Учитељица из Чачка открива шта шкрипи у српској просвети

11. април 2021.

Контрадикторни дописи из министарства који се мењају сваки дан, превише ђака по одељењима, мањак рачунара и опреме за онлајн наставу – само су демаскирали проблеме који се таложе у српском образовном систему. Учитељица Весна Јеротијевић из Чачка за портал Nova.rs прича где највише шкрипи у нашем школству и какве последице ће на ђаке оставити пандемија и онлајн настава.

„Просветни радници Србије су наставу у пандемијским околностима изнели на својим нејаким плећима. Када кажем нејаким, првенствено мислим сами, без суштинске подршке менаџмента школа који нису били спремни на такав изазов. Највећи проблем представљали су нејасно дефинисани дописи који су стизали из Министарства просвете и који су, уместо да олакшају новонасталу ситуацију, додатно отежавали рад. Смернице које смо добијали мењале су се из дана у дан, а неретко и на дневном нивоу. Упутства су се односила на табеларни приказ оперативних планова, начине праћења напредовања ученика и формативно оцењивање. Значи, ништа конкретно“, прича за портал Nova.rs учитељица Весна Јеротијевић из Чачка.

Упркос свему, просветни радници су показали да су способни да организују и реализују наставни процес и у овим временима лошим по све нас. Успели су, али не без велике муке.

„Министарство се није бавило набавком техничких уређаја за реализацију наставе и обезбеђивањем интернета, па су просветни радници били приморани да купују савременије рачунаре и да бољу интернет конекцију обезбеде сопственим новчаним средствима како би могли да реализују веома захтевну наставу на даљину.“

Суноврат образовања од “модерних” реформи

И тада, током онлајн наставе, која је, каже Весна, не добро, али нужно решење, показало се да смо далеко од савременог приступа који диктирају европски стандарди.

„Новонастала епидемиолошка ситуација само је демаскирала изазове са којима се деценијама уназад носе просветни радници у Србији. Суочени смо са суновратом образовања од увођења првих ,”модерних” реформи. Невешто преписивани образовни модели из економско развијених европских земаља нису се примили на образовно осиромашено тле Србије. Земље Европе, а нарочито Скандинавије, улажу у своје образовање, свесне његове важности за друштво у целини. Србија не улаже у свој образовни систем. Школе су недовољно опремљене савременим наставним средствима. Већина нема пристојне тоалете, а о интерактивним таблама, рачунарима и пројекторима да и не говоримо. Семинари које просветни радници неретко и сами плаћају из сопствених прихода суштински не доприносе бољој стручности, јер на њима слушамо оно што нам је већ познато. Помоћу штапа и канапа са пуно ентузијазма и љубави према свом позиву – то је чаробна формула која доприноси да наши ученици стекну образовање према европским стандардима.“

Како каже, све то говори да је дигитализација коју спроводи држава пала на испиту јер без већег улагања у образовни систем не можемо говорити о дигитализацији и савременој образовној технологији.

Деци “преводимо” народне песме и бајке

Проблем је и то што ученици имају потешкоћа у усвајању нових наставних садржаја.

„Морамо смањити број ученика у одељењима, јер са оволиким бројем не можемо да функционишемо, поготову сада када су часови скраћени, а принуђени смо да се враћамо на лекције из прошле школске године, које је требало да буду реализоване од марта до јуна. Бојазан да ће се праћење наставе на телевизији одразити на знање наших ученика показала се као оправдана.“

Ипак, деца уживају у квизовима, раду у групи, позоришним представама, спортским такмичењима, такмичењима у лепом говору и рецитовању…

„Могуће је заинтересовати их и за обавезне наставне садржаје уколико су презентовани на мултимедијални начин с обзиром да припадају генерацији З и да одрастају у свету модерних технологија. С друге стране, незаинтересовани су за неразумљиве садржаје, па се деси да смо принуђени да им „преводимо“ народне песме, приче и бајке. То је последица све мањег читања и разумевања прочитаног.“

Весна се осврнула и на бесплатне онлајн уџбенике које је обезбедио професор Александар Кавчић кроз своју фондацију.

„Управо лакши пут до уџбеника може бити сигуран пут ка завршетку основне и упису средње школе. А зар то није циљ од најширег друштвеног значаја, јер неписмени у 21. веку неће бити они који не знају читати и писати, него они који не знају учити. Увођењем бесплатних уџбеника у основне школе Александар Кавчић нуди бољу будућност кроз образовање.“

Једина сатисфакција успех ученика

С друге стране, Министарство просвете хвалило се РТС часовима као фантастичној помоћи наставницима, али већина тих часова, каже Весна, није значила ни ученицима, ни наставницима, јер је добар део програма који је обухватала већ био одрађен у школама у периоду пре ванредног стања.

„Велики су трагови и на души и у знању. Једина сатисфакција јесте успех мојих ученика. Из претходних генерација које сам извела међу мојим ученицима има доктора наука, успешних спортиста у репрезентативним тимовима Србије, професора универзитета, просветних радника, адвоката, економиста, уметника и малих привредника. Највећа част је бити генерацијски учитељ једне породице.“

Извор: Nova.rs




КАНЦЕЛАРИЈА УСПРС: 065/944 2000

Unija sprs logo

ПРАВНА СЛУЖБА УНИЈЕ СПРС: pravnik2usprs@gmail.com pravnik3usprs@gmail.com usprspravnik@gmail.com

ЧЛАНОВИ УСПРС РАДНИХ ПОДГРУПА ПРИ ШКОЛСКИМ УПРАВАМА

Јединствена листа технолошких вишкова

Листа радника са непотпуним радним временом

Слободна радна места

МОЈА ПРАВА – ПРЕУЗИМАЊЕ

ЗАХТЕВ ЗА ПРЕУЗИМАЊЕ – ТЕХНОЛОШКИ ВИШАК

ЗАХТЕВ ЗА ПРЕУЗИМАЊЕ – НЕПУНО РАДНО ВРЕМЕ

ПОПУСТИ ЗА ЧЛАНОВЕ УСПРС

ПЕТИЦИЈА УНИЈЕ СПРС – СМАЊЕЊЕ БРОЈА УЧЕНИКА У ОДЕЉЕЊУ

ПКУ – Covid 19

ПРОСВЕТА ИМА РЕЧ

Одлуке о расписивању конкурса на одређено и на неодређено. Споразуми о преузимању запослених Решења о избору кандидата

konkursi

VII Фаза одобрених радних места

VI Фаза одобрених радних места

V Фаза одобрених радних места

IV фаза одобрених радних места

III Фаза одобрених радних места

II Фаза одобрених радних места

I Фаза одобрених радних места

Izrada web sajta: ATEC Technologies
Scroll