Анализа Стручног упутства за организовање и остваривање наставе непосредним путем и путем учења на даљину и Предлога за организацију рада

Анализа Стручног упутства за организовање и остваривање наставе непосредним путем и путем учења на даљину и Предлога за организацију рада

Последњих дана школе широм Србије затрпане су мејловима од стране Министарства просвете и Школских управа са никад конфузнијим информацијама о почетку школске године. Директори, наставници и сви запослени по школама суочавају се са конкретним проблемима како организовати наставу која почиње за десетак дана. Проблеми ће настати тек када и овако збуњени запослени по школама покушају да исто предоче заинтересованим родитељима и ученицима. Наиме у поменутим правилницима и предлозима правилника нема информација које су кључне.

– Планови и програми као и исходи и циљеви нису ревидирани и сажети. Обим градива који се треба обрадити није прецизиран од стране Министарства те је немогуће у оквиру задатог броја часова прећи све оно што је до сада рађено.

Министарство је обавестило школе да је промена Планова и програма у завршној фази, али није прецизирано када ће се завршити и по ком плану ће се радити са ученицима. Недељу дана пре почетка школске године наставници не могу да направе планове по којима би радили са децом.

-Планом наставе на даљину предвиђена је ТВ настава. Школе немају увид у садржај ових часова, те не могу знати да ли ће сва деца бити обухваћена истим наставним садржајима.

-Предлозима за организацију васпитно образовног рада, детаљно је до у минут обрачунат рад сваког наставника али није појашњено како ускладити рад наставника који пуну норму остварују у две, па и три школе. Настава за други циклус образовања (5-8 разред) предвиђена је у послеподневним сатима за све школе, уз скраћено борављење деце у школи, али продужено борављење наставника пре свега у чекању да одраде задату минутажу у настави.

-Министар је говорећи о почетку школске године рекао да наставници који раде са децом у школама неће радити и на Е платформама, да би последњим предлозима обавезао наставнике да досадашње часове допунске, додатне наставе и секције претвара у Е часове уз тачно обрачунате минуте који сваки наставник треба да проведе уз рачунар (наравно свој јер школе немају довољну количину истих).

– Потребно је израдити дигиталне припреме за час које би било пожељно доставити родитељима и ученицима, што само по себи није мали посао али је у овом случају немогућ, јер не знају које наставне јединице треба обрађивати (План и програм је у завршној фази).

-Просторне, техничке и материјалне могућности по школама у већим срединама захтевају поделу ученика по одељењима и на три групе (Правилником су предвиђене две).

-Помоћно техничко особље је годинама смањивано, а сада исто треба да у једној смени у складу са прописаним мерама очисти и до 800 квадрата школског простора за минималну цену рада.

-Од наставника се тражи да у искреној и транспарентној комуникацији са родитељима дођу до основних потршних материјала за рад (маска визир,рукавице…)

-Ученици и наставници нису технички припремљени за почетак школске године која захтева оn line приступ настави. Ако ће деца радити од куће поставља се питање зашто родитељи нису ослобођени бар куповине уџбеника. Уџбенике би требало пребацити у Е облик и поставити их на платформе које би биле доступне бесплатно и ученицима и наставницима а држава би требало да покрије овај трошак издавачким кућама.

– Ако се већ очекивао овакав почетак школске године, требало би да се бар одељења првих разреда (основних и средњих) за који је почетак најстреснији, формирају са мањим бројем ученика и не деле на групе. Подела на групе уноси конфузију и у разредима који већ имају искуство са школом.

На крају бих напоменула да је рационално што је министарство у оваквој ситуацији одлучило да подели одговорност са школама, нудећи аутономију у одлучивању уз уважавање специфичности сваке школе.

Ако смо равноправни партнери у време епидемије, нема разлога да од сад не будемо равноправни у договору око Наставних програма,одлучивању о броју ученика у одељењима,  доношењу законских решења, избору директора, прављењу стратегије образовања кад све ово прође.

Министарство нам је овог пута показало да школе не служе за образовање и васпитање него за пуко чување деце и без илузије да све оно што се дешава по школама има за циљ да обезбеди бољу будућност деци.

Снежана Романдић-Петровић

Председник Уније СШБ