Наставници тврде да би ново затварање школа поништило и оно мало што је остало од нове школске године!
Порука новог министра просвете, Бранка Ружића, да се ситуација са епидемијом корона вируса прати и да ће се у договору са Кризним штабом доносити одлуке, па и она о евентуалном преласку на комплетну онлајн наставу , забринула је просветне раднике у Србији јер ако се ученици поново буду вратили пред кућне телевизоре верују да би онда и ова школска године била изгубљена.
Подсећају да њихова искуства и истраживања са терена, за разлику од државних, говоре да су ТВ часови били гледани знатно мање него што то званична статистика показује. Као и да још немају одговор на вероватно једно од најважнијих питање о томе како би тек сада оцењивали ученике у случају комплетне онлајн наставе.
Може се рећи да су наставници у огромном броју јединствени, како преко изјава из најутицајније Уније синдиката просветних радника Србије, тако и појединачно преко друштвених мрежа, у ставу да школе треба да остану отворене докле год је то могуће, јер је свима њима јасно да је квалитет образовања, пре свега током другог полугодишта прошле године, одвијала настава. Зато их онеспокојава незванична суморна најава да би се затварање школских учионица могло десити после јесењег распуста, за основце предвиђеног од 11. до 13. новембра, док средње школе неће радити само 11. новембра, на Дан примирја у Првом светском рату, као државног празника.
Весна Јеротијевић, учитељица из Чачка и чланица Председништа Уније СПРС, наводи за Глас јавности конкретне примере из свакодневне наставе у њеној школи:
-Било би добро, да не кажем неопходно, да се настава у школама како-тако одржи, јер су ефекти рада у учионици неупоредиво бољи од телевизијских часова, код куће. Из онога што ја видим друго “онлајн полугодиште” претходног разреда у главама ученика као да не постоји што се тиче знања.Не тврдим да деца нису пратила часове на телевизији, као ни да колеге које су их снимале нису дале све од себе, али, реално, то очигледно не функционише. Настава је интерактивни процес, када предајем ја по погледу мојих ђака могу да видим ко је схватио и да ли разумеју или морам да променим приступ. Да не помињем да план и програм, по коме сада радимо, уопште није ни предвидео враћање на наставне садржаје из претходног полугодишта, па смо принуђени да „претрчавамо“ градиво, и некако повежемо то полугодиште са садашњим, јер часова за анализу, обнављање и утврђивање градива из тог онлајн периода нема, објашњава нам чачанска учитељица Весна Јеротијевић.
Прича из Чачка се пресликава на ону из Зајечара, Новг Пазара, Крушевца, Краљева, Зрењанина па онда логично и Београда, јер идиличне претпоставке са почетка школске године имају озбиљних проблема у судару са праксом.
-Ако се прелази на онлајн наставу, требало је водити рачуна да ученици имају адекватну опрему и да смо овај период искористили да се припремимо и ресурсима и знањем да можемо да радимо онлајн. Оно је била импровизована онлајн настава на ентузијазму наставаника и на леђима родитеља. Тако да смо ми у реалном страху шта ће то као резултат образовног процеса свима нама дати, каже Снежана Романдић из београдске организације Уније СПРС.
Нека решења и одговоре на ова питања можда ће могуће бити чути и сутра ујутру, за када је нови министар просвете, Бранко Ружић, заказао први састанак са председницима просветних синдиката а вероватније у четвртак у подне пред Владом Србије за када је заказано обраћање јавности представника Уније синдиката просветних радника Србије.
Извор: Глас јавности