Српски генијалци у Јахуу

Млади докторанди, али искусни научници Михајло Грбовић, Владан Радосављевић и Немања Ђурић стигли су као велико појачање у лабораторију која окупља само врхунске ИТ стручњаке из САД, Кине, Индије, Русије, Турске, Аргентине.

– Одлично су нас прихватили. Осећамо се као део велике научне породице. Већ смо их научили да кувају домаћу кафу и пар речи на српском, а и ми учимо јако пуно о другим културама и обичајима. Једино је проблем што смо мало бољи од свих у баскету који играмо два пута недељно – кроз осмех поручују млади српски генијалци.

Михајло Грбовић

Михајло Грбовић је завршио докторат из области мацхине леарнинга на Универзитету Темпле у Филаделфији. Пре тога је завршио мастер студије из области телекомуникација и обраде сигнала на Факултету техничких наука, Унверзитет у Новом Саду.

Немања Ђурић

Немања је одбранио докторат на Универзитету Темпле у Филаделфији. Пре тога је завршио мастер студије из области микрорачунарске електронике на ФТН у Новом Саду.

Владан Радосављевић

Владан је рођен у Ваљеву, и са поносом истиче да је похађао специјализовано математичко одељење Ваљевске гимназије. После завршених студија на Електротехничком факултету у Београду, одлази на докторске студије на Темпле универзитету.

Сва тројица махери су за мацхине леарнинг, односно аутоматско учење компјутера да обавља неке операције. У Јаху лабораторији они решавају проблеме везане за вештачку интелигенцију и статистику као што су персонализација новинских чланака (ком кориснику показати које чланке и како сортирати) и персонализација реклама (ком кориснику показати које рекламе). Да би били што успешнији имају невероватне услове за рад, а њихово радно место далеко одскаче од класичне слике научника заробљеног међу старим машинама и књигама.

– Одушевљени смо величином кампуса и садржаја који су ту само за уживање запослених. Уз бесплатну храну и фитнес центар, ту су и терени за одбојку на плажи, кошарку и тенис, као и “собе забаве” на сваком кораку, где можете да се одморите уз партију билијара или стоног фудбала. Као и да одиграте неку од омиљених видео игрица – причају они.

Ипак, поред примењеног рада, у обавези су да испоштују и дуг према академској заједници. Зато често држе предавања, припремају и издају радове на научним конференцијама и часописима. Велики број научника из лабораторије има веома блиску сарадњу са професорима са америчких факултета који се баве њиховом облашћу, као што су Стенфорд, Карнеги мелон, МИТ.

А колико је тешко добити посао у тако престижној лабораторији показују и ригорозни интервјуи које чак и врсни математичари и ИТ-овци тешко пролазе.

– Добар кандидат треба да буде стручњак у области мацхине леарнинга са серијом добрих публикација у најбољим научним часописима и конференцијама. Прво кандидат држи предавање о свом досадашњем раду. Затим следи детаљна провера знања у решавању практичних и теоретских проблема – кажу наши генијлаци.

Њихове породице веома су поносне, а они кажу да би се у Србију можда вратили у неком каснијем периоду каријере уколико се укаже прилика за позицију где би могли да наставе научни рад.

Извор: Блиц