ДА КРЕНЕМО СА УВОДНИМ ЧАСОМ

Добар дан колеге, родитељи, бивши и садашњи ђаци,

Вероватно се Београд, а и читава Србија пита, шта опет хоће ови?

Па да уведемо у тему.

Ова зграда испред нас је седиште Министарства просвете, науке и технолошког развоја. Ту би требало да седе људи који нас представљају. А да ли је тако? Почетком 2000. године указали смо да ће смањење броја ђака оставити несагледиве последице по просветне раднике. Нису нас слушали, а вероватно ни разумели. Осам година након тога дозваше се памети и 2009. године потписали смо колективни уговор који је препознао технолошки вишак. Наравно нису хтели ни да чују да имамо преко 25 000 радника са непуним редним временом. Питали су нас одакле нам ти подаци.

Шест година након тога дозваше се памети и 2015. године, а након великог штрајка и протеста пред истом овом зградом потписали смо колективни уговор који је препознао раднике са непуним радним временом. Седам година уназад 31 000 наших колега је допунило своју норму, а држави смо уштедели енормни новац. Где је новац завршио питање је за Владу Републике Србије.

Имаћемо прилику да их за 30 минута испитамо на платоу испред њихових кабинета. Обезбедили смо осим рационализације и да се запосли близу 15 000 наших колега који су радили и деценијама на одређено време.

Ми смо наше домаће задатке урадили, а питамо сада из ког разлога то није урадило наше министарство. Ко не уради домаћи задатак добија лошу оцену или у електронском дневнику активност (популарни смајли).

Када смо већ код електронског дневника увели су га на грбачи просветних радника. Без обуке или помоћи наметнуто решење имплементира се у школама. Да ли постоји интернет или не, да ли наставници имају рачунаре то њих није брига.

У већини случајева ресурсе финансирамо из сопствених џепова. Успешно реализована онлајн настава пада такође на грбачу просветних радника, родитеља и деце.

Измишљају нова софтверска решења од Еиса, Доситеја, до Искре или софтвера за упис у средње школе.

Наравно да новац завршава у џеповима оних који реализују пројекте, а не пада им на памет да обуче људе за коришћење истих. Само дају рокове, а рокови су обично до јуче. То ће уместо оних који су узели велики новац да ураде школски информатичари, јер они су увек на располагању.

И увек су ту да се похвале од стране идеолога из ове зграде. Да се награде нема новца. Није остало
пара.

Један од транспрената који је доминирао на протестима је:

Било да су на власти жути, плави, црвени, зелени или црни просвети се лоше пише.

Ето одговора на почетно питање шта хоће опет ови!

Стара изрека каже:

Они који живе у тегли мисле да је поклопац небо.
Данас ми тај поклопац скидамо у име образовања и знања.

Борба Уније синдиката просветних радника Србије траје више од 22 године.

И неће се завршити ни овим штрајком, ни овим протестом. Нећемо одустати од захтева да будемо пристојно плаћени за свој рад. Нећемо одустати од захтева за квалитетно образовање зарад наше деце.

Кажемо са овог места ЗАОКРУЖИТЕ ОБРАЗОВАЊЕ!

Добривоје Марјановић, члан Председништва Уније СПРС-а

---