April u Beogradu

Buđenje ranog proleća, najavila je generacija učenika prvog razreda osnovnih škola, 2021/2022. godine, sađenjem drveta generacije. Grančicu od bora u vidu osušenog izdanka u korenu, osnovnim školama poslalo je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Moglo bi se reći da je zakržljala biljčica u potpunom paritetu sa pošiljaocem. Već treću školsku godinu zaredom, opustošenu koronavirusom, devastirano školstvo bori se da dostojanstveno dovede do kraja. Nepostojećim resursima od strane nadležnog Ministarstva, koristeći isključivo svoje, kako materijalne, tako i tehničke, prosvetni radnici u Srbiji istrajavaju na braniku obrazovanja, osiromašeni, poniženi, zanemareni…

Jedna stotina hiljada ljudi ovoj zemlji nije bitna. Jedna stotina hiljada zaposlenih u prosvetnom sistemu živi na ivici materijalne egzistencije i čeka da bude primećena, uvažena i plaćena za svoj rad.

Već dugo nisam ništa čula o prosvetnim radnicima, postoje li oni uopšte? Ko uči ovu decu za koju pojma nemamo da li će ići u školu ili ne, kada se završava raspust, jer ministar nema stav dok se ne sastane krizni štab. U ovoj zemlji ima para za sve osim za prosvetne radnike. To je zato što oni rade u idealnim uslovima, njih đaci vole, roditelji poštuju. Škole su opremljene kao da smo u Finskoj, plate su kao u Norveškoj, a u školi su svi srećni i zadovoljni kao u Danskoj. Da se nije desila korona naši nadležni ne bi znala da su nam bolnice u očajnom stanju, da nemamo opremu, da nemamo lekare.

Šta treba da se desi da bi nadležni videli kakve su nam škole? Možda neki novi ministar za propast, ali ne znam šta bi upropastio, jer u školi nema šta da se uništi, u škole odavno ništa nije uloženo. Doprinosi za školstvo su mnogo manji nego za zdravstvo i za druge delatnosti (samo je kultura gora od prosvete).

Sva povećanja plata u prosveti procentualno su bila najniža . Kada se objave plate budžetskih korisnika, svima se objavljuju osnovice, samo je plata prosvetnih radnika objavljena sa minulim radom od 30 godina, u prosveti. Ne želim nikoga da vređam, svaki je posao odgovaran i važan, ali neka se jednom uzme u obzir koliko je neko proveo obrazujući se za svoje zanimanje. Plate profesora, koji imaju visoku stručnu spremu, niže su nego plate zaposlenih sa srednjom stručnom spremom u pravosuđu, policiji, zdravstvu, vojsci. Dodatke za otežane uslove rada da ne pominjemo. Minimalna nadoknada od 5000 koja se prosvetnim radnicima isplaćivala jednom godišnje nije isplaćena od…. Stigla je korona, i tu su prosvetni radnici zaštićeni – oni iz nekog razloga ne mogu da je dobiju, pa mogu da rade i bez zaštitnih maski, vizira, rukavica- to ništa nije obezbeđeno. Jedino se od prosvetnih radnika traži da sami finansiraju svoj rad.

Nije mi poznato da je neko od ministarstva dobio računar, plaćen internet, pametni telefon, a bez toga onlajn nastava nije moguća, a od svojih primanja, koja su ispod republičkog proseka, prosvetni radnik to ne može da obezbedi. Posledice ovakvog nemara i zanemarivanja prosvete osetiće se relativno brzo.

Napretka i razvoja jednog društva nema bez dobrog obrazovanja. Ovakvim nemarom prema obrazovanju naša će deca biti jako jeftina, prosta radna snaga. Nadajmo se da će se svega ovoga prosvetni radnici setiti u aprilu, kada treba da zaokruže obrazovanje.

Vesna Jerotijević, član Predsedništva Unije SPRS