ШАРЧЕВИЋ ПЕРЕ РУКЕ!

04. септембра 2020.

Једна мајка је већ првог дана послужила Шарчевићу и дружини као жртвено јагње. Шарчевић изричито каже, добро је што се то догодило баш првог дана школе, па сад строгим кажњавањем мајке остале можемо да научимо памети. А шта се заправо догодило? Мајка, како пише у вести, ради у такозваној ковид болници. Из неког разлога – ниједна вест не каже који је то разлог, нити је неко за то питао мајку – тестирала је дан пре школе дете на вирус короне. Следећи дан дете је отишло у школу. У току дана стигао је и позитиван резултат теста. Мајка је одмах обавестила учитељицу и дете је склоњено из разреда. Онда су из школе склоњени и разред и учитељица. Ту, наравно, није крај приче. Мајка је сад изложена линчу. Шарчевић подноси пријаву против ње. За шта тачно?

Аргумент је имбецилан: чим је дете одвела да се тестира, значи да је имала неки разлог за то, а тај разлог би онда морао бити довољан и да не пошаље дете међу другу децу. Синтагму „имати разлог“ читају и Шарчевић и поједини медији као – мора бити да је дете болесно баш од ковида, а она га послала у школу. Али мајку, поновимо, нико ништа није питао, па хајде да направимо једну утемељену спекулацију. Пошто ради у ковид болници, мајка може оправдано да претпостави да је можда вирус донела кући и њиме заразила своје укућане. Посебно је на почетку школе незгодно ако је заразила баш дете. Будући одговорна, одвела је дете да се тестира. Да поновимо, зато што је одговорна, а не зато што је дете болесно или што је имало „симптоме“.

Њене сумње показале су се као оправдане, а њена предострожност као корисна – чим је добила резултат теста обавестила је школу и повукла дете. Треба то понављати до изнемоглости – док се не утврди другачије, дете није показивало симптоме а мајка се понашала одговорно управо зато што ради у ковид болници. Али, Шарчевић је решио да казни мајку не зато што за то има добар разлог, него зато што ће то бити добар пример и ефикасно застрашивање за друге родитеље. Тако више овај министар не третира као стоку само просветне раднике, сад то ради и са родитељима. Јер, није мајка урадила, колико сада знамо, ништа погрешно. Погрешио је управо министар и за то га треба најоштрије казнити.

Где је у упутствима за полазак у школу дато објашњење шта да раде родитељи на ризичним пословима, изложени више од других претњи заразом? Да ли је неко можда рекао да њихова деца не иду у школу? Није. Да ли је неко можда наложио да се њихова деца превентивно тестирају? Није. Да ли је мајка на своју руку све то урадила као одговорна особа и очигледно далеко паметнија од министра? Јесте. Да ли ћемо онда да казнимо министра или мајку? Мајку, наравно. Зато што је одговорна и паметна. Како је то могуће? Све је могуће када на челу просвете имате особу попут Шарчевића. Читалац се сигурно сећа, писали смо овде о томе, у неким не много срећнијим земљама, попут Британије на пример, деца запослених на за заједницу суштински важним пословима (здравствени радници, полицајци, ватрогасци), обавезно иду у школу како родитељи не би на послу били растрзани и како би били фокусирани само на оно што треба да раде.

Код нас особу запослену баш на једном таквом радном месту сада хоће као застрашујући пример другима да разапну на пословични крст. Жртвују је да би се сами спасили од полагања рачуна за лош образовни, педагошки и по здравље ризичан рад. Заборавимо на тренутак, иако је то практично немогуће, проказану мајку. Каква се порука шаље родитељима уопште? Ви и само ви сте одговорни за здравље у школи. Ако ваше дете дође болесно у школу, ви и само ви ћете бити криви и кажњени за то. Родитељи нису лекари. Родитељи из медија сазнају да највећи број заражених особа не показује никакве симптоме болести. Родитељи такође знају да и ако има неких симптома, највероватније неће бити реч о ковиду. Побогу, од марта месеца наши домови здравља и болнице понашају се управо тако – морали сте практично бити на самрти да би вас тестирали и убацили у процедуру осмишљену за оболеле од ковида. Али, оно што није важило за лекаре у протеклих пола године, одједном почиње да важи за родитеље: сви су болесни од ковида док се не докаже супротно. Родитељи не могу да се носе са таквим захтевом, али то Шарчевића не спречава да им прети и маше казном за несрећну мајку као васпитним примером за родитеље.

Поврх свега, нису само родитељи наједном постали инфектолози и епидемиолози. Исто се тражи и од наставника. У упутству за рад се каже да наставник треба да издвоји дете када уочи сумњиве симптоме. Шта су сумњиви симптоми, не пише. Како то решава ствар са болешћу чији заражени најчешће не показују никакве симптоме? Немамо појма. Али, Шарчевић ни не жели да зна. Њега само занима привид – привид да су мере предузете и да ће њихово кршење бити строго кажњено. Тако Шарчевић кажњава мајку и истовремено пере руке од одговорности.

Дејан Илић (1965, Земун), уредник издавачке куће ФАБРИКА КЊИГА и часописа РЕЧ. Дипломирао је на Филолошком факултету у Београду, магистрирао на Програму за студије рода и културе на Централноевропском универзитету у Будимпешти и докторирао на истом универзитету на Одсеку за родне студије. Објавио је збирке есеја „Осам и по огледа из разумевања“ (2008), „Транзициона правда и тумачење књижевности: српски пример“ (2011), „Школа за ‘петпарачке’ приче: предлози за другачији курикулум“ (2016), „Два лица патриотизма“ (2016), „Фантастична школа“ (2020) и „Србија у континуитету“ (2020).




Unija sprs logo

ПКУ – Covid 19

ПРОСВЕТА ИМА РЕЧ

МОЈА ПРАВА – ПРЕУЗИМАЊЕ

ЗАХТЕВ ЗА ПРЕУЗИМАЊЕ – ТЕХНОЛОШКИ ВИШАК

ЗАХТЕВ ЗА ПРЕУЗИМАЊЕ – НЕПУНО РАДНО ВРЕМЕ

Јединствена листа технолошких вишкова

Листа радника са непотпуним радним временом

Слободна радна места

Одлуке о расписивању конкурса на одређено и на неодређено. Споразуми о преузимању запослених Решења о избору кандидата

konkursi

IV фаза одобрених радних места

III Фаза одобрених радних места

II Фаза одобрених радних места

I Фаза одобрених радних места

Website design: ATEC Technologies
Scroll