Једна је и једина Гимназија у Чачку
Наставничко веће Гимназије у Чачку одбило је да поступа по смерницама које је Министарство просвете доставило школама. Рекоше лепо да изазивају бес и резигнираност наставника.
Стадоше на браник образовно –васпитне улоге школе и додајем, интегритета наставника. Изгледа једини препознаше да је одговорност на овом друштву, а не на наставницима и родитељима, које одавно нико ништа и не пита. Одбише професори да учествују у банализацији и попростачењу себе самих и своје струке. Сложно како и доликује часном позиву који обављају, сачуваше своје достојанство од надолазећег таласа испразне администрације коју налаже Министарство просвете у свом документованом чеду званом „Смернице“.
Има још запослених у школама који пренеражено гледају своје колеге како измишљају топлу воду да њоме напуне мехур од сапунице, али нажалост, они су усамљени у својим колективима. У шта смо се то претворили браћо професори и сестре професорке?
Верујем да је сам врх Министарства изненађен успехом на који њихове, на брзину написане „смернице“ наилазе по школама.
Један од предлога за накриво назван Тематски дан је „Кад се руке сложе све се може“ .
Мислите о томе док попуњавате бесмислену артикулацију часа.
А деца, па њима верујте тек ништа није јасно.
Браво, професори!
Снежана Романдић
Руководилац Ресора за образовни систем Уније СПРС