Жао нам је што не можемо да Вам се обратимо са „Господине министре“, јер је годинама уназад више него очигледно да наш министар нисте.
Дужност и обавеза министра је да запослене у ресору који му је поверен заступа и штити што Ви никако не чините. Напротив, деградирање започето Вашим именовањем достигло је врх. Срамно је и нечасно с Ваше стране свако поступање које се тиче овогодишњег полагања завршног испита на крају основног образовања.
С обзиром на добро познате околности, два месеца живота у ванредном стању и три месеца непохађања наставе, једино разумно решење је било укидање завршног испита за ову генерацију осмака. Међутим, дигитализација и проба новог софтвера били су важнији од 66000 ђака и о одустајању од полагања испита нисте желели ни да разговарате.
Радећи, како сте сами рекли, по свом „ћефу“, одлучили сте се за онлине пробни завршни.
Након невиђеног и непотребног стреса, којем сте изложили и ученике и родитеље у сред ванредног стања, не обазирући се на озбиљне егзистенцијалне проблеме с којима су били суочени и након тродневног „баговања“ система, не признајући да грешите, наставили сте даље. Нова „проба“ довела је и ученике и наставнике у опасност од заражавања, али Вас то није дотицало. Ученици никада нису сазнали резултате иако су се наставници уредно одазвали позиву на прегледавање, а многи су добили резултате туђих тестова из математике.
Свима је било јасно да дигитализација не функционише и да постоје бројни проблеми, а Ви сте кривицу
пребацили на наставнике, који нису децу обавестили да резултате неће ни сазнати!
Господине Шарчевићу, која је сврха пробног завршног испита и шта сте пробали? Јесте ли након пробе
извршили евалуацију и шта је она показала?
Ми евалуацију ученичког знања нисмо били у могућности да извршимо јер нисмо имали увид у резултате тестова које смо, још једном наглашавам,уредно прегледали.
Завршни испит је тек прича за себе. Процес прегледавања толико убрзан да ученици о прелиминарним резултатима могу данима само да сањају. Да смо прегледавали „ручно“, и родитељи и ученици би још синоћ мирно спавали. И ми, наставници, сањамо задатке које данима прегледамо, а крај се не назире.
Прековремени рад и рад суботом без решења, волонтерски, на позив телефоном, наређење директора да посао мора да се заврши, одлазак и по 30-40км од места становања без обезбеђеног превоза…
Техничка подршка плаћена док су наставници волонтери суботом.
Испит који треба да буде круна осмогодишњег школовања, с Ваше стране представљен као питање живота и смрти. Сви смо потенцијални преваранти- супервизори, директори, дежурни наставници, прегледачи, родитељи, ученици…
Снимате нас, проверавате, ангажујете полицију, само што тенкове на улице нисте извели да војска чува тестове. Откуд неповерење у директоре које сте Ви лично именовали? Ако им не верујете, како је могуће да управљају школом, школском имовином…
У земљи у којој владају купљеним дипломама и плагираним докторатима, највећа вест је да је петнаестогодишњак покушао да вара на испиту! И ко је крив – наставник наравно. Увек, без размишљања, провере, ко би други био крив.
Можда сте и у праву. Криви смо! Ћутимо, трпимо, савијамо кичму док Ви годинама играте на карту да смо на све спремни зарад деце, хватате се за последњу сламку ентузијазма осталу у нама, за муку оних који годинама чекају стално запослење, обећавате, претите…
Напредно, свака част!
Унија синдиката школа Београда