Za prosvetu i zdravstvo 22 milijarde dinara manje

25. novembra 2021.

Poslanici Narodne skupštine Srbije usvojili postpandemijski budžet, kojim je planiran manji deficit nego 2021. godine.
Dok je rebalansom za 2021. godinu planiran manjak od 2,5 milijarde evra (4,9 odsto BDP-a), u sledećoj bi trebalo da bude oko 1,7 milijardi evra ili tri odsto BDP-a. Ove brojke pak ne moraju biti i realizovane. Prema procenama Fiskalnog saveta u ovoj godini je moguće da deficit bude oko četiri odsto BDP-a.

U sledećoj godini kažu da ima prostora da rashodi budu manji za oko 400 miliona evra, ali i da će zbog više inflacije prihodi verovatno biti veći od planiranih, pa na kraju manjak može biti i ispod dva odsto, što bi bilo veoma važno ne samo zbog manjeg zaduživanja, već i da javna potrošnja ne bi dalje potpirivala rast cena.

Najveći pojedinačni rast na troškovnoj strani beleže plate zaposlenih. One će biti povećane za u proseku 7,3 odsto. Ovo povećanje je, za razliku od prethodnih godina, u skladu sa rastom BDP-a i inflacijom, ali implicira dve manje povoljne stvari.

Prva je da se i naredne godine neće uvesti red u sistem plata u javnom sektoru, te da se nastavlja odokativno povećanje plata po oblastima, a druga da ovo povećanje fonda zarada znači da neće biti povećanja broja zaposlenih. U oceni predloga budžeta Fiskalni savet je predložio povećanje zarada za šest odsto, a ostalih jedan odsto da se odnosi na nove zaposlene.

Ekonomista Libeka Mihailo Gajić kaže da neke procene pokazuju da u javnim službama ima manjak od oko 20.000 ljudi nakon zabrane zapošljavanja od 2015. godine.

„Država očigledno neće da uvede red u plate u javnom sektoru, verovatno jer bi time onemogućili kupovinu glasova. Takođe me i začudilo što nisu odmah dali više novca za plate, ali ne bi me iznenadilo da sledeće godine imamo rebalans budžeta i to možda i pre izbora u kome bi se povećale plate u javnom sektoru“, ocenjuje Gajić. On dodaje da je i ovaj budžet netransparentan.

Ono što je svakako najbolje u vezi budžeta je rast izdataka za investicije. Kapitalni rashodi u budžetu su planirani na 4,1 milijarde evra ili 7,3 odsto BDP-a što je značajno više od pretkriznog nivoa od 4,7 odsto. U odnosu na 2020. i 2021. godinu povećani su izdaci za fizičku infrastrukturu i to pre svega saobraćajnu i to za 54 milijarde dinara i smanjenje investicija u sektor bezbednosti za 17 milijardi dinara. Loša vest je što su značajno smanjena ulaganja u zdravstvo i prosvetu, za čak 22 milijarde dinara.

Gajić smatra da je ulaganje u infrastrukturu dobro, ali da je veliki deo tih projekata u okviru međudržavnih sporazuma.

„Time je isključena konkurencija, pa je pitanje cena po kojima se ti projekti realizuju. Planirani su novi projekti, ali i to je pitanje kako će se oni realizovati, jer već sada je građevinska operativa napregnuta, uvoze se radnici i to bi mogao biti razlog njihovog eventualnog kašnjenja. Možda i najbolje u budžetu je to što država konačno izdvaja neka sredstva za komunalnu infrastrukturu odnosno za zaštitu životne sredine“, napominje Gajić.

Sredstva za kapitalne projekte za zaštitu životne sredine biće veća u odnosu na oktobarski rebalans budžeta za šest milijardi dinara, sa 14 na 20 milijardi dinara. Ovde je predviđena izgradnja regionalnih centara za upravljanje otpadom, daljinsko grejanje u Kragujevcu, komunalne i vodovodne mreže u nekoliko desetina gradova i opština širom Srbije. To deluje sjajno, ali prema oceni Fiskalnog saveta nije dovoljno.

„Za rešavanje nagomilanih ekoloških problema u Srbiji u sledećih 10-15 godina potrebno je da država uloži između osam i devet milijardi evra. Prevedeno na godišnji njivo, potrebno je i moguće da državne investicije u ovoj oblasti dostignu iznos od oko 500 miliona evra i da se na tom nivou održavaju u narednih 10 do 15 godina“, navodi se u oceni Saveta što znači da su izdvojena sredstva za komunalnu infrastrukturu i dalje upola manja od potrebnih.

Do sada je bilo najvažnije da se daje novac za infrastrukturu jer su potrebe bile ogromne. Međutim, kako se završavaju najvažniji projekti, postavlja se pitanja selekcije šta će se dalje graditi i finansirati.

„Kao ilustracija ovog problema može poslužiti podatak da su budžetom za 2022. relativno velika sredstva opredeljena za izgradnju Nacionalnog stadiona a da nije javno pokazana njegova ekonomska isplativost. U isto vreme, javne investicije u zdravstvo i obrazovanje u 2022. umanjene su u odnosu na 2021. dok su ulaganja u izgradnju komunalne infrastrukture i smanjenje ekološkog zagađenja tek minimalno povećana. Ne postoji nijedan javno dostupan dokument koji bi pokazao zašto je u javnom interesu to da se u 2022. gradi Nacionalni stadion, umesto da se više ulaže u važne oblasti koje su bile duži niz godina zapostavljene“, navodi se u oceni Fiskalnog saveta, uz napomenu da čak i za projekat metroa nema studije izvodljivosti. Oni podsećaju da čak ni sadašnji sistem javnog prevoza nije finansijski održiv pa grad iz budžeta godišnje izdvaja 150 do 200 miliona evra.

Zanimljivo je i da pored toga što se smanjuju troškovi subvencija, što je očekivano zbog završetka programa pomoći privredi, biće povećani izdaci za privlačenje investicija i to za sedam milijardi dinara. Za ovo će naredne godine biti potrošeno oko 20 milijardi dinara, što je za 40 odsto više nego prethodnih godina.

Izvor: Danas




PETICIJA UNIJE SPRS – SMANJENJE BROJA UČENIKA U ODELJENJU

POPUSTI ZA ČLANOVE USPRS

Unija sprs logo

PRAVNA SLUŽBA USPRS

PKU – Covid 19

PROSVETA IMA REČ

MOJA PRAVA – PREUZIMANJE

ZAHTEV ZA PREUZIMANJE – TEHNOLOŠKI VIŠAK

ZAHTEV ZA PREUZIMANJE – NEPUNO RADNO VREME

Jedinstvena lista tehnoloških viškova

Lista radnika sa nepotpunim radnim vremenom

Slobodna radna mesta

Odluke o raspisivanju konkursa na određeno i na neodređeno. Sporazumi o preuzimanju zaposlenih Rešenja o izboru kandidata

konkursi

V Faza odobrenih radnih mesta

IV faza odobrenih radnih mesta

III Faza odobrenih radnih mesta

II Faza odobrenih radnih mesta

I Faza odobrenih radnih mesta

Izrada web sajta: ATEC Technologies
Scroll