Analiza Stručnog uputstva za organizovanje i ostvarivanje nastave neposrednim putem i putem učenja na daljinu i Predloga za organizaciju rada

Analiza Stručnog uputstva za organizovanje i ostvarivanje nastave neposrednim putem i putem učenja na daljinu i Predloga za organizaciju rada

Poslednjih dana škole širom Srbije zatrpane su mejlovima od strane Ministarstva prosvete i Školskih uprava sa nikad konfuznijim informacijama o početku školske godine. Direktori, nastavnici i svi zaposleni po školama suočavaju se sa konkretnim problemima kako organizovati nastavu koja počinje za desetak dana. Problemi će nastati tek kada i ovako zbunjeni zaposleni po školama pokušaju da isto predoče zainteresovanim roditeljima i učenicima. Naime u pomenutim pravilnicima i predlozima pravilnika nema informacija koje su ključne.

– Planovi i programi kao i ishodi i ciljevi nisu revidirani i sažeti. Obim gradiva koji se treba obraditi nije preciziran od strane Ministarstva te je nemoguće u okviru zadatog broja časova preći sve ono što je do sada rađeno.

Ministarstvo je obavestilo škole da je promena Planova i programa u završnoj fazi, ali nije precizirano kada će se završiti i po kom planu će se raditi sa učenicima. Nedelju dana pre početka školske godine nastavnici ne mogu da naprave planove po kojima bi radili sa decom.

-Planom nastave na daljinu predviđena je TV nastava. Škole nemaju uvid u sadržaj ovih časova, te ne mogu znati da li će sva deca biti obuhvaćena istim nastavnim sadržajima.

-Predlozima za organizaciju vaspitno obrazovnog rada, detaljno je do u minut obračunat rad svakog nastavnika ali nije pojašnjeno kako uskladiti rad nastavnika koji punu normu ostvaruju u dve, pa i tri škole. Nastava za drugi ciklus obrazovanja (5-8 razred) predviđena je u poslepodnevnim satima za sve škole, uz skraćeno boravljenje dece u školi, ali produženo boravljenje nastavnika pre svega u čekanju da odrade zadatu minutažu u nastavi.

-Ministar je govoreći o početku školske godine rekao da nastavnici koji rade sa decom u školama neće raditi i na E platformama, da bi poslednjim predlozima obavezao nastavnike da dosadašnje časove dopunske, dodatne nastave i sekcije pretvara u E časove uz tačno obračunate minute koji svaki nastavnik treba da provede uz računar (naravno svoj jer škole nemaju dovoljnu količinu istih).

– Potrebno je izraditi digitalne pripreme za čas koje bi bilo poželjno dostaviti roditeljima i učenicima, što samo po sebi nije mali posao ali je u ovom slučaju nemoguć, jer ne znaju koje nastavne jedinice treba obrađivati (Plan i program je u završnoj fazi).

-Prostorne, tehničke i materijalne mogućnosti po školama u većim sredinama zahtevaju podelu učenika po odeljenjima i na tri grupe (Pravilnikom su predviđene dve).

-Pomoćno tehničko osoblje je godinama smanjivano, a sada isto treba da u jednoj smeni u skladu sa propisanim merama očisti i do 800 kvadrata školskog prostora za minimalnu cenu rada.

-Od nastavnika se traži da u iskrenoj i transparentnoj komunikaciji sa roditeljima dođu do osnovnih potršnih materijala za rad (maska vizir,rukavice…)

-Učenici i nastavnici nisu tehnički pripremljeni za početak školske godine koja zahteva on line pristup nastavi. Ako će deca raditi od kuće postavlja se pitanje zašto roditelji nisu oslobođeni bar kupovine udžbenika. Udžbenike bi trebalo prebaciti u E oblik i postaviti ih na platforme koje bi bile dostupne besplatno i učenicima i nastavnicima a država bi trebalo da pokrije ovaj trošak izdavačkim kućama.

– Ako se već očekivao ovakav početak školske godine, trebalo bi da se bar odeljenja prvih razreda (osnovnih i srednjih) za koji je početak najstresniji, formiraju sa manjim brojem učenika i ne dele na grupe. Podela na grupe unosi konfuziju i u razredima koji već imaju iskustvo sa školom.

Na kraju bih napomenula da je racionalno što je ministarstvo u ovakvoj situaciji odlučilo da podeli odgovornost sa školama, nudeći autonomiju u odlučivanju uz uvažavanje specifičnosti svake škole.

Ako smo ravnopravni partneri u vreme epidemije, nema razloga da od sad ne budemo ravnopravni u dogovoru oko Nastavnih programa,odlučivanju o broju učenika u odeljenjima,  donošenju zakonskih rešenja, izboru direktora, pravljenju strategije obrazovanja kad sve ovo prođe.

Ministarstvo nam je ovog puta pokazalo da škole ne služe za obrazovanje i vaspitanje nego za puko čuvanje dece i bez iluzije da sve ono što se dešava po školama ima za cilj da obezbedi bolju budućnost deci.

Snežana Romandić-Petrović

Predsednik Unije SŠB