Јадна је држава у којој професор математике не може да заради колико и педикир

Зец: Јадна је држава у којој професор математике не може да заради колико и педикир

„Јадна је држава у којој професор математике не може да заради колико и педикир“, рекао је професор Миодраг Зец у разговору „Посткоронарни бизнис модел“, који је организован у новосадском „Nimma hub-u“.

У разговору који је организовала Ninamedia, професор у пензији Миодраг Зец поручио је да је вирус корона „дошао да остане“ и да ће оно чему ћемо присуствовати захтевати пропитивање „базичних ствари на нивоу и појединца, предузећа, друштва и државе“.

Како је указао, од вируса корона умирали су махом старије особе, што је схватио као реструктуирање старосне структуре становништва, односно као „отпис основних средстава“.

„И онда су неке државе рекле да неће ни да лече људе, ако је просечна старост умрлих са короном, а не од короне, 85 година. То је онда отпис основних средстава. Насупрот томе имате и емпатичне владаре, као што је овај наш, који каже: ‘Немојте да ми умру гласачи’. Дакле, питање је уопште – шта се дешава“, навео је Зец.

Професор Зец је указао и да сви очекују да се баштини знање, али да нико није спреман да га плати.

„Сви хоћемо људски капитал, али нисмо спремни ништа да платимо, па ни да платимо да имамо алгоритам који ће да потрефи у кога треба да се улаже. Ми расипамо оно што је најдрагоценије, а то је људски таленат. Оно што једно мудро друштво треба да има јесте то да неко каже: ‘Људи потребни су нам доктори’. Сетили смо их се сад кад смо их протерали. А тако ће нам бити потребни електричари или нека друга професија“, поручио је професор.

По његовим речима, корона нас је опоменула да је све повезано са свиме и да смо сви део једног огромног циклуса. Иако се говори о посткоронарном свету, професор Зец је изнео дилему о томе како ће функционисати послови уколико вирус остане присутан.

„Онда је можда најрентабилније улагати у истраживање, фармацију, институте. Можда ће коначно биолог и микробиолог имати већу плату него ПР, зато што ће га бити теже наћи. Ми смо у једној представи у којој нисам чуо ниједног вирусолога. Епидемиолог је организатор трагедије која се десила, не лече они, немају знања биолошког, али нема вирусолога, лабораторија. У том смислу мислим да је ово добро да бисмо проразмислили о тренутној расподели прихода, манипулацији трошковима, делатностима којима се бавимо, производним програмима, односу према окружењу, општини, према свему, јер је ово доказало да постоји глобална зависност од свега“, указао је Зец.

Он сматра да је потребно да се изгради друштво на индивидуализму и да појединац буде тај који ће да предузима конкретне радње, а не да постоји друштво које ће да сузбија сваку иницијативу „од вртића до парламента“.

„Важна је индивидуа, њена права, слобода, и важно је да постоји конкретизација знања. Нажалост, ми смо сервисна економија која има своје лимите и која трпи ударе глобалних поремећаја. Све се то враћа на структуру трошкова и прихода. Држава мора да има равнотежу. Јадна је држава у којој професор математике не може да заради колико и педикир. Та држава завршава са гљивицама испод ноктију“, закључио је Зец.

Аутор: Зоран Стрика