Оног дана кад су почели да се умножавају подобни, способност је постала непожељна. Способне су почели избегавати и заобилазити, подобни су постали тражени и пожељни. Више ниси морао бити способан, било је довољно да си подобан. Способни нису хтели да буду подобни, подобни нису могли да буду способни. Способност је много старија од подобности. Подобност је рођена недавно, али је брзо одрасла и завладала. Способност се повукла као некада истина, побегавши у бунар због срамоте што је гола. Остала је лаж, обучена у сјајно и раскошно одело. Њој се придружила и подобност, и сада, руку под руку, харају и варају. Из ове љубави изродила се војска улизица, подлаца, лактароша, дупелизаца, жбира…
Страх од предсказања да ће Срба остати за по једну шљиву, прерастао у реалнију и очигледнију бојазан. Шљиве смо престали да гајимо, засадили смо палме и банане. Зачудо, брзо су се примиле. Код нас успева оно што не може нигде друго. Палмина ладовина је много већа, због обима крошње, па су се многи нашли испод палме. Наше палме и банане су постале жилаве и отпорне, а њихови плодови су се брзо ширили. Живот нам је постао хепи, свет смо гледали у лепој ружичастој нијанси, некако пинкасто. На крају је способност постала привилегија сиромашних, богатство привилегија подобних.
Милош Мрдак