Без „отворених врата” на крају школске године

Извор: politika.rs

По новим правилима, школа ће обавештавати социјалну службу уколико маме и тате ученика не долазе на родитељске састанке и не одговарају на позив одељењског старешине на индивидуални разговор.

Нови правилници о оцењивању у основним и средњим школама доносе неколико важних измена у просветној пракси. Једна од њих је да пред сам крај наставне године у осмолеткама неће бити „отворених врата” као прилике за разговор родитеља ученика с одељењским старешином или предметним наставницима. Управо у то време, у седмици када се изводе закључне оцене, многи наставници тврде да су под притиском ђачких родитеља који се не либе да како знају ургирају да се њиховом чеду оцене поправе, најчешће по принципу „фали му за просек”. По новим правилима оцењивања, за основне школе важи да се у последњој недељи првог полугодишта, као и у последњој недељи наставне године, неће организовати родитељски састанци ни информативни разговори с родитељима.

Пре завршне наставне седмице у првом или другом полугодишту, одељењске старешине ће, као и до сада, бити у обавези да родитеље који не долазе на родитељске и индивидуалне састанке „благовремено, званично, у писаној форми обавесте о успеху и оценама, евентуалним тешкоћама и изостанцима ученика и последицама изостајања ученика”. Уз то, нова је дужност одељењског старешине да маме и тате које изостају са родитељских састанака позове на индивидуални разговор. Ако се они у року од 15 дана не одазову на тај позив, обавеза је школе да о томе обавести надлежни центар за социјални рад и затражи да поступи по службеној дужности.

О успеху ученика, напредовању, мотивацији за учење и владању родитељи се обавештавају најмање четири пута у току наставне године, али је то правило допуњено одредницом да ће одељењске старешине говорећи о владању ученика родитељима убудуће обавезно саопштавати податке о редовности похађања наставе, као и о изреченим васпитним и васпитно-дисциплинским мерама. Измене правилника, такође, предвиђају и да родитељ може да затражи стручну помоћ од школе у решавању образовно-васпитних проблема ученика, уколико их уочи.

Будући да владање ученика, у складу са кровним законом којим се уређују основе система образовања и васпитања, улази у просек од другог разреда основне школе (у првом разреду осмолетке све оцене су описне) до краја предуниверзитетског образовања, новим правилницима детаљно је дефинисано како се оцењује владање. Прецизирано је да се владање оцењује бројчано најмање два пута у току полугодишта. На оцену из владања ученика, између осталог, утичу и неоправдано изостајање с наставе, као и изречене васпитне и васпитно-дисциплинске мере. Осам неоправданих изостанака или укор разредног старешине значе четворку из владања. Када ђак неоправдано одсуствује са највише 15 часова или заради укор одељењског већа, из владања добија тројку. Ако има до 25 неоправданих, или му је изречен укор директора, ученику следује двојка из владања. Више од 25 неоправданих или укор наставничког већа разлози су за јединицу из владања. Оцена из владања утиче на општи успех, али на оцену из владања не утичу оцене из предмета. Закључна оцена из владања, како је предвиђено, утврђује се на основу свих појединачних оцена из владања које су унете у дневник од почетка школске године. Међутим, правилник предвиђа и да „уколико је дошло до позитивних промена у понашању ученика, његова закључна оцена из владања може бити већа од аритметичке средине свих утврђених оцена”, као и обрнуто, да „уколико је дошло до негативних промена у понашању ученика, његова закључна оцена из владања може бити мања од аритметичке средине свих утврђених оцена”. И за средњошколце и за основце, по новим правилима, оцењује се владање ученика на дужем кућном и болничком лечењу, као и ђака који се образују код куће или на даљину. Не оцењује се владање одраслих који у осмолеткама образовање стичу по посебном програму за функционално образовање одраслих или ванредно похађају средњу школу.

Школе су и до сада на почетку школске године реализовале иницијално тестирање, односно процену знања ученика, што је наставницима служило за праћење напредовања ђака и планирање рада. Резултат иницијалног процењивања није се оцењивао бројчано, а ученику се пружала повратна информација о постигнућима. За средњошколце ту нема значајнијих промена, али за основце је новим правилником дефинисано да би иницијално процењивање по правилу требало да се реализује до краја треће недеље од почетка школске године, да треба да се најави три дана пре планираног тестирања, а да се резултат уписује у педагошку документацију. Иако се не оцењује, ова провера „служи за планирање рада наставника и даље праћење напредовања ученика, а наставник пружа правовремену, индивидуалну повратну информацију о резултату иницијалног процењивања ученику и родитељу”, налажу нова правила за основне школе.

И даље важи да се постигнућа ученика проверавају на сваком часу, да се писмене провере које трају до 15 минута реализују без најаве и да се оцене с ових тестова евидентирају у педагошкој документацији, што значи да се не уписују у дневник.

У току једног часа ученик може бити оцењен само једном, а у току једног дана може да се одржи унапред планирана и благовремено најављена само једна писмена провера која се ради дуже од 15 минута (писмени или контролни задатак). На нивоу седмице, у распореду могу бити планиране и реализоване највише три писмене провере и за основце и за средњошколце. За основце је то новина, јер су по старом у току једне недеље могли да имају највише два контролна задатка, а од сада „поред једног писменог задатка који је прописан програмом наставе и учења за основно образовање за поједине предмете, могу да се планирају још две писмене провере у једној недељи”, предвиђа правилник.