Ново законско решење и даље предмет спора између просветне власти и синдиката
Комбинована одељења (не) затварају сеоске школе
Рок до када су директори школа били обавезни да доставе надлежним школским управама предлог за формирање одељења за наредну школску годину истекао је јуче, а од сагласности школских управа и Министарства просвете зависиће по свој прилици да ли ће и у ком обиму бити формирана комбинована одељења од петог до осмог разреда.
Иако министар просвете Бранко Ружић оцењује као „потпуну бесмислицу“ тврдње синдиката да Министарство настоји да затвори сеоске школе спајањем одељења различитих разреда, синдикалци су и даље чврсто убеђени да би примена новог законског решења донела бројне проблеме у пракси.
Подсетимо, изменама Закона о основном образовању које су зимус ступиле на снагу, комбинована одељења могу да се формирају и у предметној настави (од петог до осмог разреда), док је досад то било могуће само у разредној (од првог до четвртог разреда основне школе).
Стручним упутством о формирању одељења предвиђена је могућност, не и обавеза да се образовно-васпитни рад у основној школи организује и у комбинованим одељењима.
У случају да је састављено од ученика два разреда комбиновано одељење може имати до 15 ђака, а уколико је реч о спајају три или четири разреда онда је лимит 10 ученика по одељењу.
– Приликом формирања одељења за наредну школску годину, школа поступа у складу са Стручним упутством о формирању одељења и група у основним и средњим школама за школску 2022/2023. годину. Уколико школа одступа од примене закона, треба да тражи сагласност од надлежне школске управе до 8. августа уз наведено образложење – навели су у писаном одговору из Министарства на питање Данаса коме школа треба се обрати ако не жели да формира комбинована одељења у вишим разредима.
На питање да ли је директор тај који одлучује о формирању ових одељења из Министарства кажу да је „директор организатор образовно-васпитног рада и сваку одлуку доноси са својим најближим сарадницима“.
У Стручном упутству, међутим, пише да директор најкасније до 8. августа доставља надлежној школској управи и саветнику за финансијско-материјалне послове предлог за формирање одељења на наредну школску годину који садржи податке о броју ученика и одељења по разредима.
Ако је реч о комбинованом одељењу, образложење школе треба да садржи и податак о броју ученика сваког разреда првог и другог циклуса, као и податке о броју комбинованих одељења са бројем ученика по разредима.
Министар просвете је раније казао да је управо на предлог директора дата могућност да школе због боље организације и квалитета наставе, споје ученике различитих разреда и од петог до осмог разреда.
– Ја бих тим директорима укинуо радна места. Нека министар каже име и презиме тих директора па да видимо како ће они проћи у мањим срединама – одговара министру Звонимир Јовић, потпредседник Уније синдиката просветних радника Србије.
Он сматра да би отварање комбинованих одељења у предметној настави довело до великог броја технолошких вишкова.
– Ако се наставнику биологије који има два часа недељно искомбинују два разреда он губи два часа у тој школи, ако му се искомбинују четири разреда, губи шест часова. Сваке године се трудимо да решавамо проблем технолошких вишкова, међутим Министарство стално прави нове проблеме. Учитељи предају све предмете и њима је много лакше да организују рад у комбинованим одељењима, а питање је како ће изгледати настава и какав ће бити њен квалитет ако наставник математике треба да предаје на истом часу два или четири програма. Поставља се питање да ли ће деца из мањих средина бити равноправна на полагању завршног испита са осталим ученицима, јер наставник заиста неће имати времена као што би имао да нису таква одељења формирана. Ако родитељи виде да деца не могу да напредују пребациће их у друге школе, а то води затварању школа у малим срединама – сматра Јовић.
Наставници и синдикалисти из многих места у Србији већ су дигли глас против новог законског решења, а у међувремену је почело и потписивање онлајн петиције која је насловљена као борба за свако дете и за право сваког детета на квалитетно, једнако и неометано образовање и да се сачувају села.
Апели да се одустане од спајања разреда стижу и са југа Србије, са подручја Ниша, Лесковца, Ивањице, Војводине…Обећања у неким школским управама да ће се изаћи у сусрет захтевима просветара засад су само усмена.
Министар тврди да тенденција Министарства новинама у закону није да школе угасе, већ да се „омогући модел наставе који ће за децу бити подстицајан и који ће им омогућити социјализацију и тимски рад који су веома важан сегмент образовања и квалитетног развоја ученика“.
Звонимир Јовић каже да је све урађено преко ноћи, без икаквих припрема и да поступање школских управа мора да се уједначи. Верује да ће кључна одлука бити на Министарству и њиховом сектору за финансије.
– Наша држава и Влада гледају на школе и на просвету као на потрошњу и док то не променимо увек ћемо имати оваквих проблема. Морамо да схватимо да образовање деце није потрошња, већ улагање у будућност саме те државе. Када будемо престали да посматрамо да имамо толико наставника, а могли бисмо за толико да смањимо њихов бој, онда ћемо вероватно имати и другачији однос према просвети – каже Јовић.
Мале школе
Више од 19.000 ученика од првог до четвртог разреда основне школе похађа наставу у комбинованим одељењима. У одељења са комбинацијом два разреда иде 15.842 ђака, 2.130 учи у одељењима са комбинацијом три разреда, а са четири 1.291 ученик. Поред тога, школу у којој је једни ђак похађа 143 ученика, показују подаци Републичког завода за статистику за школску 2020/21. годину, објављени у публикацији „Кључни подаци о образовању у Србији“, аутора Ивана Ивића, Ане Пешикан и Александра Костића. Према подацима Министарства просвете, у Србији тренутно има 69 основних школа са мање од 50 ученика.
Извор: Данас