НЕЋЕМО ДОЗВОЛИТИ ДА СЕ РЕЗУЛТАТИ СИНДИКАЛНЕ БОРБЕ КОРИСТЕ КАО ПОЛИТИЧКИ МАРКЕТИНГ!
Слушајући дебате о образовању, поново смо чули велике бројке, проценте, милијарде и набрајање свега што је власт, наводно, „дала“ просветним радницима.
Важан део приче је изостао.
Зашто је уопште било потребно да просветни радници годинама притискају државу да испуни оно што је сама потписала?
Када се данас говори о повећањима плата у просвети, било би поштено рећи да значајан део тих повећања није дошао као поклон власти, већ као резултат преговора, синдикалних захтева, штрајкова и протеста.
И цена те борбе се види, а борба и даље траје.
Види се у годинама незадовољства, у штрајковима, у скраћеним часовима, у протестима, у притисцима које су запослени трпели и у систему који је сваки пут морао да дође готово до ивице да би се неко сетио да са просветним радницима треба озбиљно разговарати.
Обећање није повећање плате.
Најава није реализација.
Политички говор није колективни уговор.
Дигитализацијом се у школама баве волонтери (наставници).
А оно што су запослени изборили не може накнадно постати поклон било које власти.
Немамо намеру да учествујемо у страначким обрачунима, нити да се бавимо политиком.
Ова држава нема стратегију образовања деценијама.