Изумирање професије

Изумирање професије

Живот у ,,Националном парку Србија“ крајем прошлог и почетком овог века, најбоље је описао комедиограф и сатиричар, Драгољуб Мићко Љубичић, када је међу бројним ендемским врстама које живе у ,,Националном парку Србија“ издвојио једну која је мутирала. Наиме, пошто је врста Просветни Радник (Профус ауторитетус) готово изумрла, Просветни Јадник (Профус yадибедус) је једна од оних врста које су настале мутацијом услед интензивних климатско-социјалних промена. Проблем је у томе што је Просветни Јадник врста која још није довољно прилагођена животу у Националном парку Србија.“

После готово две деценије од када је у оквиру библиотеке ,,Без длаке на језику“, објављено издање ,,Национални парк Србија“, огласила се академска јавност земље, у намери да професију од изузетног друштвеног значаја, која је доведена до руба пропасти, спаси даљег пропадања и коначног истребљења. Седам величанствених, декани Филолошког, Математичког, Филозофског, Хемијског, Биолошког, Физичког и Географског факултета, удружили су се у јединственом покушају да заштите изумирање просветног радника, тако што ће мотивисати младе да уписују наставничке факултете. Стипендије, веће плате и враћање угледа просветним радницима, представљају кључне тачке стратегије која треба да врати студенте на наставничке смерове. Уписни рок на поменуте факултете 2021/2022. године показао је поражавајуће бројке када су у питању смерови који образују наставнике математике, физике, хемије, српског језика и књижевности, историје, географије и биологије. Учитељски факултет у претходној школској години, такође је забележио значајно смањен број уписаних студената.

Пад популарности некадашње елите једноставно се може објаснити катастрофалним стањем у српском образовању на које је Унија синдиката просветних радника Србије упозоравала од свога оснивања, 1999. године. Вишедеценијска борба, коју су обележили многобројни штрајкови, научни скупови и трибине, објављене књиге, телевизијске емисије и текстови, вођена је за бољи образовни систем и одбрану достојанства професије. Ретко када смо у својим настојањима да алармирамо академску јавност наишли на разумевање и подршку универзитетске елите. Поред неколицине изузетних професора и доктора наука, који су својим личним ангажовањем иступали, стручно анализирајући проблеме у просвети на које смо указивали, факултети су ћутали. Према оној народној док не заигра … нису се оглашавали, потпуно индиферентни, док заштићена зверка, која ће изгледа опстати у националним парковима Србије, није заиграла.

Сада смо сви угрожени. Просветни радници и запослени у школама, због никада горег материјалног положаја боре се за преживљавање, директори школа да обезбеде стручне кадрове у настави, а универзитети да упишу довољан број студената на одређене факултете и смерове које, замислите чуда, будући студенти не желе да похађају. Апели стижу са свих страна: под хитно побољшати материјални статус наставника, низом мера вратити ранији углед просветних радника у друштву, обезбедити станове за просветне раднике, унапредити однос родитеља и деце према наставницима…Нижу се поређења плате учитеља, наставника и професора у другим земљама у којима су увек макар 30 одсто веће од просечне.

Подсећају да су у Финској просветни радници на врху ранг листе угледних професија, међутим, висина плате није најважнији мотив Финског васпитно-образовног модела који препознаје три основна услова за привлачење и задржавање најспособнијих младих људи у систему.

Фински учитељи и наставници осећају се као цењени стручњаци, попут лекара, инжењера или економиста. Учитељи и наставници на свим нивоима образовања имају потпуну аутономију како би могли да примењују оно за шта су образовани: планирање, подучавање, вредновање… Такође, проводе мање времена у настави са мањим бројем ученика. Фински просветни радници као разлог одласка из професије истичу губитак стручне аутономије у раду. На пример, многи би променили посао када би неки спољни инспектор судио о квалитету њиховог рада или када би им се наметнула политика плаћања према заслузи коју би одређивале спољне мере. Посебно истичу да би потражили други посао када би им се наметнуло стандардизовано тестирање и одговорност за успех ученика. Друго, образовање на учитељским и наставничким студијама треба да буде довољно конкурентно и захтевно да привуче талентоване средњошколце. Треће, примања у просвети виша су од просечне плате у држави. Фински учитељи и наставници пењу се на платном нивоу како им се попвећава радно искуство. Када дођу на половину радног века њихове плате се повећавају за трећину, тако да су највише плате веће од почетничких за 58 процената у основним, до 77 одсто у средњим школама.

Када сагледамо наведене услове за привлачење и задржавање младих људи у просветном систему Финске, можемо са сигурношћу закључити, фино је у Финској, али ми их, ако овако наставимо, никада нећемо (до)стићи.

Млади не желе да уписују наставничке факултете и да раде у просвети, јер просветни радници немају стручну аутономију и нису професионално цењени попут осталих стручњака. Проводе више времена у настави са великим бројем ученика. Спољни евалуатори суде о квалитету њиховог рада. Подвргнути су стандардизованом тестирању ученика и одговорни за успех ученика.
Све док је образовање на учитељским и наставничким студијама у Србији неконкурентно, плата непривлачна, а праведни платни разреди одложени до питај бога докле, ми немамо чему да се надамо.

Док министри просвете броје дане када ће отићи на неко мање стресно место, док радимо за зараде испод републичког просека, док смо изложени свакој врсти насиља, док се дипломе купују, а незнање продаје, јасно је, изумиремо полако, али сигурно.

У Чачку, 31. марта 2023.

Руководилац Ресора образовања УСПРС

Весна Јеротијевић