Држава нам дугује још 50.000

18. априла 2022.

Након што је председник Србије Александар Вучић током телевизијског гостовања, а после бројних протеста просветара и медијских натписа, одлучио да „обрадује“ запослене у просвети са 10.000 динара једнократне новчане помоћи, из појединих просветних синдиката подсећају да држава просветарима дугује још „само 50.000 динара“. Просветни радници поручују да ово не решава суштину њиховог лошег положаја.

Више од 130.000 запослених у просветном сектору, према најавама председника Србије, добиће између предстојећег православног Ускрса и 1. маја по 10.000 динара једнократне новчане помоћи у „знак подршке“.

Овај Вучићев потез према просветарима долази први пут од када је почела епидемија коронавируса у нашој земљи, а након бројних протеста просветара последњих месеци, али и писања портала Нова.рс да су „просветари остали ‘кратких рукава’ по ко зна који пут“ – када је пре десетак дана Вучић најавио помоћ за поједине запослене у социјалним установама.

Изгледа да је председник Србије напокон „чуо“ разочараност просветара, па је одлучио да испуни своје предизборно обећање, али не и захтев појединих синдиката да се исплати трећина дуговања у висини од 20.000 динара.

Јасна Јанковић, председница Уније синдиката просветних радника Србије, рекла је за портал Нова.рс да су просветари након бројних акција „успели да искамче 10.000 динара од државе“.

Она је поздравила тај гест о најављеној исплати новца, али и поручила да „држава сада просветарима дугује само 50.000 динара“.

Вучићеву најаву једнократне новчане помоћи, председница Уније синдиката просветних радника, оцењује као „изнуђен потез“ и подсећа да је ово први пут да просветари добијају нешто током, сада већ вишегодишње, епидемије коронавируса.

„То зависи од тога колико будемо упорни да тражимо и вратимо оно што је наше“, одговорила је Јанковић на питање да ли очекује да просветари у наредном периоду поново имају неку једнократну новчану помоћ.

Она је подсетила да су просветари због великих дуговања државе били чак и на суду.

„Знамо да здравство никада ништа ни не тражи, а увек може да добије, а просвета је као по обичају ‘негде у запећку’ и мислим да су најављеној исплати новчане помоћи допринеле само наше велике акције у марту. Поново је потврђено, вреди се борити“, поручила је Јанковић за Нова.рс.

„Срамота је што су просветари последњи дошли на ред“

Маја Перовић је наставница српског у једној новосадској основној школи. Она истиче да 10.000 динара једнократне помоћи не решава суштину проблема и положаја просветара.

„Не могу да лажем, 10.000 ће добро доћи. Ипак, срамота је што су просветари последњи дошли на ред. Такође, ових 10.000 динара неће трајно решити лош положај нас наставника – решење је у већим платама, које неће вређати наше достојанство“, казала је Перовић за Нова.рс.

„Милостиња за просветаре“

Учитељица Весна Јеротијевић из Чачка рекла је за Нова.рс да најава новчане помоћи може да се третира као „милостиња“ или као отплата шестине дуга државе према просветарима.

„Ту наводно обећану помоћ можемо третирати као милостињу или као шестину дуга према просветним радницима. Држави није стало до образовања и до просветних радника“, истакла је Јеротијевић.

Она је оценила да је „улога просветара минимизована, као и да им је рад девастиран, иако и даље дају велике резултате“.

„Како може да се осећа неко ко се труди да часно и одговорно обавља свој посао и образује будуће генерације, а да је толико занемарен и у немилости државе“, рекла је Јеротијевић о томе што су просветари „последњи на листи за једнократну помоћ“.

Милан Јевтић, професор историје у крагујевачкој Средњој стручној школи, сагласан је исто да се ради о „милостињи“ и додаје да би она требало да буде „компензација за умањене плате у овој години“.

„Ово је лепо, али потпуно недовољно. Ја лично мислим да је боље да је плата усаглашена са растом трошкова, да нам то буде кроз повећање плате, а не кроз једнократну помоћ. Овако испада, као да нам неко даје милостињу. Нема човек утисак да је то оно што смо ми већ зарадили и што нам припада, него да је, нека врста помоћи или милостиње. Инфлација је прешла више од десет одсто, раст плата је седам посто, што значи да смо у овој години имали умањење зарада. Вероватно је неко у власти укапирао да ми имамо ове године мање плате у односу на прошлу, да је смањена наша куповна моћ и да је ово сада нека врста компензације и то недовољне“, рекао је овај крагујевачки професор за наш портал.

Који су све захтеви просветара?

Подсећања ради, просветни радници у Србији током бројних протеста последњих месеци, поред једнократне новчане исплате, тражили су и смањење броја ученика у одељењу на највише 24 и корекцију зарада од 12 одсто.

Иначе, просветари су тражили исплату трећине дуговања од 20.000, а од тога ће барем за сада добити само 10.000 једнократне помоћи.

Међу захтевима су и промене закона из области образовања, уз социјални дијалог.

Извор: Нова С




ПЕТИЦИЈА УНИЈЕ СПРС – СМАЊЕЊЕ БРОЈА УЧЕНИКА У ОДЕЉЕЊУ

ПОПУСТИ ЗА ЧЛАНОВЕ УСПРС

Unija sprs logo

ПРАВНА СЛУЖБА УСПРС

ПКУ – Covid 19

ПРОСВЕТА ИМА РЕЧ

МОЈА ПРАВА – ПРЕУЗИМАЊЕ

ЗАХТЕВ ЗА ПРЕУЗИМАЊЕ – ТЕХНОЛОШКИ ВИШАК

ЗАХТЕВ ЗА ПРЕУЗИМАЊЕ – НЕПУНО РАДНО ВРЕМЕ

Јединствена листа технолошких вишкова

Листа радника са непотпуним радним временом

Слободна радна места

Одлуке о расписивању конкурса на одређено и на неодређено. Споразуми о преузимању запослених Решења о избору кандидата

konkursi

V Фаза одобрених радних места

IV фаза одобрених радних места

III Фаза одобрених радних места

II Фаза одобрених радних места

I Фаза одобрених радних места

Izrada web sajta: ATEC Technologies
Scroll