Смањење броја ђака у одељењу није приоритет за нову стратегију образовања

15. март 2021.

Када је 2012. године усвојена прва Стратегија развоја образовања у Србији до 2020. године, предвиђено је да у завршној години важења тог документа издвајање за образовање износи 5,6 одсто бруто националног дохотка. Тај проценат на почетку ове године није премашио 3,7 одсто, приметила је и нарочито нагласила Јасна Јанковић, председница Уније синдиката просветних радника Србије и чланица Националног просветног савета.

– Где је новац и када ће моћи да се очекује веће издвајање за образовање – питала је Јанковићева ресорног министра просвете и његове помоћнике, указујући да ће стратешки циљеви и акциони план њихове реализације остати на нивоу списка лепих жеља, уколико нема финансијског плана да осигура остварење стратешких идеја.

– Све што причамо о унапређењу квалитета образовања у вези је с новцем. Када ће смањење броја ученика у одељењу бити стратешки циљ? Кад више од 30 ученика у једном одељењу саберемо са четири ђака у одељењу неке сеоске школе, просек је око 18, али то није реално. Једносменски рад једини је начин да се реализују и сви ваннаставни програми за које већина школа нема услове јер раде у две смене. Стратешки није предвиђено у колико ће школа до 2030. бити једносменски рад. Платни разреди су поменути, а то је основни начин да се наставници мотивишу да улазе у одељења… – негодовала је Јанковићева на јединој расправи о нацрту стратегије уприличеној уживо од 19. фебруара до 10. марта, колико је предлог тог документа био пред судом јавности.

Како јој је Бранко Ружић, министар просвете, одговорио „из перспективе представника синдиката, свакако, не може да покаже много виши степен задовољства”, али из „перспективе реалности и буџета којим се домаћински располаже у образовање је у последњих осам година уложено више него за три деценије раније”.

– Знате да је 2020. у Србији БДП био минус један, што је међу најбољима у Европи, и да је предикција Светске банке да ће ове године бити у плусу 3,1 посто. Само за ову годину из републичког буџета за просвету опредељено је 235 милијарди динара, што је повећање за око 12 милијарди или 5,5 посто. Треба сагледати ширу слику улагања у образовање, које су све активности предузете за повећање стандарда, опремање установа и квалитета – прецизирао је Милан Пашић, помоћник министра за основно образовање.

Платне групе и разреди „пожељан су реформски потез, координатни систем, у коме ће се заиста вредновати и компетенције и рад” сматрају најодговорнији за образовање.

– Без репрезентативних просветних синдиката то није могуће урадити, а и све остале јавне службе су веома заинтересоване за платне групе и разреде. Надам се да ћемо доћи до одрживог решења које ни на који начин неће некога угрозити. Колико је времена потребно да се тај систем уради, нисам сигуран, али анализе говоре да ће бити потребно од две до три године, и да ће тај систем бити транспарентнији, правичнији, компетитиван, да ће раздвојити жито од кукоља, раднике од нерадника, у свакој јавној служби па и у просвети – објаснио је Ружић.

После увођења платних разреда следи вредновање рада по новим критеријумима, што једва чекају и просветни радници и креатори образовних политика, како уверава Милош Благојевић, помоћник министра за средње образовање.

Он је подсетио да увођење једносменског рада већ траје кроз пилот-пројекат и да је у том режиму тренутно 17 одсто школа, односно 404 установе.

– Свесни смо да је због малог броја ученика у неким срединама то лакше спровести. Акционим планом за спровођење нове стратегије предвиђено је да до 2023. године 30 одсто школа ради у једној смени. Након тога треба урадити ревизију поступка, сагледати могућности и кроз нову мрежу школа предвидети како да се тај број повећа. У прошлој стратегији једносменски рад био је формулисан као ултимативна категорија без сагледавања свих околности које томе треба да допринесу. Чињеница је да су за то потребна велика средства. Чини ми се да је сада постављени циљ реалан и достижан у наредне три године – разјаснио је Благојевић.

По мишљењу представника просветног врха, питање колико ће ученика бити у одељењу јесте једно од најважнијих, али није од најприоритетнијих за будућност образовања. Милан Пашић је указао да је просечан број ђака у једном одељењу осмолетки у Београду 26,5, а на нивоу Србије 18,65.

– Ту је кључна мрежа школа. Она из 2018. године није завршена, тада је било 45 одсто локалних самоуправа које је нису урадиле, а сада је остало још око 24 посто локалних самоуправа да ураде мрежу школа. Када се то реализује, отвара се ново питање, да се прегрупишу простор и ресурси, а знамо да је проблем гашење школа у сеоским местима – казао је Пашић.

Закон каже да када просветна власт утврди да локалне самоуправе нису донеле акт о мрежи школа министарство им даје рок да то ураде за 30 дана, а уколико и тада посао не буде завршен, министарство има рок од 30 дана да уради мрежу школа, и то се односи на предшколске установе и осмолетке, док је мрежа средњих школа, свакако, обавеза ресорног министарства – још недовршена обавеза иако су сви законом предвиђени рокови истекли.

Извор: Политика




КАНЦЕЛАРИЈА УСПРС: 065/944 2000

Unija sprs logo

ПРАВНА СЛУЖБА УНИЈЕ СПРС: pravnik2usprs@gmail.com pravnik3usprs@gmail.com usprspravnik@gmail.com

ЧЛАНОВИ УСПРС РАДНИХ ПОДГРУПА ПРИ ШКОЛСКИМ УПРАВАМА

Јединствена листа технолошких вишкова

Листа радника са непотпуним радним временом

Слободна радна места

МОЈА ПРАВА – ПРЕУЗИМАЊЕ

ЗАХТЕВ ЗА ПРЕУЗИМАЊЕ – ТЕХНОЛОШКИ ВИШАК

ЗАХТЕВ ЗА ПРЕУЗИМАЊЕ – НЕПУНО РАДНО ВРЕМЕ

ПОПУСТИ ЗА ЧЛАНОВЕ УСПРС

ПЕТИЦИЈА УНИЈЕ СПРС – СМАЊЕЊЕ БРОЈА УЧЕНИКА У ОДЕЉЕЊУ

ПКУ – Covid 19

ПРОСВЕТА ИМА РЕЧ

Одлуке о расписивању конкурса на одређено и на неодређено. Споразуми о преузимању запослених Решења о избору кандидата

konkursi

VII Фаза одобрених радних места

VI Фаза одобрених радних места

V Фаза одобрених радних места

IV фаза одобрених радних места

III Фаза одобрених радних места

II Фаза одобрених радних места

I Фаза одобрених радних места

Izrada web sajta: ATEC Technologies
Scroll