ЈОВИНА ГИМНАЗИЈА НИЈЕ НИЧИЈА ПРИВАТНА СВОЈИНА

ЈОВИНА ГИМНАЗИЈА НИЈЕ НИЧИЈА ПРИВАТНА СВОЈИНА

Оно што се последњих дана дешава у једној од најстаријих и најугледнијих гимназија у Србији одавно је престало да буде обичан радни спор или унутрашњи проблем једне школе.

Наставници остају без посла. Ученици протестују. Родитељи траже одговоре. У школу долази полиција. Истовремено, четворо раније суспендованих наставника добило је судске одлуке којима се налаже њихов повратак на рад.

Школа би требало да буде место знања, дијалога и поверења, а уместо тога, добили смо атмосферу страха, подела и неизвесности.

Посебно забрињавају јавни наводи да су поједини наставници остали без ангажовања након што су присуствовали скупу подршке својим колегама. Уколико се утврди да су радноправни статус, норма часова или уговори о раду коришћени као средство кажњавања наставника због њихових ставова, синдикалног деловања или солидарности са колегама, то би представљало недопустиву злоупотребу институције школе и захтевало би хитну реакцију надлежних органа.

Наставници нису потрошна роба, а уговор о раду не сме бити средство дисциплиновања непослушних. Посебно је поражавајуће да међу онима који су остали без ангажовања има људи који су у овој гимназији радили пет, десет, па и четрнаест година. Ако неко може четрнаест година да буде довољно добар да учи генерације ђака, а онда преко ноћи постане „непотребан“, држава мора да се запита какав је систем запошљавања уопште дозволила.

Из ових разлога захтевамо:

– Хитан и свеобухватан инспекцијски надзор над поступањем руководства Гимназије „Јован Јовановић Змај“;

– Утврђивање законитости свих одлука које се односе на престанак радног односа, непружање нових уговора, расподелу норме и статус запослених;

– Безусловно поступање по извршним судским одлукама;

– Утврђивање да ли је било дискриминације, притисака или одмазде према запосленима због њиховог синдикалног деловања, ставова или учешћа у протестима;

– Утврђивање одговорности сваког појединца који је евентуално прекорачио своја овлашћења.

Позивамо Министарство просвете, надлежне инспекцијске органе и Школски одбор да престану да посматрају како се једна школа урушава пред очима јавности.

Ћутање више није неутралност. Ћутање институција у ситуацији у којој суд доноси одлуке, наставници остају без посла, ученици напуштају наставу, а родитељи протестују – постаје део проблема. Увек ћемо стати у одбрану права запослених да не буду изложени самовољи, притиску или одмазди.

Јовина гимназија је преживела векове, државе, ратове и промене система.

Не сме јој бити дозвољено да данас постане симбол страха и самовоље.

Школе припадају ученицима, наставницима и друштву.

Унија синдиката просветних радника Србије