Каква нас будућност чека показао је овогодишњи матурски испит који су сви основци полагали претходних дана.
Министарство је данас објавило коначне резултате и, судећи по њиховом тумачењу, „на нивоу су прошлогодишњих“. А прошлогодишњи си били далеко од добрих!
Рекло би се да нам деца блистају од познавања природних предмета. Са просечних 15.33 из хемије и 14.57 из географије, и није тако лоше. То су, школским речником речено, јака тројка и четворка. Слично су урађени тестови из биологије и историје, математика – нешто слабије, 12.86, док је физика апсолутни фаворит наших ђака са чак 17.18 поена – одличан пет.
Међутим, резултат на тесту из матерњег језика изазива велику забринутост. Просечан број поена 10,67 за готово цео поен је нижи од прошлогодишњег, који је, такође, био најслабији. Овај резултат сведочи о томе да, или су нам деца у великом броју функционално неписмена, или да се у изради тестова и њиховом распореду нешто мора мењати. За овако слаб резултат може бити одговорна трема која се јавља првог испитног дана, и, ако је то узрок, резултати ће бити знатно бољи чим се буде изменио распоред полагања тестова.
Ипак, сви ученици истичу да су их задаци који су захтевали читање и разумевање највише намучили и да тешко савладавају питања са значењем речи, ове године – снебивати се. Дакле, деци не недостаје знање правописа или познавање књижевног дела, већ је проблем много дубље пророде – деца не разумеју прочитано.
То је, у исто време, и највећи недостатак који могу понети из основне школе – неспособност да се размишља и савладава непознати текст дужи од неколико редова.
Зато Министарство просвете и Заводи морају озбиљно да се запитају куда води овако претрпан наставни план и програм којим су данашње, зед генерације ученика оптерећене.
Захтеви наставника да се редукују наставни садржаји и да се број ученика у одељењу битно умањи под хитно морају бити разматрани и већ од наредне школске године мора се кренути у корените промене.
Оставимо ли овакве наставне планове и претрпане учионице још коју годину, добићемо генерације и генерације функционално неписмених младих који неће научити да промишљају о проблемима и неће умети да их решавају.
Додуше, можда је то и циљ?
Портпарол Уније СПРС
Мирјана Гашић