ИЗГАРАЊЕ У НАСТАВИ!

ЕКСКЛУЗИВНО ИСТРАЖИВАЊЕ ПСИХОЛОГА ЈАЊИЋА ОТКРИЛО ДА ПРЕКО 40 ОДСТО НАСТАВНИКА ОСЕЋА ТЕЖЕ ПОСЛЕДИЦЕ ОД ИЗГАРАЊА У НАСТАВИ!

Ако и нисмо чули за стручни израз „burnout“ синдром или синдром изгарања, који ми изговарамо – брнаут, онда ћемо га лакше схватити, у тумачењу психолога, као стање менталне, емоционалне и физичке исцрпљености изазавно дуготрајним и интензивним стресом, који нам даље црпи енергију али и доводи до осећања беспомоћности, безвољности, озлојеђености…

Да ли сте у претходним редовима препознали реално стање у коме се сада налазе многи здравствени или просветни радници које познајете, па је једно такво истраживање „burnout“ – а код својих колега у просвети спровео психолог Алексдандар Јањић, у фебруару и марту ове године, 2021.године чији резултат забрињавајуће говори да код више од 42% испитаника постоји изгарање на послу које утиче на свакодневни живот, што сматра веома високим процентом.

Александра Јањића, иначе стручног сарадника психолога основне школа „Љупче Николић“ из Алексинца, у паузи снимања емисије „Просвета има реч“ где ће о томе говорити детаљно, питали смо да за Глас јавности открије неке појединости о свом екслузивном истраживању:

– Реч је о истраживању, које је и мој мастер рад, на тему „Синдром изгарања на послу код просветних радника у току пандемије изазвање Covid 19 вирусом“. Истраживање сам спровео под менторством проф. др Снежане Живковић, са Факултета заштите на раду из Ниша. Учинило нам се да би истраживање на ову тему било занимљиво, јер сам као неко ко ради као стручни сарадник-психолог у оновној школи био сведок да колеге учитељи и наставници улажу много труда и времена како би ученицима обезбедили што више могућности за стицање знања у околностима које су биле ванредне.

Мислите на такозвану нову реалност?

– Када кажем ванредне мислим на нову реалност изазвану појавом вируса Covid 19, али ванредна у смислу да су се многе колеге по први пут сусреле са наставом на даљину, платформама за рад на даљину, а са друге стране технички услови за рад наставника и ученика нису били на довољном нивоу, како би се настава одвијала несметано.

Овај утисак потврђује и истраживање које је спровео Завод за унапређивање образовања и васпитања , по коме 54,9 одсто просветних радника је током ванредног стања и онлајн наставе стекла прва искуства са реализацијом образовно васпитног процеса путем учења на даљину, док је 34 одсто имало веома ограничено искуство.

Такође, у том истраживању просветни радници као главне проблеме током наставе на даљину истичу: доступност ресурса и технологија ученицима (рачунари, софтвери, интернет), повећано радно оптерећење и стрес приликом рада од куће, доступност ресурса и технологија наставницима (рачунари, софтвери, интернет)…

„BURNOUT“ (брнаут) синдром како се јавља и препознаје?

– Брнаут синдром се у фокусу истраживања нашао седамдесетих тих година 20. века. Дефинише се као реакција на хроничну изложеност стресовима на послу и у вези са послом. Овај синдром се јавља постепено, тако да временом симптоми постају све израженији и почињу битно да утичу на свакодневни живот поједница. Симптоми који се јављају код овог синдрома су: осећај умора, малаксалости и исцрпљености, психосоматске непријатности као што су главобоља, несаница, губитак апетита. Може се јавити повећана потреба за узимањем кафе, цигарета и алкохола.

Такође јавља се осећај беспомоћности, безнадежности, равнодушности и апатије. Оно што је битно истаћи, и што га разликује од неких других поремећаја, је да се са смањењем или уклањањем извора стреса симптоми ублажавају или нестају. Занимљив је податак да је у Норвешкој процењено да трошкови повезани са „Синдромом изгарања на послу“ износе око 1.7 милијарди евра.

Кад је почело истраживање и у ком обиму, карактеристични резултати?

– Истраживање је спроведено у фебруару и марту, 2021.године, учествовало је више од 1000 просветних радника старости од 20-65 година запослених у предшколским установама, основним и средњим школама. Поред васпитача, учитеља и наставника, учествовали су и стручни сарадници, библиотекари, секретари и директори. Више од 80 одсто испитаника има завршене високе студије док остатак узорка чине испитаници са вишом стручном спремом, али и испитаници са магистарски звањем и звањем доктора наука. Резултат истраживања је да код више од 42 одсто испитаника постоји изгарање на послу које утиче на свакодневни живот, што је веома висок проценат. Плашим се да би овај проценат био још виши да је истраживање спроведено на крају школске године. Оно што је такође битно истаћи да је код колега које имају хроничне болести, изгарање на послу израженије, претпостављам да је то делом и последица страха за сопствено здравље и ризика од заражавања, јер колеге нису имале могућност да раде од куће уколико имају здравстених проблема.

Колико учитељу у Србији опада радна способност, ако је и јуче радио две смене?

– Свакако да утиче у великој мери, понављање истих ствари може да доведе до монотоније у раду, да би то избегао учитељ, али и наставник мора стално да додаје нове информације, смишља нове садржаје што захтева додатно време за припрему. Треба истаћи да су учитељи у неким школама радили са две групе ученика у школи, али и са једном групом ученика који су се изјаснили да желе да прате наставу на даљину. Педесет посто њих се буди уморно, док се 70 одсто у току дана осећа исцрпљено и малаксало.

Боловања као директна последице брнаута…

– Према неким подацима из Европе до којих сам дошао више од 18 одсто одсуства са посла због боловања је у вези са брнаут синдромом. Нисам успео да дођем до података каква је ситуација у Србији. Посебно забрињава да се чак код 53 одсто испитаника смањила потреба за усавршавањем и напредовањем!

Како је са вршњачким насиљем у новим условима рада?

– Као психолог у школи са око 900 ученика сведок сам да је дошло до наглог пада ситуација вршњачког насиља у овој школској години. Бележимо пар случајева насиља који су Протоколом дефинисани као први ниво насиља, док ситуација са другог и трећег нивоу није било. Мишљења сам да је ово у директној вези са радом у мањим групама, јер према упутствима Министарства просвете, група не сме имати више од 15 ученика. Наставници, учитељи, стручни сарадници могу рано да препознају и спрече неку ситуацију, боља је интеракција у оквиру група, такође наставници пријављују да је радна атмосфера на часу много боља у мањим групама. И овај податак иде у прилог тези да је неопходно да се број ученика у одељењу смањи са досадашњих 30 на неких оптималних 22 ученика у одељењу.

Да ли знате прецизније, јер има много нагађања, колико је заправо ученика није пратило оно што зовемо настава на даљину?

– Према подацима Института за педагошка истраживања из Београда у току првог таласа 58 одсто ученика није пратило ТВ часове, док је 28% ученика изјавило да је то повремено чинило – изјавио је на крају разговора за Глас јавности психолог Александар Јањић.

Извор: Глас јавности