Тако је говорио Скробања

07. март 2020.

НАСТАВНИЦИ ОСТАЛИ БЕЗ УТИЦАЈА

Свака озбиљна, темељна реформа има високу цену, а ова наша изводи се готово без новца, па је тешко очекивати успех када је једини ресурс незадовољан, унижен просветни радник. Због тога сматрамо да је формирање разних савета, центара и стручних тимова само умножавање административног апарата и да је средства за те потребе, бар у овој фази, када средстава нема, требало усмерити на опремање школа, јер се прелаз са екстензивне на интензивну – активну наставу не може обавити уз помоћ табле и креде.

Законом се дефинитивно озакоњује политизација школа, јер усвојена решења при избору Школског одбора од „истакнутих” појединаца, уз право локалне самоуправе да именује председника и остале чланове по свом нахођењу и процени односа политичких снага већ је дало погубне последице чији је резултат да у преко 50% школа имамо в. д. стање, а у многим школама због непоштовања воље већине, колективи су подељени и рад је веома отежан. И као да проблема није било довољно, министар сада даје сагласност и за вршиоца дужности директора, па се питамо ко то управља школом.

Наставничко веће, као највиши стручни орган у школи, и даље нема утицаја на избор директора, наставника и сарадника, али зато о томе одлучују пекари, лимари, домаћице и други „истакнути” појединци, чланови „истакнутих” странака и они су компетентни да одлучују о плану и програму рада школе, бирају наставно и стручно особље, директора и брину о животу и раду школе.

Законом је у ствари утврђено десетогодишње обавезно образовање, јер се уводи обавезно предшколско образовање са четири часа дневно, што је више но што сада има ученик од 1 до 3 разреда, па се питамо који су стручњаци то испланирали.

Прелаз на систем 3 + 3 + 3, као и померање поласка у школу са 6 година ће изазвати огромне техничке и кадровске проблеме којих министарство није свесно. Пошто нам није пружена прилика да на то укажемо у јавној расправи (за коју је министар рекао да је покушај увођења самоуправљања – ово говори све и коментар није потребан), овом приликом упозоравамо:

– Школске 2004/05, 2005/06 и 2006/07 се поред редовне уписује и око 1/3 млађе генерације, што значи да у тим годинама треба по приближно 1000 нових одељења и учитеља, а када тај талас прође, те људе треба отпустити.

– У наредним годинама тај талас више уписаних ученика ће се померати кроз старије разреде, па ће требати неколико хиљада нових професора, а затим ће и они бити вишак.

Увођење лиценци – да, али не на овакав начин и не само у просвети. Међутим, и ту је законом предвиђено да локална самоуправа обезбеђује средства за стручно усавршавање које је услов за продужавање лиценце. Опште познато је да локална самоуправа једва финансијски прати основне потребе школа за њихово функционисање, па се питамо шта ће бити када локална самоуправа не обезбеди потребна средства. Око 82.000 просветних радника треба по 20 часова годишње да проведе на стручном усавршавању. Ако се томе дода и да се то може обављати за време школских распуста, јасно је да је то и технички скоро неизводљиво.

Можда ће министарство применити и овога пута систем „едукације едукатора који ће едуковати наставнике”. Само је питање где ће се наћи толики стручњаци, када су најбољи већ одавно напустили просвету.

Министарство нема одговор ни на питање где ће се уписати поновци првог разреда средње школе 2007/08, када се први пут уписује девети разред основне школе, па првог разреда средње школе нема, а наредних година нема другог, па трећег и на крају четвртог разреда.

Можда ће нас министар до тада убедити да у школи не сме бити понављача, јер они много коштају државу. Колико би коштало укључивање у привредне токове оних који су на такав начин стекли дипломе и могу ли такви бити успешни на својим радним местима? Хоће ли они бити ти флексибилни, привреди потребни стручњаци – сувишно је коментарисати.

Коначно, као да проблема већ нема довољно. Игре око израде Посебних колективних уговора добијају неразуман ток и постаје све јасније да је почетак нове школске године све неизвеснији, а све извесније да ће се УНИЈА придружити осталим репрезентативним синдикатима који су такву меру већ најавили, поготово што неки „ревносни” директори већ издају решења о годишњем одмору по Закону о раду, супротно допису министра просвете и спорта, чиме се само долива уље на ватру.

Београд, 25. јун 2003.

Миодраг Скробоња је професор физике. Био је председник Уније синдиката просветних радника Србије од 2001. до 2005. године. Сада је саветник за економска питања у УСПРС.




КАНЦЕЛАРИЈА УСПРС: 065/944 2000

Unija sprs logo

ПРАВНА СЛУЖБА УНИЈЕ СПРС: pravnik2usprs@gmail.com pravnik3usprs@gmail.com usprspravnik@gmail.com

ЧЛАНОВИ УСПРС РАДНИХ ПОДГРУПА ПРИ ШКОЛСКИМ УПРАВАМА

Јединствена листа технолошких вишкова

Листа радника са непотпуним радним временом

Слободна радна места

МОЈА ПРАВА – ПРЕУЗИМАЊЕ

ЗАХТЕВ ЗА ПРЕУЗИМАЊЕ – ТЕХНОЛОШКИ ВИШАК

ЗАХТЕВ ЗА ПРЕУЗИМАЊЕ – НЕПУНО РАДНО ВРЕМЕ

ПОПУСТИ ЗА ЧЛАНОВЕ УСПРС

ПЕТИЦИЈА УНИЈЕ СПРС – СМАЊЕЊЕ БРОЈА УЧЕНИКА У ОДЕЉЕЊУ

ПКУ – Covid 19

ПРОСВЕТА ИМА РЕЧ

Одлуке о расписивању конкурса на одређено и на неодређено. Споразуми о преузимању запослених Решења о избору кандидата

konkursi

VII Фаза одобрених радних места

VI Фаза одобрених радних места

V Фаза одобрених радних места

IV фаза одобрених радних места

III Фаза одобрених радних места

II Фаза одобрених радних места

I Фаза одобрених радних места

Izrada web sajta: ATEC Technologies
Scroll