Virus na blizinu, nastava na daljinu

Vest da je srednjoškolac u Hrvatskoj, kako prenosi N1, dobio jedinicu onlajn iz fizičkog, nedvosmisleno govori o nedostacima ovakvog vida nastave. Prema pisanju zagrebačkog “Jutarnjeg lista”, ocenjivanja učenika na daljinu u Hrvatskoj nema do aprila.

Naime, profesor je postavio aplikaciju u koju je trebalo poslati dokaz u vidu izmerenog pulsa, kao potvrdu da je učenik odradio neke vežbe. Kako srednjoškolac  to nije učinio do predviđenog roka, profesor mu je zapisao jedinicu u formi beleške koja je ušla u e-dnevnik.

Da TV nastava ide, samo da je drugi  vide, jasno je svima, a na prvom mestu učenicima. Uloga obrazovanja odnosi se na različite teme i fenomene: procesiranje informacija, samoregulacija, motivacija za učenje, adaptacija na kontekst usvajanja kognitivnih veština i nastavnih sadržaja, kao i eveluacija obrazovnih ishoda. Faktori koji determinišu proces učenja, posebno onog povezenog sa obrazovanjem, razlikuju se u zavisnosti da li se ono odvija formalno ili informalno, direktno ili implicitno, u školi ili van nje.

Polazeći od definicije obrazovanja filozofa Jozefa Švaba, Berliner je prikazao da su četiri ključne komponente procesa obrazovanja: onaj koji podučava, onaj koga podučavaju, ono što se podučava i okruženje u kome se to čini. Svi navedeni aspekti obrazovnog procesa u trenutnoj situaciji su potpuno izmešteni iz realnih okvira nastave. Onaj koji podučava, čini to informalno, implicitno i van škole. Onaj koga podučavaju  nastavom na daljinu, pasivan je slušalac i gledalac, ukoliko je uopšte prisutan na TV času. Ono što se podučava su već obrađeni sadražaji, jer tako će se izbeći eventualna nesuglasja u ralizaciji obrađenog gradiva, dok je okruženje u kome se to čini pandemija svetskih razmera.

Kako onda očekivati realnu evaluaciju nastavnih sadržaja i verifikaciju uspeha na kraju školske godine, koja je prekinuta u petak, 13. marta. Da su svi predmeti podjednako važni, videli smo na TV rasporedu, iako je takav stav pedagogiji do sada bio nepoznat. Imajući u vidu godišnji fond realizacije nastavnog gradiva  u planovima i programima, veoma je jasno definisana „podjednaka“ važnost predmeta u školi.

Prema dopisu MPNTR-a, Sindikatu obrazovanja Čačak od petka, 27. marta, navodi se da je smanjen broj dana raspusta da bi se stvorio dodatni prostor da učenici i nastavnicisa što manje dodatnih napora završe nastavnu godinu kada situacija budenormalizovana.Takođe, stoji u pomenutom  dopisu MPNTR, da je promena kalendara zasnovana na ukupnim merama u vreme vanrednog stanja i da je usaglašena sa svim naporima da se u narednim nedeljama obezbedi što manje izlazaka iz kuće i socijalnih kontakata, jer kako navode iz resornog ministarstva, postoji zasnovanastručna procena da bi u vreme kada nema nastave, učenici u želji da ispune slobodno vreme, vršili veći pritisak na roditelje da im omoguće izlazak iz kuće i željene socijalne kontakte, što povećava rizik od širenja epidemije.

 Situacija je dakle jasna, ako je sve već gore navedeno u cilju masovnijeg ostajanja kod kuće, što je epidemiološki potpuno ispravno, onda je opravdano  očekivati smanjeno angažovanja učenika i nastavnika kako bi sa što manje dodatnih napora završili nastavnu godinu kada situacija bude normalizovana, a time bismo i učenike poštedeli besmislenih ocena ili beleški u E-dnevniku.

Zato, dok je ovaj virus opasan na blizinu, a nastava se odvija na daljinu, držite distancu i ostanite zdravi!

U Čačku, 29. marta 2020. godine

Rukovodilac Resora za obrazovanje USPRS

Vesna Jerotijević