Tako je govorio Skrobanja

07. marta 2020.

NASTAVNICI OSTALI BEZ UTICAJA

Svaka ozbiljna, temeljna reforma ima visoku cenu, a ova naša izvodi se gotovo bez novca, pa je teško očekivati uspeh kada je jedini resurs nezadovoljan, unižen prosvetni radnik. Zbog toga smatramo da je formiranje raznih saveta, centara i stručnih timova samo umnožavanje administrativnog aparata i da je sredstva za te potrebe, bar u ovoj fazi, kada sredstava nema, trebalo usmeriti na opremanje škola, jer se prelaz sa ekstenzivne na intenzivnu – aktivnu nastavu ne može obaviti uz pomoć table i krede.

Zakonom se definitivno ozakonjuje politizacija škola, jer usvojena rešenja pri izboru Školskog odbora od „istaknutih” pojedinaca, uz pravo lokalne samouprave da imenuje predsednika i ostale članove po svom nahođenju i proceni odnosa političkih snaga već je dalo pogubne posledice čiji je rezultat da u preko 50% škola imamo v. d. stanje, a u mnogim školama zbog nepoštovanja volje većine, kolektivi su podeljeni i rad je veoma otežan. I kao da problema nije bilo dovoljno, ministar sada daje saglasnost i za vršioca dužnosti direktora, pa se pitamo ko to upravlja školom.

Nastavničko veće, kao najviši stručni organ u školi, i dalje nema uticaja na izbor direktora, nastavnika i saradnika, ali zato o tome odlučuju pekari, limari, domaćice i drugi „istaknuti” pojedinci, članovi „istaknutih” stranaka i oni su kompetentni da odlučuju o planu i programu rada škole, biraju nastavno i stručno osoblje, direktora i brinu o životu i radu škole.

Zakonom je u stvari utvrđeno desetogodišnje obavezno obrazovanje, jer se uvodi obavezno predškolsko obrazovanje sa četiri časa dnevno, što je više no što sada ima učenik od 1 do 3 razreda, pa se pitamo koji su stručnjaci to isplanirali.

Prelaz na sistem 3 + 3 + 3, kao i pomeranje polaska u školu sa 6 godina će izazvati ogromne tehničke i kadrovske probleme kojih ministarstvo nije svesno. Pošto nam nije pružena prilika da na to ukažemo u javnoj raspravi (za koju je ministar rekao da je pokušaj uvođenja samoupravljanja – ovo govori sve i komentar nije potreban), ovom prilikom upozoravamo:

– Školske 2004/05, 2005/06 i 2006/07 se pored redovne upisuje i oko 1/3 mlađe generacije, što znači da u tim godinama treba po približno 1000 novih odeljenja i učitelja, a kada taj talas prođe, te ljude treba otpustiti.

– U narednim godinama taj talas više upisanih učenika će se pomerati kroz starije razrede, pa će trebati nekoliko hiljada novih profesora, a zatim će i oni biti višak.

Uvođenje licenci – da, ali ne na ovakav način i ne samo u prosveti. Međutim, i tu je zakonom predviđeno da lokalna samouprava obezbeđuje sredstva za stručno usavršavanje koje je uslov za produžavanje licence. Opšte poznato je da lokalna samouprava jedva finansijski prati osnovne potrebe škola za njihovo funkcionisanje, pa se pitamo šta će biti kada lokalna samouprava ne obezbedi potrebna sredstva. Oko 82.000 prosvetnih radnika treba po 20 časova godišnje da provede na stručnom usavršavanju. Ako se tome doda i da se to može obavljati za vreme školskih raspusta, jasno je da je to i tehnički skoro neizvodljivo.

Možda će ministarstvo primeniti i ovoga puta sistem „edukacije edukatora koji će edukovati nastavnike”. Samo je pitanje gde će se naći toliki stručnjaci, kada su najbolji već odavno napustili prosvetu.

Ministarstvo nema odgovor ni na pitanje gde će se upisati ponovci prvog razreda srednje škole 2007/08, kada se prvi put upisuje deveti razred osnovne škole, pa prvog razreda srednje škole nema, a narednih godina nema drugog, pa trećeg i na kraju četvrtog razreda.

Možda će nas ministar do tada ubediti da u školi ne sme biti ponavljača, jer oni mnogo koštaju državu. Koliko bi koštalo uključivanje u privredne tokove onih koji su na takav način stekli diplome i mogu li takvi biti uspešni na svojim radnim mestima? Hoće li oni biti ti fleksibilni, privredi potrebni stručnjaci – suvišno je komentarisati.

Konačno, kao da problema već nema dovoljno. Igre oko izrade Posebnih kolektivnih ugovora dobijaju nerazuman tok i postaje sve jasnije da je početak nove školske godine sve neizvesniji, a sve izvesnije da će se UNIJA pridružiti ostalim reprezentativnim sindikatima koji su takvu meru već najavili, pogotovo što neki „revnosni” direktori već izdaju rešenja o godišnjem odmoru po Zakonu o radu, suprotno dopisu ministra prosvete i sporta, čime se samo doliva ulje na vatru.

Beograd, 25. jun 2003.

Miodrag Skrobonja je profesor fizike. Bio je predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije od 2001. do 2005. godine. Sada je savetnik za ekonomska pitanja u USPRS.




PETICIJA UNIJE SPRS – SMANJENJE BROJA UČENIKA U ODELJENJU

POPUSTI ZA ČLANOVE USPRS

Unija sprs logo

PRAVNA SLUŽBA USPRS

PKU – Covid 19

PROSVETA IMA REČ

MOJA PRAVA – PREUZIMANJE

ZAHTEV ZA PREUZIMANJE – TEHNOLOŠKI VIŠAK

ZAHTEV ZA PREUZIMANJE – NEPUNO RADNO VREME

Jedinstvena lista tehnoloških viškova

Lista radnika sa nepotpunim radnim vremenom

Slobodna radna mesta

Odluke o raspisivanju konkursa na određeno i na neodređeno. Sporazumi o preuzimanju zaposlenih Rešenja o izboru kandidata

konkursi

V Faza odobrenih radnih mesta

IV faza odobrenih radnih mesta

III Faza odobrenih radnih mesta

II Faza odobrenih radnih mesta

I Faza odobrenih radnih mesta

Izrada web sajta: ATEC Technologies
Scroll