Букти рат против Кавчићевих бесплатних уџбеника

Фондација Алек Кавчић је 12. јануара објавила прве бесплатне уџбеника за ученике основних школа у Србији, што је био разлог да издавачи који су покривали највећи део тржишта почну борбу ради задржавања досадашњег профита. Та борба се не стишава, а води се како у медијима, тако и у школама стижући и до Министарства просвете. У игри је чак и промена Закона о уџбеницима.

Иако је сасвим природно да једна фирма “гризе” како би задржала свој део тржишног колача, проблем лежи у томе што издавачи уџбеника послују у области која је превише битна за једно друштво да би била препуштена принципима слободног тржишта.

Када је реч о основном и средњем образовању у Србији, доказ да новац ту не би смео да игра битну улогу забележен је у члану 71. Устава Републике Србије и гласи:

“Свако има право на образовање. Основно образовање је обавезно и бесплатно, а средње образовање је бесплатно.”

Ако знамо да комплет уџбеника за основну школу достиже цену од 20.000 динара, јасно је да ученици то право не остварују.

Са појавом бесплатних уџбеника могли би да буду ближе овом “слову на папиру”, али је већ сасвим јасно да издавачи неће тако лако допустити да до тога и дође.

Тако је Удружење издавача на појаву првих бесплатних уџбеника прво реаговало саопштењем да се њиховим преузимањем са сајта бесплатнабиблиотека.цом крши важећи Закон о уџбеницима и Стандарди квалитета уџбеника који укључују стандарде квалитета штампе, прилагођавање специјалним форматима за слепе и слабовиде ученике…

На сличном трагу је био и министар просвете Бранко Ружић који је у интервјуу за Нова.рс рекао да модел бесплатних уџбеника професора Кавчића, иако делује атрактивно, покреће многа питања, почев од тога како уредити систем, а не нарушити фер услове пословања и конкуренцију, како не нарушити ауторска права.

Иако је додао да не стаје на страну било ког издавача, на страну Кавчићеве фондације свакако није стао, без обзира на то што је Министарство на чијем је челу исте уџбенике одобрило.

Нејасно је како је Министарство просвете могло да одобри уџбенике који нису у складу са Законом о уџбеницима. А што се тиче ауторских права, осим што из Фондација Кавчић тврде да нико није оштећен и да су права аутора јасно дефинисана уговорима, до сад нисмо чули ни једног јединог аутора да се пожалио.

Изледа да бесплатни уџбеници и нису мимо закона, па постоје индиције да су издавачи променили тактику и решили да утичу на промену самог закона.

“На редовном састанку са издавачима, у оквиру тачке Разно, поједини издавачи су покренули питање измене Закона, будући да је важећи Закон о уџбеницима усвојен 2018. године”, речено је за Нова из Министарства просвете.

Представници Министарства су након тога, како је речено за наш портал, замолили учеснике састанка да се писаним путем обрате Министарству и доставе своје предлоге које чланове Закона, по њиховом мишљењу, је потребно мењати.

И док из Министарства тврде да то не значи да ће Закон бити мењан, које законске одредбе би издавачи да мењају, за сад остаје непознато – одговоре на то питање од њих до објављивања овог текста нисмо добили.

Из Министарство поручују и да, чак и ако дође до измена Закона, то неће бити рађено брзоплето. То значи да до промена не може доћи довољно брзо да би утицале на наредну школску годину.

Оно што ће, међутим, имати утицај на то које ће уџбенике основци користити у току наредне школске године, јесте мишљење предметних наставника, а у његовом недостатку одлука директора.

Око избора уџбеника из одређеног предмета, за конкретну школу, по правилу се договарају предметни наставници. Председница Уније синдиката просветних радника Србије Јасна Јанковић, међутим, напомиње да то тако функционише тамо где наставници знају шта хоће.

Али сигурно има школа где директор одлучује, а директора је лакше приволети на своју страну”, сматра Јанковић која ради као наставница српског језика у основној школи.

То је место где би притисак могао да има ефекта и издавачи то знају. У прилог томе говори саопштење које је Удружење издавача почетком фебруара послало директорима основних школа.

Како је из Унија СПРС саопштила, Удружење издавача је том приликом “подсетило” наставнике да бирају само оне уџбенике који се налазе у Каталогу одобрених и да издавачке куће, чланице Удружења “стоје иза квалитета својих издања”.

Из Уније на то одговарају да су сви уџбеници које одобри Министарство опција, без обзира на Каталог, и да поред квалитета, не сме да се занемари доступност уџбеника широј популацији ученика, “а несумњиво је да су бесплатни уџбеници свима доступни”.

“Управо, лакши пут до уџбеника, може бити сигуран пут ка завршетку основне и упису средње школе. Зар то није циљ од најширег друштвеног значаја?”, наведено је у саопштењу Уније уз подсећање да је у Србији два одсто становништва неписмено, 11 процената са непотпуним основним образовањем, док је 2,68 одсто без стручне спреме.

Иако се крај рата не надзире, можемо само да се надамо да ће бар нека битка бити добијена у корист оних којима бесплатни уџбеници значе описмењавање или квалитетније образовање.

Извор: Нова С