БЕОГРАДСКИ РОБИН ХУД

13. новембра 2020.

Професор са Харварда, делом судске одштете од 750 милиона долара намерава да штампа бесплатне уџбенике за све ђаке у Србији!

Некадашњи ђак београдске Математичке гимназије а сада професор на чувеном америчком Харварду и један од водећих информатичара на планети, проф. др Александар Кавчић (52), био је ових дана у Београду и опет је позвао наставнике у Србији да пишу уџбенике чије ће издавање финансирати његова фондација, а затим ће их бити бесплатно објављени на интернету или продавати само по цени трошкова штампе.

Уверили смо се лично да тај наш просветни Робин Худ, који је “отео” од богатих капиталиста да дели нашим нашим ђацима, заиста и постоји и разговарали јуче са њим за Глас јавности, баш пред његов повратак у САД. Ипак, пре тога, да мало објаснимо одакле толико богатство овом добротвору да тако издашно помогне наше образовање.

Елем, пре три године у нашим медијима је непримећено прошла светска вест, иако, сензација у информатичкој индустрији, да су америчка компанија „Marwell Tecnology”, произвођач више од милијарду чипова годишње, и Универзитет Карнеги Мелон постигли, након седмогодишњег парничења, постигли нагодбу по којој ће ови први другима исплатити одштету од фантастичних 750 милиона долара, а од чега нашем Александру Кавчићу, како сазнајемо, припало око трећине износа. У питању је био проналазак, који је касније и развио у својој докторској дисертацији, који се од 2003. године користи за производњу свих чипова за читање са магнетских меморија на планети, а који је мултинационална компанија „Marwell Tecnology”, незаконито производила и продавала.

Као неко ко не заборавља корене и одлично зна какав је носећи стуб образовање у свакој држави, наш савремени Робин Худ оснива Фондацију „Алек Кавчић”, преко које одмах позива наше наставнике да пишу уџбенике чије ће издавање финансирати и тако дугорочно оснажити наш просветни систем. Додати и да је Кавчић 1986. године завршио Математичку гимназију, као један од најбољих ученика, да би наставио школовање у Бохуму, где је дипломирао на Електротехничком факултету. Докторску дисертацију је одбранио на Карнеги Мелон универзитету, а сем на њему, предавао је и на Харварду и на Универзитету Хаваји. Живи на релацији Остин – Београд, јер су он и супруга одлучили да, док деца не одрасту, део године проводе у нашој земљи а део у престоници Тексаса, који убрзано постаје нови центар информатичке индустрије.

Образовање национални интерес

Већ три године његова Фондација помаже Математичкој гимназији из које је и сам потекао, прво у рачунарима, кад је видео да су застарели.

– Како би најталентованији математичари у земљи добили најбољу технологију за рад, од 2019. их снабдевамо рачунарима последње генерације, а оне које смо им доделили у претходној години заједно са Математичком гимназијом шаљемо основним школама у Србији. Мислим да нисмо свесни да је наша Математичка гиманазија једна од најбољих на свету, по једном параметру сигурно, по медаљама са такмичења где год се појаве. Образовање је стратешки национални интерес и слично је спорту, кошарка је одличан пример. Ми као мала земља можемо да будемо прваци света у једној кошарци, јер имамо оригиналну школу у том спорту, тако и у образовању, ако се инвестира у њега, можемо бити конкурентни у свету. Кључ је просветни радник, и нису спорне плате већ њихов респект и статус у друштву. Многи тврде да је образовање најбоље у Финској и Кини, а то су по много чему различите земље, али у образовању нису, јер им је просветни радник на пиједесталу вредности, надахнуто прича професор Кавчић за Глас јавности и објашњава како то мисли да подели уџебенике ђацима, када знамо да некава “уџбеничка мафија” контролише то тржиште код нас, иначе вредно око 100 милиона евра годишње…

– Да, процењује се да тржиште уџбеника у Србији годишње вреди око сто милиона евра, али у томе је и наш апсурд који показује колико се новца ту обрће и колико је израбљивање родитеља у свему томе. Да и не причам да сваки нови уџбеник који штампају страни издавачи већ постоји у неком од облика јер нова издања припрема и државно предузеће Завод за уџбенике, који прати све промене. То значи да су родитељи, као порески обвезници ове земље, већ једном платили издавање уџбеника, и ту наша Фондација жели да исправи неправду, да не плаћају књиге и други пут. Не знам да ли ћемо успети да то променимо, јер директори школа имају право да бирају уџбенике и питање је да ли ће изабрати бесплатна издања која ћу да понудим. Монопол држе четири повезана страна издавача: “Клет”, “Фреска”, “Нови Логос” и “Биос” а национани Завод за уџбенике није ни на десет посто тржишта, све је јасно, објашњава нам даље професор Кавчић.

„Уџбеници морају бити бесплатни“

Открива нам да њега израда једног уџбеника кошта око 5.000 евра и да ће, уз додатне трошкове које има око издавања, на штампање свих школских књига за све разреде основне школе за сада уложити мање од милион евра. Слободно сами израчунајте разлику до “оних” сто милиона евра и где завршавају.

-Уџбеници морају бити бесплатни, то је тако у свим земљама, чак и на западу. Чак ни у Америци, бастиону либералног капитализма, не постоји слободно тржиште уџбеника. А ми смо, као мала земља, направили слободно тржиште где се надмећу странци издавачи. Сви ти уџбеници су генерално исти, одобрени од Министарства, једини начин да дође до диференцијације неког уџбеника у односу на други је корупција, то сви виде. Три деценије смо у том талогу, неки рачунају од 1991. године од када се оснивана Мегатренд универзитет, где су политичари почели као студенти а сада су већ и професори, прича професор Кавчић.

Такође, тврди да зна да га не чека нимало лака мисија, али верује да ако га подрже родитељи, наставници и синдикати, то неће бити борба са ветрењачама, поређење на који га многи упозоравају. Питамо га још само на крају да ли је покушао да разговара са нашим министром просвете о томе, он каже да није је “нема простора”, поготово код претходног Младена Шарчевића. На опаску да смо добили и новог, Бранка Ружића, наш просветни Робин Худ се само осмехнуо и безнадежно слегнуо раменима. Након овог разговора, у кафеу код Матерматичке гимнсзије, професор Александар Кавчић је отпутовао за Тексас, да би нам се ускоро вратио, како је обећао.

(Глас јавности)




Unija sprs logo

ПКУ – Covid 19

ПРОСВЕТА ИМА РЕЧ

МОЈА ПРАВА – ПРЕУЗИМАЊЕ

ЗАХТЕВ ЗА ПРЕУЗИМАЊЕ – ТЕХНОЛОШКИ ВИШАК

ЗАХТЕВ ЗА ПРЕУЗИМАЊЕ – НЕПУНО РАДНО ВРЕМЕ

Јединствена листа технолошких вишкова

Листа радника са непотпуним радним временом

Слободна радна места

Одлуке о расписивању конкурса на одређено и на неодређено. Споразуми о преузимању запослених Решења о избору кандидата

konkursi

IV фаза одобрених радних места

III Фаза одобрених радних места

II Фаза одобрених радних места

I Фаза одобрених радних места

Website design: ATEC Technologies
Scroll