МОЖЕ ЛИ СРБИЈА КОНАЧНО ДА МАТУРИРА?

20. октобра 2020.

МОЖЕ ЛИ СРБИЈА КОНАЧНО ДА МАТУРИРА или је ПРОБА државне МАТУРЕ само игроказ за ПРАВДАЊЕ 35 милиона евра од ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ

Први пилот испити за крај средњег образовања и државну или тзв. велику матуру одржаће се следеће недеље, од 27. до 30. октобра, у 101-ој школи широм Србије.

Министар просвете, Младен Шарчевић, усхићено тврди да ћемо најзад ћемо имати мерење квалитета у предуниверзитетском образовању, из Европске уније подсећају да су из касе за овакве пројекте већ дали 35 милона евра и да желе резултате, не оглашавају се једино наставници, ђаци и родитељи маниром лепо васпитаног света, да не одговарају кад их нико ништа и не пита.

А питања има небројано, а као да ипак преовладавају два чини се најважнија: како ће средњошколци полагати ту велику матуру и хоћемо ли умети да организујемо тако компликован систем. У Министратву просвете, по обичају, на све то гледају кроз ружичасте наочаре, док се код оних који то практично треба да изведу са ђацима, просветним радницима, недоумице само множе.

– Ово ће бити прва проба задатака, али изгледа да нисмо урадили пробу система. Проба система је генерална проба онога што ће доћи када дође та велика матура, да око 65.000 матураната полаже по три предмета, то су велики проблеми и изазови, али још нема главног одговора на суштинско питање: да ли ће факултети прихватити то уместо пријемних испита? Факултети мудро ћуте, а у Закону о високом образовању пише да су дужни само да вреднују резултате матуре, што је јако широк појам. Организовање државне матуре, па да после тога ђаци полажу и пријемне испите, нема смисла, поготово што државна матура мора да буде круна средњег образовања деце“, објашњава, за Глас јавности, Јасна Јанковић, председник Уније просветних радника Србије.

Подсећања ради, пројекат државне матуре финансира Европска унија,као део много већег пакета, од 35.000.000 евра бесповратне помоћи. Наиме, толико је Европска унија донирала за реализацију пројеката који се тренутно остварују, и суме од 100 милона евра, колико је од 2003. године ЕУ Србији дала за унапређење образовног система.

На упозорења из најутицајнијег синдиката у просвети и подсећања Европске уније министар просвете, Младен Шарчевић, одговорио је “врло лако”, у свом стилу, још пре неки дан:

– У садашњем систему наши ученици аплицирају за упис на један факултет, захваљујући државној матури добиће шансу да конкуришу за упис на свим сродним факултетима истовремено. И наставници добијају тиме што ће моћи објективно да провере шта су радили. С постојећом малом матуром и новом стратегијом која је при крају, као и увођењем јединственог информационог система у просвети на добити ће бити цела држава јер се на овај начин укључују рефлектори, све ће да се види, шта треба да се поправи, да нема више приче о лошем квалитету образовања. Не можете изабрати само три основна предмета (матерњи језик, математика, један по избору с листе обавезних општеобразовних) за полагање на државној матури и рећи идем на медицину. Неће вас препознати.

Уколико матуранти желе да иду на факултет за спорт, морају проћи проверу физичке спремности, што се не може матурским тестом. Исто тако, ако би да упишу неку уметничку академију и то су специфичности које се могу додати матурском минимуму, лако је све објаснио министар Шарчевић, али изгледа само неупућенима у проблематику, па смо Јасну Јанковић замолили да прокоментарише и ове тврдње.

-Како то министар мисли да може може проверити систем док се не заокружи читав круг. Не може се проверити ако имаш малу а немаш велику матуру, немаш проверу читавог система. На малој матури смо показали да нисмо стасали, а сад подижемо све на виши ниво, на виши левел, што кажу млади. Посебно је питање, зашто толико пута одлажемо полагање држане матуре. Да ли то значи да ми немамо снаге и капацитета да направимо систем за полагање, који обухвара ИТ платфроме, испитни центар у који се сливају сви подаци за 65. ооо ђака. Ко то проверава, како се дистрибуира, ко то прегледа, ко прави статистику? Ипак, питање свих питања је зашто факултети ћуте и да ли су спремни да се одрекну новца за полагања испита. Не треба бити ни велики мудрац, ни пророк да реално предвидимо да државни факултети скоро сигирно неће признати овај и овакав државни испит, а приватни, тек, ни случајно, тврди Јасна Јанковић, председник Уније синдиката просветних радника Србије за Глас јавности.

(Глас јавности)




Unija sprs logo

ПКУ – Covid 19

ПРОСВЕТА ИМА РЕЧ

МОЈА ПРАВА – ПРЕУЗИМАЊЕ

ЗАХТЕВ ЗА ПРЕУЗИМАЊЕ – ТЕХНОЛОШКИ ВИШАК

ЗАХТЕВ ЗА ПРЕУЗИМАЊЕ – НЕПУНО РАДНО ВРЕМЕ

Јединствена листа технолошких вишкова

Листа радника са непотпуним радним временом

Слободна радна места

Одлуке о расписивању конкурса на одређено и на неодређено. Споразуми о преузимању запослених Решења о избору кандидата

konkursi

IV фаза одобрених радних места

III Фаза одобрених радних места

II Фаза одобрених радних места

I Фаза одобрених радних места

Website design: ATEC Technologies
Scroll