КАКО ДРУШТВЕНЕ МРЕЖЕ УТИЧУ НА ПИСМЕНОСТ КОД МЛАДИХ?

„OMG! CCC! IKS DE!“ КАКО ДРУШТВЕНЕ МРЕЖЕ УТИЧУ НА ПИСМЕНОСТ КОД МЛАДИХ? Јанковић: Живе у сасвим другом свету! Потпуно су неписмени

Извор: Курир

Чак трећина осмака која заврши основну школу није функционално писмена, подаци су најновијег ПИСА тестирања. Застарелост образовног система, пад пажње као последица коришћења интернета – само су неки од фактора. Будући да друштвене мреже имају огроман утицај на младе, истраживали смо како су оне утицале на њихову писменост.

„OMG! CCC! IKS DE!“ – ово су само неке од скраћеница које ће разумети само они који имају друштвене мреже. Ови изрази, осим у писаној, користе се и у говорној комуникацији, па је тако проблем писмености све више изражен.

-Вечито коригујем неке ствари, имам и унуке и младу децу, тако да сам баш незадовољна, зато што знам каква је била наша писменост! – рекла је Горадна Опалић, професор српског језика.

-Технологија је заменила књигу, а књига је имала своје неке дражи. Да се човек ушушка кући, да чита, да осети тај мирис корице – рекао је један саговорник.

А Београђани су се сложили, посебно они старији.

-Историју не знају, географију, хемију, физику, математику, не знам шта они знају – изјавио је један времешни саговорник.

Урушавање правописа и културе говора пре друштвених мрежа, започели су мобилни телефони. Писањем СМС порука заборавило се на употребу малог и великог слова, а речи су почеле да се скраћују.

Јасна Јанковић, председник Уније синдиката просветних радника Србије

– Млади људи живе брзе, виртуелне животе. Они скраћују језик, како говорни, тако писани, и више и самим тим долазимо до великог проблема да нам изгледа да су нам млади потпуно неписмени, ја не бих рекла. Функционална писменост јесте проблем, овог друштва, али не само код младих, него и код одраслих – сложила се Јанковић.

Како друштвене мреже утичу на писменост код младих?
Да није све тако црно, показују и примери на друштвеним мрежама где се промовише писменост и правопис. Међутим, много је више лоших примера, па млади чешће пишу како не треба.

– Да ли, да ли, то је све спојено, је ли, јели, не знам, то је састваљено. Гледајући титлове, кајроне, ја могу да уочим грешке, а бојим се да деца не могу и да мисле да је то тако правилно написано – испричала је.

Иако сада имамо много мање неписмених него раније, на функционалној писмености треба и те како радити. И на крају, не треба да заборавимо да су деца жељна знања, само је битан начин на који ћемо им га понудити.

Извор: Курир

ПОПУСТИ ЗА ЧЛАНОВЕ УСПРС

ПЕТИЦИЈА УНИЈЕ СПРС – СМАЊЕЊЕ БРОЈА УЧЕНИКА У ОДЕЉЕЊУ

Unija sprs logo

ПРАВНА СЛУЖБА УСПРС

ПКУ – Covid 19

ПРОСВЕТА ИМА РЕЧ

МОЈА ПРАВА – ПРЕУЗИМАЊЕ

ЗАХТЕВ ЗА ПРЕУЗИМАЊЕ – ТЕХНОЛОШКИ ВИШАК

ЗАХТЕВ ЗА ПРЕУЗИМАЊЕ – НЕПУНО РАДНО ВРЕМЕ

Јединствена листа технолошких вишкова

Листа радника са непотпуним радним временом

Слободна радна места

Одлуке о расписивању конкурса на одређено и на неодређено. Споразуми о преузимању запослених Решења о избору кандидата

konkursi

VI Фаза одобрених радних места

V Фаза одобрених радних места

IV фаза одобрених радних места

III Фаза одобрених радних места

II Фаза одобрених радних места

I Фаза одобрених радних места

Izrada web sajta: ATEC Technologies
Scroll