Деца губе часове, наставника ни за лек

Мука која је задесила ову београдску школу најбоље показује дијагнозу наше просвете: Деца губе часове, наставника ни за лек

Извор: Нова С

Ученица шестог разреда новобеоградске Основне школе „Бранко Радичевић“ Вања И. две недеље није имала часове математике зато што је, како каже за Нова.рс, наставник био болестан. Иако није претерани обожавалац ове области, ипак јој је жао што су она и њени другари изгубили толико часова, а посебно што касне са планираним градивом. Ђаци се плаше да ће кад-тад морати да надокнаде изгубљено. Њена мајка истиче да је згрожена што деца толико дуго нису имала један од основних предмета у школи. После две недеље, наставник се вратио у школу. Било како било, решење за овај проблем није ни на видику, зато што наставника математике у Србији нема ни за лек.

То за Нова.рс потврђује и директорка Основне школе „Бранко Радичевић“ Сузана Липић која каже да је и сама изненађена ситуацијом која их је затекла.

„Наставници који у току ових респираторних инфекција оду на боловање, задрже се највише пет дана, а код наставника математика се ситуација искомликовала и његово одсуство је потрајало две недеље. Одмах смо конатктирали Биро, међутим рекли су да немају тај наставни кадар. Звали смо и друге школе, писали разним просветним групама по друштвеним мрежама све у сврху да дођемо до кадра који нам фали, али безуспешно“, каже за наш портал директорка школе.

„Није проблем само математика него и за друге предмете. То није случај само у нашој школи, него свуда. Ми смо повезани са групом директора, покушавамо једни другима да помогнемо на неки начин, шаљемо информације рецимо недостаје нам тај и тај наставник, па дајемо контакте, ко има неког наставника, а који је слободан… Тако комуницирамо и на различите начине се довијамо да покријемо кадрове који нам недостају. Ово се никада није дешавало, али верујте, у последњих четири месеца, различити профили нам дају отказ, чак четворо њих што наставници, што техничко особље, што домар. Једноставно, постало је безстимулативно радити у просвети“.

Директорка признаје да схвата бригу родитеља што деца губе часове математике, али једноставно решења нема зато што нема наставника.

„Имали смо ситуацију у току пандемије коронавируса када је наставнциа математике била на неком дужем одсуству, онда смо успели барем делимично да покријемо, добили смо сагласност да их набедимо да иду у другу смену, да бар покрију по 30 одсто, па смо нека одељења успевали да покријемо док се то не превазиђе. Можемо да ангажујемо апсолвенте и свршене студенте математике, али нема их, они су већ негде ангажовани. Још нешто, видим да многи математичари дају отказ зато што налазе посао у неким исплативим фирмама. Овде раде 70.000, док у некој фирми 120.000, а то није исто, поготово ако је он носилац егзистенције у кући“.

„Можда би требало да преструктуирамо високо образовање у смислу да радимо као и Запад, да један профил може да предаје три сродна предмета. Не може наставник физике да предаје математику, Закон то не дозвољава, па макар ни да покрије на три дана. Једино ако му стоји у опису да може, али то је реткост.
За физику се отвара нови профил хемофизичар и та особа може да предаје и физику и хемију. То су неки први наговештаји да ће такви кадрови бити потребни. Под хитно морамо да реагујемо као друштво. Ми ипак треба да формирамо децу која ће сутра да нам обезбеде пензије и који ће да носе овај систем“.
Што се тиче пропуштених часова, директорка тврди да ће наставник математике надокнадити градиво у складу са законском границом за дозвољене часове, те да неће бити допунских остајања.

Млади не желе да раде у просвети

Председница Уније синдиката просветних радника Србије Јасна Јанковић каже за Нова.рс да је оваква ситуација уопште не чуди, те апелује да држава мора одмах да реагује, иначе ће се оваква пракса проширити и на друге предмете.

„Математика, информатика, физика, немачки и српски језик су кључни предмети који су у проблему не само када се наставник разболи, него је проблем да се уопште дође до наставника. Ове године имали смо два јасна показатеља ове ситуације – први је био пријава за Природно-математички факултет, наставнички одсек, на ком се од 50 студената пријавило шесторо. Други се тиче Филолошког факултета, а то је да су се за упис пријављивали махом ученици који су имали двојку и тројку из српског језика. На једној страни, млади нису заинтересовани за рад у школи, а с друге они који јесу су лоши ученици. То вам све говори“, истиче Јанковић.

„Морате бити мастер матерматике да бисте радили у школи, ако се запосли у школи, имаће плату од 74.000, па ће за 20 година стажа доћи до 85.000. То је потпуно демотивишуће. За тај новац настваник треба да буде срећан ако га неко не туче, не вређа, не псује, не извлачи столицу. Сигурно има и других разлога, али ова два су некако најважнија“.

Јанковић сматра да је будућност образовања под знаком питања, а држава може да реагује ако то жели.

„Кадра на бироу нема, свршене студенте не можете добити, нико неће да дође да ради на две недеље са ђацима, неко може да буде у великом проблему и да им пренесе знање и да ли ће их деца слушати. Држава може да се ангажује да каже да није мастер обавезан, па да ће плате бити повећане у наредне три године, али државу то не занима. Верујем да су мале средине одавно још угроженије него у градовима. Час се губи, директор се сналази, па се неретко одлучују и на то да је боље Боље да неко седи за катедром уместо наставника математике да се деца не би тукла, па макар морали да понављају већ урађене задатке“, истиче наша саговорница.

Питали смо Министарство просвете шта планира да уради како деца не би губила часове јер нема довољан број наставних кадрова, али до објављивања овог текста нисмо добили одговор.