Школе опет у проблему: Наставници на боловањима, деци нема ко да држи часове

18. октобар 2021.

Поред свих тешкоћа у којима се нашао систем школства током последње две године, због последица пандемије коронавируса, сада се појавио нови: боловања просветних радника које нема ко да мења. Наиме, у основним и средњим школама широм Србије, све је мање учитеља и наставника, а они који су запослени на неодређено масовно су заражени, па одсуствују са посла. Замена нема и деца поново губе од наставе. Тренутно је у школама већи мањак запослених, него у новембру 2020., када је највише радника у просвети отишло на боловање.

Основном и средњем образовању у Србији већ годинама недостаје кадрова, а овај недостатак показао се као озбиљан проблем у периоду пандемије.

Немогуће наћи замену за наставнике болесне од короне

„Учитељица одељења у које иде мој син је већ две недеље одсутна, на боловању је, а деци се учитељице на замени смењују сваки дан. Свако од тих учитеља има свој начин рада, који деца не познају, па се понашају као да и нема наставе. Немају часове физичког, нема домаћих задатака, контролни и писмени који су им били заказани, одложени су до повратка њихове учитељице. Деца уживају, али није поента у томе, сад је школска година, распуст је завршен. Данима када треба да имају пет часова, смање им на четири или на три, јер нема ко да дође на замену. Наша деца су највеће жртве система у којем живимо. Ни здравство, ни просвету нисмо успели да организујемо у ова ванредна времена, која трају већ две године, а то није мало. Питање је шта ће бити ако се овако настави и следеће године, има ли наша власт било какву идеју о било чему?“, бесно је прокоментарисала за Нова.рс Марија Поповић (38), чији син похађа четврти разред једне београдске основне школе.

Наиме, школе су сада у ситуацији да попуњавају „рупе“, односно на све могуће начине траже како да доведу замену за запослене који су на боловању, понекад и по месец дана.

„На различите начине се попуњавају те рупе. Тачан број наставника који су у изолацији не знамо, а сигурно је велики. Према некој локалној анкети коју смо урадили у нашим школама, заражавање и број људи, који је тренутно ван система због боловања, премашио је новембар прошле године, када је било најтеже и када је највише наставника било болесно. Тада је око 11 одсто запослених у просвети било на боловању, а сада има школа којима недостаје чак 30 одсто људи. То се до сада никада није десило. Школе се сналазе тако што из других школа доводе замене, па ако неко нема пун фонд радних сати, онда га позивају у другу школу. То се дешава када неко жели да попоуни норму, па ради пре подне у једној, а по подне у другој школи. Међутим, кад се смене поклопе, то је немогућа мисија, чак и у мањим градовима од Београда. Школе покушавају да нађу људе који су некада радили на одређено време, али више не раде. Сад их позивају да се врате, уместо да су их раније запослили. Они су им били добри док не дође неко други преко везе и буде запослен“, каже за Нова.рс Јасна Јанковић, председница Уније синдиката просветних радника Србије

У једној школи у Београду, наглашава наша саговорница, од пет учитељица, остале су само три.

„Нема ко да дође да их замени, деле одељења на пола, уклапају смене, никоме и није јасно како успевају. Просветни радници цркавају од посла, јер раде обе смене, а то траје од када смо прешли на онлајн наставу. У просвети је све мање људи, јер неће да раде за мале плате, посебно млади. Ми се залажемо за то да однос зарада буде један (за теткице) према два (административни радници или они са четвртим степеном стручне спреме), према три (они који су завршили факултете). Када би се придржавали договора који је одавно постигнут, али никада није оперативно спроведен, требало би да просветни радник са факултетом има 96.000 динара плату, а просечна зарада тренутно је 64.000“, наводи Јанковић.

Поједине колеге из просвете, међутим сматрају да се све може превазићи добром организацијом и међусобном толеранцијом.

“Никад није било лако запослити се у просвети. Сада пролазимо кроз тежак период, јер пандемија није лака за многе професије, не само за нас наставнике. Тренутно има највише боловања, и потребне су замене за људе који су болесни. Успевамо некако да се организујемо, тамо где је то могуће. За сада имамо замене за кључне предмете: математику и српски, што је најважније. Људи морају да схвате да се ово не дешава сваке године, и да неће трајати заувек, а у оквиру колектива се морамо организовати тако да настава што мање трпи. То што ће неко радити дуплу смену није најгоре, учиниће услугу деци и родитељима. Овде се ради о месец дана или два, колико може да траје овај шпиц пандемије. Са мало толеранције од стране свих и уз добру организацију, нико се неће оптеретити превише. Сада је неопходна толеранција свих, и запослених и директора, и родитеља и деце, како бисмо издржали” прича Милан Бајић, директор Основне школе „Јосиф Панчић“ у Београду.

Додатни проблем је што не може свако да ради у основној школи, наглашава Обрад Дракулић, директор ОШ „Карађорђе“.

„Имамо у просеку пет до седам наставника и учитеља мање, али то је из више разлога, није само због короне. Сналазили смо се некако до сада и настава није трпела. Младе клеге позовемо често на пробни рад, али то нажалост кратко траје. Била је једна млада колегиница која није хтела да поштује мере, одбијала је да носи маску у школи, сукобила се одмах са колегама и морали смо да је отпустимо. Примите некад некога ко се не сналази са малом децом, или дођу наставници из средње школе у основну, па се погубе. Разлика у подучавању основаца и средњошколаца је толика, да би требало да постоје два одвојена министарства просвете за једне и за друге“, каже Дракулић.

Недавно је објављено да је у нашој земљи, у основном образовању на одређено време запослено чак 11.000 особа, а у средњем 5.746 са нормом од пет до 100 одсто.

Ове године најмање уписаних бруцоша на Учитељски факултет

Због малих плата и лоших услова у којима раде просветни радници у Србији, интересовање за ову врсту посла, подучавања деце, драстично је опало у последњих неколико година.

„Уколико би већи део новца из буџета држава одвајала за просвету, биле би веће плате и бољи услови рада. То би привукло младе људе да раде у школама. Међутим, жалосно је што се наша деца више уопште не уписују на педагошке факултете. Ове године уписано је најмање бруцоша на Учитељски факултет у Беогаду од кад ова установа постоји. То је довољан показатељ недостатка интересовања код младих људи за просветни рад, а не видим да држава нешто предузима по том питању“, каже Јасна Јанковић.

Извор: Нова С




КАНЦЕЛАРИЈА УСПРС: 065/944 2000

Unija sprs logo

ПРАВНА СЛУЖБА УНИЈЕ СПРС: pravnik2usprs@gmail.com pravnik3usprs@gmail.com usprspravnik@gmail.com

ЧЛАНОВИ УСПРС РАДНИХ ПОДГРУПА ПРИ ШКОЛСКИМ УПРАВАМА

Јединствена листа технолошких вишкова

Листа радника са непотпуним радним временом

Слободна радна места

МОЈА ПРАВА – ПРЕУЗИМАЊЕ

ЗАХТЕВ ЗА ПРЕУЗИМАЊЕ – ТЕХНОЛОШКИ ВИШАК

ЗАХТЕВ ЗА ПРЕУЗИМАЊЕ – НЕПУНО РАДНО ВРЕМЕ

ПОПУСТИ ЗА ЧЛАНОВЕ УСПРС

ПЕТИЦИЈА УНИЈЕ СПРС – СМАЊЕЊЕ БРОЈА УЧЕНИКА У ОДЕЉЕЊУ

ПКУ – Covid 19

ПРОСВЕТА ИМА РЕЧ

Одлуке о расписивању конкурса на одређено и на неодређено. Споразуми о преузимању запослених Решења о избору кандидата

konkursi

VII Фаза одобрених радних места

VI Фаза одобрених радних места

V Фаза одобрених радних места

IV фаза одобрених радних места

III Фаза одобрених радних места

II Фаза одобрених радних места

I Фаза одобрених радних места

Izrada web sajta: ATEC Technologies
Scroll