Да ли вам се министре, измиче фотеља?

Министарска фотеља, са и без портфеља, требало би да је сигурна када вам они који вам чувају леђа не дахћу за врат. Поново изабрани и безбрижно уљуљкани, потпуно отуђени од оних чије интересе и ставове треба да заступате, не можете ни да наслутите шта све измакнута столица може имати за последицу.

Када је снимак из Техничке школе у Трстенику доспео на друштвене мреже, јавност је била згрожена, медији скандализовани, родитељи забринути, а просветни радници решени да стану у одбрану професије и заузму став ,,Сви за једнога, један за све.“ Огласио се чак и песник, Љубивоје Ршумовић, писац најлепших стихова о школи: ,,Ау што је школа згодна, лечи лењост и самоћу. Ко да ми је кућа родна, штета што не ради ноћу.“

Нешто слично, само мање полетно и убедљиво, изјавио је министар просвете Бранко Ружић: ,, Школе су друга кућа за нашу децу“ и додао да су деца од момента када укораче у школско двориште, под надзором система просвете. ,, Тај систем, ма колико да је оивичен разним прописима, приручницима, обукама, живи и функционише због његових људи. Од чувара и школског полицајца на улазу, преко теткица и сарадника, до наставника и директора и свих запослених у Министарству просвете.“

Било да систем просвете анализирамо од репа, као министар, или од главе, што би по оној народној изреци било логичније, бојим се да ће стихови бити много другачији, више епски него лирски, јер сви остали у Министарству просвете не знају да ми постојимо док неки бахат ученик не измакне столицу, док на нас неко не потегне нож или нас злоставља. Тек тада се из Министарства огласе и саопште како систем треба да штити ученике, али и све запослене. Који систем? Систем чији смо таоци. Систем у коме су наставници и сарадници професије од јавног интереса, а које немају статус службеног лица. Систем у коме морамо да обезбедимо минимум процеса рада према закону о професијама од посебног интереса, а када су у питању интереси запослених у школама не важе закони и правилници? Тако сада теткице и домари своја права покушавају да остваре на улици или у међународним институцијама, јер институције у Србији мењају законе како сви они који примају минималне зараде без зарада и остану, плаћајући судске трошкове да докажу да на топли оброк и регрес имају законско право.

Државо, бравоооооо! Министре, ево руке!

Напад на просветне раднике, није рукавица бачена у лице, већ је удар на државни систем, који би требало да штити, према речима министра, свакога у школи. Док ,,лица“ у школама не постану службена, нема заштићених. Говорите о механизмима који треба да буду јасна подршка свакоме у школи… Какви механизми, таква и подршка, од које ћемо једино добити по дршку. Хвала!
Зато одлучисмо да подупремо једни другима, за које чак и Ви верујете да имамо љубав према професији и самој деци. Честитали сте нам ономад Дан просветних радника Србије, речима да је наш позив посебан, јер учитељи и наставници имају велику улогу у одрастању деце и изградњи њихових система вредности и преношењу знања. ,,Свакога дана се потврђује одговорност, важност и сложеност посла којим се бавите, јер активно учествујете у изградњи будућности наших младих.“

Систем вредности у Србији је (про)пао. Падом наше колегинице, пали су на под сви учитељи и наставници. Свакога дана се потврђује опасност, бесмисленост и изложеност нападима на послу којим се бавимо, јер активно учествујемо у изградњи будућности наших младих коју сте сви ви, први и одговорни, креирали.

Прошле недеље друштвеним мрежама кружила је честитка упућена за Дан просветних радника од једне наше колегинице која нам је много примеренија и дража: ,,Случајно или намерно, Дан просветних радника Србије, пада на Дан великомученика Димитрија. Предања кажу да се по Митровдану познаје каква ће бити зима. По учитељу се познају будуће генерације. Вредни су чекања плодови нашег рада. Вредне су све муке да се стигне до циља, јер се понос остварења циља не мери материјалним. Срећан празник великомученицима на путу знања.“

Хвала у име свих великомученика, просветних радника.

Тек, поводом случаја у Трстенику, министар каже да ће од свих релевантних ресора Владе Републике Србије уследити јасан след корака и мера које се тичу како превенције, тако и адекватне реакције. Могуће и оне ланчане, када је у питању низ реакција, где реактивни продукт или међупродукт проузрокује даље реакције, којих ће по свему судећи бити.

Просвета министру не верује.
И шта ћемо сад?!

Весна Јеротијевић, руководилац Ресора за образовни систем Уније СПРС