NIJE LOŠE BITI TREZVEN

28. avgusta 2020.
„NASTAVA U OBLAKU“: IZAZOVI I ODGOVORI/ POVODOM JEDNE ANKETE
Uoči opšteg raspada sistema, koji će, čim đaci krenu u školu i neko se, negde, razboli od korone, pa počne stampedo povratka u „houm, sviit houm“, možemo biti sigurni da će se sve opet svesti na on lajn nastavu, kojoj se profesori sada obučavaju i proklinju čas kad su uzeli dnevnik u ruke ( sad ga više ni nemaju, jer su im uveli tzv. „elektronski dnevnik“). Ipak, ne vredi gubiti razum, a glava i dalje treba da nam služi i za mišljenje, a ne samo za potšišivanje.
I ovaj tekst ima takav cilj. Kada se u nas dešavaju vanredne okolnosti, retko ko reši da se njima ozbiljno pozabavi i da vidi šta je učinjeno, šta se čini, šta se može učiniti. Ipak, u prosveti ima posvećenika i vrednih trudbenika koji ne odustaju. Tako u  Gimnaziji u Čačku pedagoško – psihološka služba nije čekala da se država oglasi o tome šta i kako, nego je preduzela vredno istraživanje o „on lajn“ nastavi organizovanoj od marta do juna 2020. Katarina Dunjić Mandić, psiholog i viši pedagoški savetnik i Nevenka Tolić, pedagog razultate tog istraživanja „Nastava u oblaku“ ili učenje u „doba korone“ objavile su u gimnazijskom izveštaju za školsku 2019/2020. godinu.
ŠTA SE DESILO?
One, između ostalog, kažu:“Od 17. marta 2020. zbog epidemiološke situacije u zemlji, izazavane virusom korona, privremeno je obustavljen neposredni nastavni rad u svim osnovnim i srednjim školama, ali nije prekinut obrazovno-vaspitni rad sa učenicima. Za učenike osnovne, srednje škole i gimnazija, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja je pripremilo edukativne sadržaje za učenje na daljinu, koji su svakodnevno emitovani posredstvom komunikacionih kanala RTS-a i nacionalne platforma Moja škola. Ostvarivanje nastave na daljinu bila je obaveza svih škola, pri čemu su nastavnici sami planirali načine realizacije, oslanjajući se na dostupnu informaciono-komunikacionu tehnologiju i kanale komunikacije.“
NASTAVA SE „NAOBLAČILA“
Počelo je, ističu one, „učenje na daljinu“:“Neposredni rad u učionici, za veoma kratko vreme zamenjen je „nastavom u oblaku“. Umesto u školskim učionicama, nastavnici realizuju nastavu u svojim „virtuelnim učionicama“. Tradicionalna nastava je privremeno zamenjena elektronskom komunikacijom preko Skajpa, Vibera, mejlova, digitalnih učionica…
I nastavnici i učenici su se prilagođavali novom načinu rada, učili i nalazili rešenja i odgovore na izazove koje je pred njih postavila „nastava na daljinu“. Do juče „nemoguće“ postalo je izazov velikom broju nastavnika koji nisu ni sanjali da je tako nešto moguće. Svako se snalazio kako je znao i umeo. Nastavnici koji su se usavršavali i primenjivali inovacije u nastavi koje nude razne platforme i alati, spremno su dočekali nov pristup nastavi. „Preko noći“ su preuzeli mnoge uloge u kojima do tada nisu bili, i svoje domove su pretvorili u „privremene kancelarije“, a učionicu u „nastavu u oblaku“.“
„DALJINSKO“ UČENJE
Šta je učenje na daljinu?
Katarina Dunjić – Mandić i Nevenka Tolić ga ovako definišu:“Učenje na daljinu je savremeni način učenja i usvajanja novih znanja, obrazovanja, zasnovanih na materijalima, instrukcijama i uputstvima koje nastavnik pruža učenicima primenom informaciono komunikacionih tehnologija (IKT). U vreme informacionih tehnologija mogućnosti za učenje na daljinu su brojne. Istraživanja su pokazala da metoda učenja na daljinu, više od svih drugih oblika rada, stavlja proces učenja u ruke učenika, a nastavnika u ulogu moderatora procesa učenja. U procesu sticanja novih znanja učenik je u prilici da razvija ključne i međupredmetne kompetencije poput komunikacije, saradnje, preduzimljivosti, digitalnih kompetencija. Dobre strane ove vrste učenja i podučavanja, su i što učenici usvajaju znanja svojim tempom, na mestu i u vreme koje njima odgovara. U situaciji kada naiđu na teškoću učenici mogu da uspore, pauziraju snimak lekcije, ponovo pokušaju, promene direkciju u mišljenju koja će im pomoći da reše problem i savladaju gradivo. Nastavnik u pripremi nastave ima veću slobodu i mogućnost da za istu nastavnu jedinicu pripremi dosta različitih sadržaja, tako da nastava postaje individualizovana. Ključna aktivnost za svaku vrstu učenja je povratna informacija kojom nastavnik formativno deluje na učenika, a koja je učeniku i nastavniku uvek dostupna. Učenik ne mora da čeka naredni čas da postavi željeno pitanje i dobije odgovarajuću informaciju jer pitanja može da postavi odmah, dok još uči, i na njih dobija pravovremenu valjanu povratnu informaciju.“
To, dakle, može da funkcioniše?
Doduše, kad bi naša zemlja bila Japan…
PREMUDRO MINISTARSTVO
Ministarstvo prosvete se pohvalilo rezultatima:“Na osnovu praćenja realizacije nastave na daljinu u prve dve sedmice vanrednog stanja, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja uputilo je dopis školama u kome su, između ostalog, ukazali na profesionalizam i odgovornost nastavnika u prihvatanju promene načina rada, koja se ogleda u: posvećenosti pripremanju nastavnih materijala i kvalitetu komunikacije sa učenicima i roditeljima; više od 60% nastavnika koristi različite dostupne i predložene platforme za učenje, što učenje čini zanimljivijim za učenike; značajan broj nastavnika nije imao iskustva sa platformama za učenje, ali su za vrlo kratko vreme, uz uputstva koja su dobili, uspeli da ovladaju znanjima i veštinama za njihovo korišćenje; sve škole su uspele da iznađu način da i učenici koji nemaju mogućnost da koriste kanale komunikacije na daljinu dobiju potrebnu pomoć u učenju; nastavnici su razvili prigodne sisteme za praćenje napredovanja učenika, vode beleške o rezultatima učenja, zalaganju i ponašanju učenika tokom učenja i tokom komunikacije sa nastavnicima i drugim učenicima. Prema uvidu Ministarstva prosvete, a na osnovu povratnih informacija dobijenih od roditelja, u uslovima nastave na daljinu učenici dobijaju više ili značajno više domaćih zadataka nego u redovnim uslovima ili su domaći zadaci složeniji i obimniji. Ministarstvo prosvete je predložilo da i nastavnici i učenici planiraju određeno vreme za rad. Nastava na daljinu, iako pruža mnogo mogućnosti, ne znači da nastavnici, učenici i njihovi roditelji treba da budu na platformama i u komunikaciji tokom celog dana. Nastavnici i učenici bi trebalo da planiraju, u okviru određenog „radnog vremena“, vreme za učenje. Naprimer, ako su učenici učili putem TV časova u prepodnevnim satima, trebalo bi da se dodatna podrška i zadavanje domaćih zadataka i zaduženja završe do 17 časova istog dana. Ukoliko su učenici učili putem TV časova u popodnevnim satima, zaduženja i zadatke treba dostavljati narednog dana u prepodnevnim satima. Ova dinamika može da se primeni i na nastavne predmete za koje ne postoje TV časovi. Nastavnicima je preporučeno i da učenicima omoguće odgovarajuće rokove za izradu zadataka i dostavljanje povratnih informacija. Da bi se zadržala postojeća motivacija, potrebno je voditi računa o radnoj energiji i nastavnika i učenika.“
Zanimljivo zapažanje, nema šta. Pogotovo sad, kada se, uoči nove školske godine, prosvetarima nudi da budu učitelji, čistači i policajci u isti mah. (1)
UZORAK ISPITIVANJA
Uzorak je bio reprezentativan: ispitivanjem je obuhvaćeno 634 učenika (56% od ukupnog broja učenika Gimnazije) iz 39 odeljenja i 38 nastavnika (45% od ukupnog broja).
Učenici su imali svoje primedbe: previše zahteva od strane nastavnika (55,8%); nastava se ne odvija u skladu sa rasporedom časova, bez jasnog vremenskog okvira (38,3%);rad na više onlajn platformi za učenje na daljinu (svaki predmet je na posebnoj platformi) (26,8%);nastavnik nema iskustva sa onlajn platformama za učenje (26%); teško mi je da samostalno, bez neposrednog kontakta i pomoći nastavnika, savladam gradivo (24%); neredovno dobijam povratne informacije o svom radu od nastavnika (19,4%).
Bile su tu i druge teškoće:teškoće tehničke prirode (slab internet); organizacione teškoće: nepridržavanje rasporeda časova (ne znamo kada ćemo dobiti domaći pa moramo uvek da budemo aktivni na mreži); mnogo različitih platformi i alata; pretežno korišćenje vibera; velika količina materijala, preobimne lekcije, mnogo gradiva; previše zahteva nastavnika, domaćih zadataka; nedostatak objašnjenja gradiva; teško je matematiku i  prirodne predmete objasniti na daljinu, preko prezentacija i/ili poruka; teže razumevanje gradiva pojedinih predmeta i pored odgledanih onlajn časova; neko gradivo je nemoguće razumeti bez pomoći nastavnika; nedostatak povratnih informacija od strane nastavnika; težina kontrolnih zadataka i usmenog ispitivanja je kao da smo u redovnoj nastavi; nedostatak plana ocenjivanja na nivou odeljenjskog veća, čak je test poslat nenajavljeno; nedovoljno vremena za izradu testa; nedostatak motivacije za kontinuirano učenje u nastavi na daljinu; nespremnost učenika na samostalano izučavanje gradiva; nedostatak organizacionih sposobnosti učenika za organizovanje vremena za učenje.
NEZADOVOLJNI PROSVETARI
I profesori su bili nezadovoljni, pa su ovako iskazivali svoje stavove: “1.Teško mi je da bez neposrednog kontakta sa učenicima realizujem nastavu (34,2%) 2. Neredovno dobijam povratne informacije od učenika (da li im je materijal koji su dobili dovoljno jasan, da li treba dodatno objašnjenje..) (28,9%)
3.Nemam dovoljno iskustva sa onlajn platformama za učenje (23,7%)
4. Nastava se ne odvija u skladu sa rasporedom časova, bez jasnog vremenskog okvira (21,1%)
5. Neredovno dobijamo domaće zadatke od učenika i učenici nemaju dovoljno iskustva sa onlajn platformama za učenje (po 18,4%).“ Profesori su se žalili na: mnogo utrošenog vremena za pisanje predavanja i komentare radova velikog broja učenika;  izostanak vikenda koji su postali radni dani; učenici  očekuju da budemo dostupni 24 časa dnevno. Bilo je i problema sa ocenjivanjem: veliki broj identičnih radova učenika prilikom provera i izrade domaćih zadataka; učenici ne rade samostalno – preuzimaju radove sa interneta; prepisivanje domaćih  zadataka i kontrolnih vežbi; pri izradi kontrolnih zadataka, u vremenskom roku koji je ograničen, učenici uvek imaju izgovor da im je spor internet ili slične teškoće sa tehnikom, zbog čega njihova rešenja kontrolnih zadataka ne stižu na vreme do nastavnika, a to znači da mogu da prepisuju jedni od drugih… nemogućnost adekvatnog praćenja napredovanja učenika u nastavnom procesu budući da zloupotrebljavaju odsustvo nadzora nastavnika. Učenici nisu bili dovoljno motivisani: pa je u pitanju bio nedostatak lične odgovornosti, slušanja nastavnika; neki učenici ne prisustvuju nastavi, ne šalju redovno domaće zadatke, ne odgovaraju na mejlove. Nedostajalo je i učestvovanje učenika, dijaloga, pitanja učenika, iznošenja mišljenja i povratnih informacija, a nastavnici nisu imali jasne povratne informacije  o njihovom razumevanju gradiva.
Đaci su najviše koristili predavanja koja su pripremili profesori, a i učenici i nastavnici (73,7%) su najčešće koristili udžbenike i zbirke koje inače koriste u školi. Svaki peti učenik je koristio onlajn predavanja koja je samostalno pronašao na internetu, a svaki drugi nastavnik je koristio  onlajn predavanja koja je samostalno pripremio. Svaki treći nastavnik je koristio onlajn predavanja i materijale koji su postavljeni na portalima MPNTR (sajt RTS-a, RTS Planeta).
PREDNOSTI RADA NA MREŽI
Učenici su navodili da postoje i izvesne prednosti „on lajn“ nastave: komforniji uslovi za rad od kuće,  mogućnost rada svojim tempom i bez pritiska, mogućnost dogovora sa ostalim učenicima oko izrade zadataka, gradivo u svakom trenutku dostupno na internetu, negubljenje vremena na putovanje  i više slobodnog vremena.Profesori su o prednostima rekli sledeće: gradivo je u svakom trenutku dostupno na internetu,  koriste se različiti načini učenja od uobičajenih, a učenici slobodnije postavljaju pitanja nastavniku ako im nešto nije jasno.
NA ŠTA SE ŽALITE?
Ipak, što se nedostataka tiče, učenici su bili jasni: nedostatak „žive reči“ i dodatnog pojašnjenja od strane nastavnika, preobimno gradivo, nastava na daljinu koja zahteva puno samostalnog rada i snalaženja.I nastavnici su se žalili na nedostatak „žive reči“ i mogućnosti dodatnog pojašnjenja, puno prepisivanja zbog manjka kontrole, nemogućnost stvarne provere znanja što uslovljava nerealnost ocena, rad tokom celog dana (materijali stižu u bilo koje doba dana), probijanje rokova za predaju domaćih zadataka, kao i  nedostatak vremena vremena za obnavljanje i utvrđivanje
OCENJIVANJE „U OBLAKU“
Što se ocena tiče, učenici su ukazali da je najčešće korišćeni  načini provere i ocenjivanja izvođen na osnovu kvaliteta izrade domaćih zadataka (87,2%), pisanih provera znanja (86,9%), eseja (74%), pismenih zadataka (71,3), izrade power point prezentacije (62,3%), učešća i angažovanja na projektima (58,5%). Nešto manje je bilo prisutno usmeno odgovaranje učenika posredstvom Zoom-a, Skype, Vibera (39,3%), učešće i angažovanje učenika u grupnom radu (34,5%) i istraživačkim zadacima (26,3%). Nastavnici su ukazali na domaći zadatak (89,5%) i pisane provere znanja (86,8%) kao najčešće zastupljene u nastavi na daljinu. Na trećem mestu po učestalosti odgovora nastavnika (50%) nalaze se učešće i angažovanje učenika na projektima i izrada power point prezentacije.
IZVESNE NESAGLASNOSTI
Nastavnici su, kažu Katarina Dunjić – Mandić i Nevenka Tolić, uvereni da redovno daju povratnu informaciju učeniku o njegovom postignuću (89,5% nastavnika), dok je takvog stava tek četvrtina učenika (26%):“Ovu nesaglasnost u procenama možemo tumačiti i time da su nastavnici koji su učestvovali u istraživanju skloniji davanju povratnih informacija, a da su učenici procenjivali sve nastavnike koji im predaju.“
One ističu:“U toku redovne nastave, pre uvođenja vanrednog stanja, učenici su najčešće učili 2 do 4 sata dnevno (46,5%); oko trećina gimnazijalaca je učila manje od 2 sata, a petina 4 do 6 sati. Tokom nastave na daljinu učenici su učili manje nego tokom redovne nastave: najviše učenika je učilo manje od 2 sata dnevno (37%), a trećina učenika je učila 2 do 4 sata. Manji broj učenika (oko 7%) je dosta učio tokom redovne nastave (više od 6 sati dnevo). Tokom onlajn nastave broj ovih učenika je povećan (oko 13%).“
Bili su to dani čestih izolacija. Svoje slobodno vreme nastavnici najčešće su provodili u krugu porodice (76,3%), u šetnji (68,4%), gledanju filmova i serija (44,7%), kuvanju (39,5%), treniranju u kućnim uslovima (34,2%).
U SLOBODNO VREME
Skoro svaki treći nastavnik Gimnazije je u svoje slobodno vreme za vreme vanrednih mera se stručno usavršavao na vebinarima i slušao muziku (28,9%), a svaki četvrti je usavršavao znanje stranih jezika ili se bavio svojim hobijima (26,3%). Manje su bili zastupljeni: čitanje knjiga, učenje programiranja, slikanje, sviranje nekog instrumenta (po 2,6%).
Najučestalije aktivnosti u slobodno vreme čačanskih gimnazijalaca bile su: slušanje muzike (76,7%), gledanje filmova i serija (75,4%), u krugu porodice (67,2%), treniranje/vežbanje u kućnim uslovima (57,3%), šetnja (42,9%), usavršavanje znanja stranih jezika (32,6%), bavljenje svojim hobijima (31,2%).
Manji broj učenika, u slobodno vreme, se bavio nekim sportom kao što su košarka, stoni tenis i tenis (0,6%), učio programiranje na netu (1,1%), radio i pomagao u porodičnim poslovima (1,5%), spremao prijemni ispit (1,6%) i čitao knjige (1,6%).
KAKO JE TO STVARNO BILO?
Kako je deci stvarno bilo?
Evo jednog pismenog zadatka, rađenog na temu „Prođe virus, a prođe i mladost“. Sada kada smo ponovo slobodni, čini nam se kao da su do te slobode prošle godine. Čini nam se da je ceo svet stao, ali ne i vreme. Vreme je neprestano teklo. Bili smo zarobljeni nekoliko meseci, ali nam se čini da je to trajalo mnogo duže. Čekajući da ponovo možemo da idemo napolje, bavimo se sportom, družimo se sa prijateljima, stekli smo utisak kao da je čitav jedan život prošao. Ali zato je sada na redu drugi život, nova šansa, koju treba da iskoristimo i da proživimo sve ono što smo zbog ovog virusa propustili.
Odrasli obično govore da je to poglavlje knjige koje se mora proći kako bi odrasli i bili spremni za život. Međutim, nije uvek sve onako kako izgleda. U trenucima smo prinuđeni da na brži i teži način prolazimo kroz mladost. Neka deca su još kao mala slušala o strašnim ratovima i virusima, dok neka nisu znala šta je to sve do ovog trenutka. Iako se život uglavnom vratio u normalu, sve ovo što se izdešavalo u poslednjih par meseci, promenilo je život ljudi, od svakodnevnih obaveza, do načina razmišljanja. Kada se ovaj virus pojavio, nisam ga videla kao neku veliku opasnost, ali, kako je vreme odmicalo, povećavao se broj žrtava. Sama pomisao na to da je u nekim zemljama umrlo više hiljada ljudi, nečije dece, roditelja, koji su sahranjeni bez povorke, kao da ljudska duša ne služi ničemu mi je ulivala određenu dozu straha. Shvatila sam da je to realnost koja može bilo koga da zadesi, pa tako i mene i moje najbliže. Uvidela sam da, iako mi, ljudi, dominiramo ovim svetom, mi smo zapravo mali i beznačajni i postoje stvari na koje mi nikako ne možemo da utičemo. Trenutno stanje u kojem se stvari poboljšavaju ne treba da uzimamo zdravo za gotovo, jer ,ako je ovakva pošast došla tako iznenadno i ostavila ogromne posledice, to može ponovo, bilo kada da se desi. Mislim da je ovo takođe bila jedna vrsta upozorenja, da je naš život prolazan i da može da se okonča onda kada mi to ne očekujemo, tako da treba da iskoristimo svaku priliku koju nam život pruža, da zaboravimo loše stvari i da u svemu prepoznamo nešto dobro.
Meni i mojim vršnjacima je ova školska godina prošla veoma brzo, baš kada smo krenuli da se međusobno upoznajemo, spletom okolnosti bili smo potpuno razdvojeni. Svakodnevno smo bili u kontaktu, ali nam to jednostavno nije bilo dovoljno. Ne bih volela da i ostale godine ovako prođu, jer je ovo vreme kad treba da se družimo i na neki način zakoračimo u život. Nadam se da se ovako nešto više nikada neće ponoviti i da će ostati samo događaj na koji se više nećemo osvrtati.
Svi bismo voleli da tako bude. A kako će biti – videće se uskoro.
VLADIMIR DIMITRIJEVIĆ
https://stanjestvari.com/2020/08/27/povratak-u-skolu-i-nova-nenormalnost/



PETICIJA UNIJE SPRS – SMANJENJE BROJA UČENIKA U ODELJENJU

POPUSTI ZA ČLANOVE USPRS

Unija sprs logo

PRAVNA SLUŽBA USPRS

PKU – Covid 19

PROSVETA IMA REČ

MOJA PRAVA – PREUZIMANJE

ZAHTEV ZA PREUZIMANJE – TEHNOLOŠKI VIŠAK

ZAHTEV ZA PREUZIMANJE – NEPUNO RADNO VREME

Jedinstvena lista tehnoloških viškova

Lista radnika sa nepotpunim radnim vremenom

Slobodna radna mesta

Odluke o raspisivanju konkursa na određeno i na neodređeno. Sporazumi o preuzimanju zaposlenih Rešenja o izboru kandidata

konkursi

V Faza odobrenih radnih mesta

IV faza odobrenih radnih mesta

III Faza odobrenih radnih mesta

II Faza odobrenih radnih mesta

I Faza odobrenih radnih mesta

Izrada web sajta: ATEC Technologies
Scroll