Ако не буде договора, након тога ћемо сви доћи у Београд

Извор: НИН

Милан Грујић

Добривоје Марјановић за НИН: Имају 15 дана или сви долазимо у Београд

Протест је био више него успешан. Сад сви у школе, а Влади дајемо рок од 10, 15 дана да нас позову, да одговоре на наше захтеве. Ако не буде договора, након тога ћемо сви доћи у Београд. Показаћемо им какво је расположење просветних радника у целој Србији. А ако се не договоримо до тренутка када буде усвајан буџет за наредну годину, то више неће бити једнодневна обустава рада у школама, већ креће континуирана обустава све док се не испуне сви наши захтеви – каже у интервјуу за НИН Добривоје Марјановић, председник Уније синдиката просветних радника Србије, једног од четири репрезентативна и највећег синдиката у држави.

У понедељак је био највећи штрајк просветара до сада. Да ли сте задовољни?

У свим градовима где смо планирали обуставу, а било их је 20, штрајк је успео. Никада није био овакав и оволики, у њега су била укључена сва четири репрезентативна синдиката.

Кажу да је штрајк незаконит?

Ми немамо право да обуставимо рад по Закону о штрајку. Тај закон није у складу са европским нормама јер нас декларишу као установе од посебног јавног интереса. Али они то никако да промене. Ми смо тога свесни, али они не поштују договоре које са нама праве, не поштују свој печат, потпис, па је једини вид борбе потпуна обустава, и људи су спремни на тако нешто.

Ваш основни захтев је да се почетна плата наставника изједначи са просечном у Републици? Такво обећање сте добили у јануару ове године.

То није обећање, ја обећањима не верујем. То је обавезујући протокол који смо ми, репрезентативни синдикати, потписали са Владом. У том документу пише: „Влада се обавезује да…”, а онда има седам тачака, које су потписали председник Владе и министар просвете. Неке од тих тачака су усвојене, у разговорима смо о неким другим, али док смо ми чекали динамику, план како ће да нас доведу до републичког просека до краја ове године, они су нам саопштили да то уопште не намеравају да ураде. Да не намеравају да испуне потписано.

Друго, сада су и неким коефицијентима за административне раднике направили аномалију у систему, па су помоћним радницима, да би их довели до минималца, подигли коефицијенте на 9,3, а ја као наставник имам 17,32. То је однос 1:1,8, од најниже зараде до највише. Видите на ком је то нивоу. Сада ће административци, људи са 4. и 5. степеном стручне спреме, који имају енормно посла у школама, примати минималац.

Влада нуди повећање од 1. јануара 12 одсто наставном и осам одсто ненаставном особљу…

Још једна глупост коју су смислили. Ми на то не пристајемо. Прво, потписани протокол из јануара не поштују. Друго, кажу да ће нам дати 12 и осам одсто, што значи да нећемо доћи до републичког просека, а треће – деле нас на наставно и ненаставно особље. Ја стварно не знам коме је тако нешто пало на памет. Видите како они дезинформишу јавност. Прво кажу даћемо 50 процената више просветним радницима, па народ мисли да ћемо ми да добијемо 50 одсто повећање. Онда кажу, даћемо просветарима 50 одсто више у односу на остале из јавног сектора, нама 12, а осталима осам. Па онда кажу, не свим просветарима 12, него наставном кадру 12, а ненаставном осам. А притом нам нису саопштили ни методологију, ми не знамо да ли у ненаставно особље спадају и педагози, психолози, библиотекари…, а сви они су актери наставног процеса. Ми не дозвољавамо такву поделу, то су наше колеге, раде у образовању.

Кажу да 12 одсто није мало…

Има ту још једна аномалија. Нама дају 12 процената, а 12 одсто на 86.000 које прима почетник биће повећање од око 10.000 динара. А осам процената за високообразованог у војсци, полицији, здравству… биће близу 20.000 динара. Дакле, њихових осам одсто је скоро дупло више него наших 12 одсто. Ја не знам како ће они успети да исправе све те грешке. Од 2009. до 2015. нама су давали на кашичицу и свако то секторско повећање нас је удаљавало од просека. А онда смо 2015. почели преговоре са њима, добили платне разреде, који су још 2017. стављени на сто. Тада смо добили документ Владе који нам гарантује да ћемо у две године добити повећање од 35 одсто више, у односу на остале у јавном сектору, јер су нам сви они били много побегли. А онда је све пролонгирано. Платни разреди прво за 2019, па 2021, сада ево 1. јануар 2025. А сада их више нико не помиње, а септембар је, јер им то не одговара. А сви ти глумци су исти, само је сценарио другачији. Када са нама преговара Министарство финансија, министар Мали се не појављује, долазе државни секретари и њихова прва реченица је „нема довољно новца за то што је предвиђено протоколом. Потписали јесмо, али новца нема”. А прва реченица протокола каже „Влада се обавезује да ће у 2024. години, до 1. јануара наредне, плате наставника довести до републичког просека”. Данас имамо ситуацију да је републички просек у јуну био 95.000 динара, то ће поново порасти у наредном периоду, да би у јануару био 105.000 или према њиховим пројекцијама 107.000 динара. Ми за платом из јуна заостајемо 10.000 динара, а камоли у јануару. А после треба објаснити зашто деца неће да упишу педагошке факултете, па неће, јер не желе да са 7. степеном стручне спреме, са мастером, раде за 86.000 динара.

У јануару сте се заједно, синдикати, декани факултета на којима постоје наставнички смерови и директори школа, договорили и објавили платформу, према којој је потребно повећање плата просветарима од 30 до 35 одсто, како би се у будућности обезбедио наставнички кадар за школе?

Ми смо потписали ту платформу за Светог Саву ове године и понудили је држави као основу за преговоре. Жеља нам је била да видимо, ако они хоће да оно што причају у предизборним кампањама негде и реализују. И ништа. Сада смо на последњем састанку тражили, прво да нам не деле особље на наставно и ненаставно, то је подела која се појавила први пут, никада је до сада није било. Они то бране ставом да ће секретар у школи, који је правник по струци, бити боље плаћен од секретара у здравству или негде другде. Ја то не разумем, то није исти посао. Када бисмо тако гледали, наше чистачице и помоћни радници би требало да имају исту плату као жене у ЕПС-у, а то није случај. Друго, повећање почетне плате наставника до републичког просека. Они кажу, „са одељенским старешинством и годинама стажа имате преко републичког просека, што се буните”. Видите како мешају бабе и жабе.

Министарка просвете Славица Ђукић Дејановић је у интервјуу НИН-у пре три седмице рекла да ће просветари до просечне плате стићи током ове школске године. Имате ли ви то званично од њих?

Не. То је прича за медије. Они свашта пуштају у јавност. На протесту у понедељак смо имали ситуацију да нам новинари кажу да ће бити повећање од 5,5 одсто од септембра, па 12 од јануара. И морали смо да објашњавамо да ми такву понуду нисмо добили. Чуло смо и ми за то из медија, али то је све. Људи из Министарства просвете имају ту неке своје жеље, али када оду у Министарство финансија добију одговор – за то нема пара. Ми смо потписали протокол пре 11 месеци свесни да смо у предизборној кампањи, да је буџет већ био усвојен, или је био пред усвајањем. Желели смо да разговарамо са новом владом. Од априла, од формирања Владе, до половине јуна, ми смо чекали на састанак са представницима Владе. И тада су нам рекли да они и даље немају пројекцију, да су тек сели у фотеље. Затим су нас позвали 29. августа и непријатно нас изненадили.

Једну веома битну ствар морате да знате. Ми бисмо јануарску плату, коју примамо у фебруару, а која по ономе што је Влада потписала треба да буде изједначена са просеком, добили у висини просека из октобра, али просечна плата ће још да порасте од октобра до фебруара. Пројекција је, по изјавама господе која воде државу, 2027. године плата ће бити 1.400 евра. Ми не желимо да реметимо стабилност државе. Само да пратимо остале. Ми на састанку добијемо информацију да нема новца, а онда видимо на конференцијама за штампу да за друге категорије има, да за повећање минималца има, да за повећање пензија има, да за доделу неких додатних средстава има, да имамо највећа директна страна улагања у историји… И размишљамо, да ли ми разговарамо са истим овим људима, да ли исти ти људи седе са нама за столом када говоре да нема новца за повећање плата у просвети. Само нека поштују оно што су потписали. Ово је влада континуитета. Потписали су документ, логично је, и морално и људски, да га испоштују.

Шта је сада конкретан захтев синдиката?

Да се испоштује оно што је потписано у протоколу. Да у јануару плата у просвети буде републички просек из октобра, по неким пројекцијама то је додатних 3,5 одсто у односу на ових 12, значи укупно 15,5 одсто.

И били бисте задовољни тиме?

Да, али уз још један услов, да се направи пројекција како ће се у наредној години повећавати зарада како бисмо остали на том републичком просеку. Не да у марту и јуну опет дођемо на 0,8. И о томе смо разговарали са њима. Господа ће седети у својим фотељама још три и по године. Договорили смо се да урадимо један стратешки документ, да са нама за сто седну и декани и да не буде само новац тема, већ много других ствари које се тичу стања у просвети.

Ту је и Кривични законик, најављено је да ће његовом изменом наставници добити статус као адвокати, што се тиче третмана напада на вас.

Ми смо то иницирали после напада на колегу у Бачкој Паланци, па после напада у Трстенику, „Рибникара“… Дали смо сагласност на текст овог документа. Тражили смо и да се спусти граница за кривичну одговорност са 14 година, јер имамо случајеве напада и млађе деце. Добили смо одговор да Србија има обавезе и према европским институцијама које треба да дају сагласност. Тражили да се ту уврсти и напад на наше породице, јер је и тога било, као и напад на имовину, али су нам рекли да су адвокатске канцеларије место у којима адвокати раде, као нама школе. А нису нам објаснили шта су наши аутомобили, станови… У октобру су нам рекли да ће измена законика ући у процедуру, па нас возали на радним групама, говорили како је текст готов, како је у процедури. Говорили нам да је текст отишао у европске институције, да бисмо ми потом од министра правде сазнали да текст уопште није урађен?! Дефинитивно су људима из власти пуна уста рада, али ту очигледно нема ефекта.

До 1. јануара 2025. су били потписани и платни разреди?

Били су, да. Али је то исто било потписано и за 2017, па су пролонгирали за годину, две, за годину, две. То и даље стоји као 1. јануар 2025, али када се буде приближио тај дан, они ће изаћи у јавност и рећи „пролонгирали смо то за 2027”. А онда иде 29, 31, 45. година…

Зар је штрајк био једина опција, ипак ту трпе и деца?

Они не разумеју речник нормалних људи. И то је тако већ деценијама. Просветни радници нису фокус група ове државе, постоје приоритетније ствари од образовања, без обзира на то што они кажу да је другачије. Штрајк је био једини начин да ми њих приморамо да реагују. Гледајте докле је то ишло. Када смо разговарали у Влади и када смо им рекли да смо незадовољним овим повећањем, „енормним и никада оволиким” како кажу, они су нам рекли да, с обзиром на то да настављамо преговоре, могу да средства предвиђена за нас преусмере на неке друге секторе. Ако наставимо акције. Ми смо им рекли да људи који преговарају само преносе расположење наставника који нису задовољни ни потписаним протоколом из јануара који није испуњен. Рекли смо им да су наставници спремни на много јаче и квалитетније акције. У понедељак је у 20 градова било великих протеста. Од 2000. године па до данас није било оволиког протеста у просвети.

Шта се догађа ако Влада не пристане на повећање које тражите од 15,5 одсто?

Ово је само почетак наших акција, ми чекамо наставак преговора. И нећемо само због тих 15,5 одсто обуставити штрајк. Један од захтева је измена Кривичног законика, затим тенденција да се плате одрже на републичком просеку, да имамо план за следећу годину, треће да седнемо и направимо документ који ће све дефинисати у наредне три и по године. Добили су власт на изборима, они су сада одговорни, њихова пројекција је да ће просечна плата бити 1.400 евра, тражимо да нам кажу како ће и наше зараде да се крећу у наредним годинама.

Шта је ваш план после овог протеста?

Ако не буде договора, доћи ћемо сви у Београд, показаћемо им какво је расположење просветних радника у Србији. А ако се не договоримо до тренутка када буде усвајан буџет за наредну годину, више то неће бити једнодневна обустава рада у школама, већ креће континуирана обустава све док се не испуне сви наши захтеви.

---