МИНИСТРЕ, ПОПРАВНИ ИЗ МАТЕМАТИКЕ

МИНИСТРЕ, ПОПРАВНИ ИЗ МАТЕМАТИКЕ

Када министар просвете говори о платама наставника, очекивали бисмо да, ако ништа друго, барем математика буде тачна.

После најновије изјаве министра просвете Дејана Вука Станковића, изгледа да ћемо морати да кренемо од основних рачунских операција.

Задатак број 1: Колика је почетна плата наставника?

Министар каже: „око 114.000 динара“.

Нетачно.

Почетна плата наставника без радног стажа, након повећања од 1. јануара 2026. године, износи 111.488 динара.

Разлика од неколико хиљада динара можда за министра спада у статистичку грешку. За наставника који од те плате живи – не спада.

Задатак број 2: Колика је просечна плата у Републици Србији?

Последњи званично објављени податак Републичког завода за статистику, објављен 25. августа 2026. године, каже:

120.401 динар.

Сада следи рачун који би требало да буде примерен основној школи:

120.401 – 111.488 = 8.913 динара.

Дакле, почетна плата наставника је 8.913 динара мања од републичког просека, односно око 7,4 одсто испод њега.

То се, министре, не зове „готово изједначено“.

То се зове – мање.

А чак и када бисмо прихватили вашу произвољну зараду од 114.000 динара, коју не знамо одакле сте добили, и тада би наставник био 6.401 динар испод просечне зараде.

Дакле, нетачан је резултат чак и када рачунамо вашим бројевима.

Задатак број 3: Како добити плату већу од 135.000 динара?

Овде је примењена већ нешто сложенија математичка операција – сабирање онога што се не сме представљати као основна плата.

Наставнику са више деценија радног стажа додајте минули рад. Затим му додајте седам одсто за одељењско старешинство. И онда тако добијен износ представите јавности реченицом:

„Наставници зарађују и више од 135.000 динара.“

Могу. Неки.

Као што неки запослени у Србији зарађују 300.000, 500.000 или милион динара.

Али то не значи да је то плата запосленог у Србији.

Наставник са 30 година радног стажа није наставник почетник. Минули рад није основна плата. Одељењско старешинство није поклон државе, већ накнада за додатну обавезу и одговорност.

Представљати најповољнију комбинацију стажа и додатака као доказ високих наставничких плата није статистика.

То је бирање бројева који лепше звуче у наслову.

Задатак број 4: Прочитати оно што је држава потписала.

Члан 19. Посебног колективног уговора предвиђа обавезно отварање преговора након другог квартала ако је основна зарада запосленог са 7.1 нивоом НОКС-а нижа од последње објављене просечне нето зараде у Републици Србији.

А она јесте нижа.

Исти члан утврђује и обавезу Владе да, уколико се то у преговорима констатује, основну зараду усагласи са просечном зарадом најкасније приликом усвајања буџета Републике Србије.

Зато ово више није питање политичког утиска, добре воље или медијског наступа.

То је питање извршавања преузете обавезе.

И на крају, још мало математике.

Само у првих шест месеци 2026. године, за које сада имамо комплетне званичне податке РЗС-а, разлика између почетне наставничке плате и месечне просечне зараде износила је:

– јануар – 6.962 динара
– фебруар – 4.660 динара
– март – 10.183 динара
– април – 10.338 динара
– мај – 6.931 динар
– јун – 8.934 динара

Укупно: 48.008 динара.

Толико је, за само шест месеци, наставник почетник заостао за стандардом за који је држава сама рекла да треба да га достигне.

И разлика наставља да расте.

Зато, министре, уместо што јавности објашњавате како наставници „зарађују и више од 135.000 динара“, било би корисније да потражите начин да почетна плата наставника заиста буде оно што је договорено – најмање просечна плата у Републици Србији.

Просветним радницима не требају креативна тумачења платних листића.

Не треба им да се у основну зараду урачунавају године стажа, старешинство и додатни послови како би бројка лепше изгледала у телевизијском наступу.

Треба им зарада достојна образовања, одговорности и значаја посла који обављају.

А када већ говоримо језиком школе:

Подаци – нетачни.
Поступак – погрешан.
Закључак – неоснован.

Оцена: недовољан (1).

Уз препоруку за поправни испит из математике.

А до тада – мање хвалисања, мање произвољних бројки и више рада на томе да плате запослених у просвети заиста буду на нивоу којим би један министар просвете имао разлога да се похвали.

Ресор за финансије аналитику и чланство Уније СПРС

---