШАК

ЗАХТЕВ ЗА ПРЕУЗИМАЊЕ – НЕПУНО РАДНО ВРЕМЕ

Јединствена листа технолошких вишкова

Листа радника са непотпуним радним временом

Слободна радна места

Одлуке о расписивању конкурса на одређено и на неодређено. Споразуми о преузимању запослених Решења о избору кандидата

konkursi

III Фаза одобрених радних места

II Фаза одобрених конкурса

I Фаза одобрених радних места

Просвета има реч

Website design: ATEC Technologies
Scroll