„Држава нас је изиграла“

Извор: НИН

„Држава нас је изиграла“: Зашто су просветари незадовољни понудом Владе за повећање плате и најављују штрајк

Синдикати просветних радника незадовољни су понудом Владе Србије за повећање зарада у просвети. У Влади Србије одржан је састанак са репрезентативним синдиката из области образовања на коме се разговарало о претходно потписаном Протоколу о повећању плата просветних радника. Уместо повећања, просветарима је саопштено да новца за веће плате нема све до 1. јануара. Тако је највероватније пропало и обећање премијера Милоша Вучевића, изнето поводом 100 дана рада Владе, да ће плате у просвети од 1. јануара достићи просечну плату у Србији.

Просветари би могли да ступе у штрајк опомене 16. септембра, ако не буде договора са Владом Србије у вези са повишицом плате, најавила је портпарол Уније синдиката просветних радника Србије Мирјана Гашић.

Она је прецизирала да је најављен наставак преговора о платама просветара, а ако се договор не постигне до октобра, након протеста опомене, следи тотална обустава рада репрезентативних синдиката и протест у Београду.

Протоколом, потписаним 12. октобра 2023. године, дефинисано је да се почетна плата наставника, односно запосленог са седмим степеном стручне спреме, изједначи са просечном платом у Републици Србији до 1. јануара 2025. године. Међутим, председник Уније синдиката просветних радника Србије (УСПРС) Добривоје Марјановић, каже за НИН да им је на састанку речено да је споразум неважећи и да је повећање предвиђено буџетом Србије од јануара 2025. године. То у пракси значи да би евентуално плату која је једнака републичком просеку, наставници добили тек у фебруару. А рачуницу колико је тешко да просветари достигну републички просек, пластично је изнела Унија синдиката просветних радника Војводине на свом сајту. Према тој рачуници, тренутна плата наставника почетника од 86.000 динара морала би да буде повећана најмање 15 одсто да би достигла 100.000 динара, колики је просек био у мају. Толико би повећање морало да буде, под условом да просечна плата у Србији не расте.

Министарка просвете Славица Ђукић Дејановић, рекла је у интервјуу за НИН да су плате током прошле године повећане за преко 30 одсто и да ће бти још повећања како је предвиђено Протоколом. Како је казала, циљ је да почетна плата наставника буде изједначена са просечним личним дохотком и то током ове школске године.

„Имамо потписан протокол са синдикатима о обавезама Министарства и Владе. Протекле године смо повећали плате за преко 30 одсто и на то увећање сада иду нова. Повећања у просвети биће процентуално већа у односу на остале ресоре, и то десет до 15 одсто, и намера је да најмања, она почетна плата упосленог у просвети, буде изједначена са просечним личним дохотком. План је да у јануару буде повећање изнад нивоа повећања у осталим секторима и изједначавање о којем говоримо ће бити током ове школске године. То значи да ће на досадашња увећања бити додатних изнад десет, 11 одсто. Просвета мора бити финансијски стимулисана и у оквиру протокола договорили смо да се иде на континуирана повећања“, рекла је она.

Она наводи како и да ће до краја ове календарске године, професори „ући“ у Кривични законик, добиће статус који имају адвокати, што значи да је њихова безбедност стављена на виши ниво.

„Држава нас је изиграла“
У саопштењу репрезентативних синдиката, међутим, истакнуто је да, поред кршења обећања датог од стране Владе за повећање зараде, додатну забуну уноси и то што је добијена информација од Министарства финансија да ће повећање бити различито распоређено за наставни и ненаставни кадар.

Влада је предложила да повећања у просвети буду за 50 одсто већа од повећања осталих у јавном сектору. Међутим, узевши у обзир тренутне плате, тај навчани износ ће и даље највероватније бити испод републичког просека.

„Позвани смо пред почетак школске године да нам, надали смо се, саопште да ће се Протокол испоштовати, јер је тако писало у позиву. Међутим рекли су нам да повећања нема до јануара 2025. године, а тад ћемо добити 50 одсто више у односу на остале из јавног сектора попут војске, полиције, здравства. Ако повећање у јавном сектору буде осам посто, наставници ће добити 12 одсто, ако буде 10 ми ћемо добити 15 одсто, а остали запослени у просвети у основним и средњим школа добиће као сви остали“, објашњава Марјановић.

Бранша у коју би требало највише да се улаже полако нестаје због плате која је знатно испод републичког просека. Наставник почетник прима плату у износу од 86.800 динара, док је просечна плата у Србији око 95.000 динара. Просветни радници већ сада каскају 10 одсто за осталим занимањима, узевши у обзир могућ пораст плате, до краја године тај размак може додатно порасти. Марјановић наглашава да ни решење које је Влада предложила неће довести до повећања плате које је предложено Протоколом који су заједно потписали.

„Тих 8 или 10 одсто у износу пара у другим секторима биће већи него што ћемо ми добити са 50 одсто већим повећањем од њих. Кад ви преведете њихове плате које имају преко 100.000 динара или 200.000 динара, 10 одсто на 200.000 је 20.000 динара, а 12 одсто на 86.000, колико ми имамо, је 10.000 динара. Дакле опет ће добити дупло више у износу у односу на нас“, рекао је Марјановић.

Он каже како су многи просветни радници били незадовољни и Протоколом потписаним са Владом Србије октобра прошле године, али да су опет били разумни и узели у обзир све додатне трошкове које је Влада у том моменту имала. Како каже „држава нас је изиграла“, и ако се ситуација не поправи, најављују акције.

„Ми смо имали своје органе, ми смо разговарали као одговорни људи шта ћемо да радимо јер ово није први пут да нас је држава изиграла, само што је ово први пут да је држава потписала један званичан документ. Потписали су га председник Владе и министар просвете са нама пре 12 месеци, а сада јасно и гласно кажу ’ми то нећемо да испоштујемо’. Ми ћемо дефинитивно одржати конференцију за штампу 2. септембра, испред Владе, четири репрезентативна синдиката, и ми ћемо тада саопштити неке наше наредне акције с обзиром на то да је председник владе најавио да ћемо за 14 дана поново да се видимо на неким разговорима и преговорима, ми их чекамо, рекли смо да смо незадовољни понудом, али чекамо њихову реакцију да видимо да ли ће биит неког побољшања, неке реакције, ако не, већ након тога имаћемо акције“, рекао је Марјановић.

Председник Владе Милош Вучевић огласио се након састанка са представницима синдиката на свом Инстаграм профилу. Он је истакао да је разгварао „потпуно и отворено и искрено“ о томе шта може да се уради у циљу побољшања материјалног статуса запослених, али да се ситуација не може одмах решити.

„Немамо чаробни штапић да одмах и све решимо, али имамо чврсту и добру вољу, и зато настављамо разговоре“, написао је Вучевић на својој Инстаграм страници.

Мало ко хоће у просветаре
Предсеник УСПРС-а каже да они не траже ништа више од Републичког просека и да желе да са „државом деле добро и зло“.

„Када држави иде добро, а ево свима су пуна уста како сада иде добро, да ће бити 1.400 евра плата, ако буде толико и ми желимо да нама плата буде 1.400 евра. Уколико буде мања, ми ћемо сигурно пристати на то да делимо са државом и са људима који живе у у овој држави судбину каква јесте“, истиче Марјановић.

Председник Уније истиче како радници у трговини имају већу плату од оних у просвети којима је високо и мастер образовање услов да би се бавили тим послом. Каже како је представник Министарства финансија на разговорима имао „чудну реакцију“.

„Рекао нам је да се мења тржиште рада. Да чак и неки људи који раде у трговинама имају веће зараде него они који заврше факултете. Да ли је то сигнал државе шта ми треба да радимо? Да ли треба да одложимо наше дипломе и да кренемо да радимо тај посао? Будите убеђени да ћемо да се боримо колико можемо за нашу браншу и за људе који раде у систему, јер смо и сами свесни да каскамо за Републичким просеком“, рекао је председник УСПРС-а.

Последице нижих плата у просвети не утичу само на запослене у овој бранши већ доприносе и њеном круњењу, па се поставља питање ко ће децу учити за неколико година. Марјановић објашњава да су неадекватне плате један од разлога због ког студенти све ређе уписују педагошке факултете.

„Студенти који уписују педагошке факултете се могу набројати прстима. До сада је то био дефицит наставника физике, математике, информатике, немачког језика а сада су у дефициту сви радници, чак ни за српски језик није било довољно уписивања на Филолошком факултету. То је она порука коју држава шаље младима, да не причамо о оним најквалитетнијим ђацима који деценијама не уписују ове факултете. Да би неко радио у школи мора да има завршене мастер студије, а зашто би родитељи и студенти одвајали минимум 5.000 евра или колико већ и да каскају за осталим занимањма“, изјавио је Марјановић.

---