КАО ДА НИКОГА НЕ ЗАБРИЊАВА ШТО ИМАМО НАЈМАЊЕ ЗАПОСЛЕНИХ ЛОГОПЕДА У ЕВРОПИ, а у свим основним школама у Србији само шест!
У Србији ради свега око 350 логопеда, стручњака који помаже деци и одраслима да превазиђу поремећаје говора, гласа, језика, гутања, слушања, читања, писања и осталих облика комуникације да остваре свој пуни идентитет, по чему смо на самом дну Европе.
Ако овоме додамо илустративни податак да је у свим основним школама у Србији укупно запослено свега шест логопеда са пуним радним временом, како тврде у Удружењу логопеда Србије, онда смо и у много већем проблему него што мислимо.
Лепо је што из Министарства просвете поносно истичу колико нам напредују дигиталне учионице и електронски дневници али свакако није пристојно, најблаже речено, што гурају под тепих алармантну чињеницу да број малишана са говорним манама стално расте, па малобројни логопеди у у домовима здравља не успевају да спроведу адекватан стручни третман, односно да раде са децом барем два пута недељно. Не треба бити велики стручњак па знати да свако дете има потребу за комуникацијом и да им застој у говору и језику, због чега су најчешће тужна, повучена или раздражљива, па онда често и агресивна.
Како за овај проблем нема посебног слуха у Министартсву просвете, одговоре смо потражили у Друштву дефектолога Србије, тачније у њиховој Секцији логопеда:
-Проблем дуго постоји и биће све већи у будућности, ако се не реши системски, на државном нивоу. И оно мало логопеда у школама има само саветодавну улогу а онда је на родитељима да своје дете одведу у дом здравља, у каквом ја радим, али ја их већ имам десетак тога дана и колико онда могу да му се посветим, а да буде адекватно. Колега логопед из школе и ја смо завршили исти факултет, па специјализацију, али њему није дозвољено да успостави дијагнозу и пружи каснију терапију. Министарство просвете мора да се пробуди на ову тему јер ако се деци не помогне у том узрасту проблем ће се касније само повећавати, а нема потребе, само ако нас има довољно, – објашњава за Глас јавности Милка Главоњић из Секције логопеда Друштва дефектолога Србије.
Подсећања ради Удружење логопеда Србије још јануара 2018. године је од Владе Србије тражило хитно усвајање закона о логопедској делатности, као неопходни законски акт којим би се гарантовао квалитет подршке деци предшколског и школског узраста, пре свега кроз повећање броја логопеда у образовним и установама здравствене и социјалне заштите.
Како сазнаје Глас јавности у престоничком Институту за ментално здравље доскорашња једина два логопеда су временом отишла у пензију, а на њихово место “ да намире број” запослени су по један правник и економиста. У унутрашњости Србије овај проблем, нажалост, још је много већи, јер многи градови имају само једног или ниједног запосленог логопеда.
На Фејсбук профилу једне маме, просветни радник који предаје у београдској средњој школи, која конкретно прича о проблему који има:
-Свесна сам колико је важно да дете са говорном маном што раније добије стручну помоћ, јер постоји тај критичан период за развој говора и да је тада најбоље започети логопедски третман. У дому здравља су ми заказали разговор тек за два месеца, кажу претрпани су. Сина сам одвела у Институт за поремећај говора али и тамо се дуго чека, па сам тако схватила, зашто нам деца у средњу школу долазе са све већим моторичко-говорним сметњама. И даље верујем да деци треба посветити само пар месеци пажње, да све буде како треба. Сина сам одвела код приватног логопеда, 1.000 динара по сату, ишао је четири месеца, како би исправио мешање “ч” и “ћ”, а није умео лепо да изговори ни слово “р”. Добро је за сада, задовољни смо. Није, наравно, поента у новцу, за моје дете ћу дати колико треба, али чему онда њихово радно место, ако истих у државним установама нема? – пита се мајка која алармира проблем месецима на свом Фејбук профилу.
Чуо ју је, за сада, Глас јавности и оне стотине логопеда из реда у Националној служби за запошљавање, али дуг је пут до Министарства просвете и осталих који о томе “брину” за државну плату.
(Глас јавности)