КАЗНЕ ЗА НАСИЛНИКЕ?

09. децембар 2022.

ИСТРАЖУЈЕМО Родитељи насилника би могли да плате и 100.000 за казну, али стручњаци упозоравају на замку која се ту крије

Последњих недеља, Србију је запљуснуо талас насиља у школама, како између ученика, тако и између наставника и ученика. Случај Трстеник, када су ђаци малтретирали наставницу, измакли јој столицу и све то снимали мобилним, покренуо је вишедневне протесте просветних радника широм земље и формирање Радне групе за превенцију и спречавање насиља у школама. Министар просвете Бранко Ружић најавио је, до 20. децембра бити прецизирани предлози за промене подзаконских аката, а можда чак и законских решења, како би се побољшао статус наставника, спречило и кажњавало насиље у школама. Као једна од мера у јавности се све чешће помиње и изрицање огромних новчаних казни за родитеље насилника. Оваква могућност већ постоји, али се у пракси не примењује.

Председница Уније синдиката просветних радника Србије Јасна Јанковић каже за Нова.рс да новчане казне за родитеље насилних ученика већ постоје, али да нико никада није изрекао ниједну, осим пре неколико година, када су родитељи морали да плате новчану казну у износу од 5.000 динара зато што децу која су напунила седам година нису уписали у школу.

„Казне за родитеље насилника крећу се од 30.000 до 100.000 динара, међутим никада нико није изрекао ниједну казну зато што је школи прпеуштен поступак колика ће бити изречена казна. Међутим, школа нема тај капацитет, наши секретари нису адвокати, немају положен правосудни испит. Школа је васпитно образовна установа, те с једне стране имамо могућност, а с друге заправо немамо полуге. Мој лични став је да деца никада нису крива, увек су криви одрасли од којих су деца то видела. Не кажем да деца у Трстенику нису крива, али дете увек опонаша. Ми смо у много већем проблему. Дете гледа родитеље, суграђане, понашање у градском превозу, ријалити на телевизијама… Друштво треба да схвати да је школа заправо мало друштво, и ако се толико насиље дешава у школи, то се онда дешава и у друштву. Не може школа то да решава, мора да се крене из неких других институција“, истиче наша саговорница.

Она додаје да казна није решење, јер казна дође после учињеног дела, а школа треба да се бави да до тог дела не дође.

„Томе треба да служи школа као васпитно-образовна установа. Када причамо о казнама, онда причамо и о превентиви. Превентива не може да се одвоји од казне, иако је превентива једна ствар, а казна друга. Казнена политика, колико год да буде оштра, не може да поправи ствари које би могле да се поправе превентивним радом са децом, која још увек реагују на то што причате. Зато, ајде да видимо прво превентиву, па ћемо онда казну“.

А шта би била превентива? Јанковићева сматра да би добар потез био што већи број људи у школи, односно враћање школских психолога, педагода и логопеда у васпитно-образовне установе који су 2015. године потпуно избачених.

„У Србији има 1.760 школа, а само 6 логопеда у њима. То вам све говори. Држава мора да нам врати те колеге да бисмо превентивно деловали. Држава увек каже да нема новца за нас, зато нам је и одузела колеге, а сада, после 7 година, видимо до чега је то довело. Држава неће да слуша и сада кукамо, а заправо је читава поента да са децом у школи нема ко да ради“.

Наша саговорница истиче да се Радна група која је формирана због насиља у школама, поново састаје у понедељак 12. децембра у 9 ујутру, када ће одлучити шта да препоручи министру који ће те мере објавити 20. децембра. Ипак, признаје да није оптимистична.

„Постоје два смера: министар је формирао Радну групу да би добио на времену и да би сви заборавили шта се десило, а друга варијанта је да министар озбиљно жели да промени ствари за које видимо да не функционишу и жели да их мењамо и решавамо. Овог момента су пата карте, признајем да не видим којим путем ће он ићи. Ипак, истина је да смо се макар померили са мртве тачке. Направљена је та Радна група и поздравили смо то што министар жели да сарађује. Ми хоћемо и промену Закона, а не само подзаконских аката, а за то треба времена. Пружили смо руку сарадње јер стоп наисљу у школама значи спас за цело друштво“, закључује Јанковићева.

Психолог: Деци треба помоћи, никако не одузимати њиховим родитељима хлеб из руке

Психолог др Радомир Чолаковић који је својевремено радио на месту школског педагога, изричито се противи потенцијалној мери да се кажњавају родитељи насилника ђака и наставника, сматрајући да казне никако неће побољшати превенцију.

„То нису саобраћајни прекршаји, па да ви казните, поготово када се ради о суровим казнама. Ко то може данас да плати? Апсолутно се залажем за превенцију и то педагошку, психлошку и социјалну, а никако финансијску. Радио сам на превенцији ученичког насиља и знам како то изгледа. Ученик треба да се прати посредством софтвера. А како? Овако. Када ученик крене у средњу школу, психолошко-педагошка служба треба да га обради после 15 дана. Софтвер располаже електронским досијеом ученика у ком се бележе озбиљни стручни подаци о њему. Прати се његов развој, значи не прате се само лоши и проблематични ђаци, него сви. И када прикупим све податке, погледам ко ми је критичан, семафор на софтверу избаци црвено светло што значи да је тај ученик кажњаван. И софтвер одмах крене у обраду тог ученика, да му помогнете, да скренете пажњу родитељима. Ништа се није десило јер не желимо да се деси. То је само један перманентан, континуиран рад у који бих укључио и Центар за социјални рад, Основну школу, средњу школу“, објашњава др Чолаковић.

Како каже, он је то радио врло успешно, па су родитељи из целе Србије долазили како би њихову децу тадашњи школски педагог „провукао“ кроз софтвер.

„Дете нема свест о парама, јер да има, не би урадио то што је урадио. Чувени руски педагог Макаренко радио је са децом са улице, успео је од њих да направи пилоте, правнике, инжењере и докторе и то само васпитним радом, али нон стоп, а не само кад зашкрипи. Зато не мислим да ће то помоћи“.

Као и Јанковићева, и психолог сматра да на развој личности утиче фактор средине, те деца најчешће опонашају оно што виде.

„Шта је са задругом и другим ријалити програмима? Чувена карловачка гимназија, нема ко није чуо за успехе њених ђака и професора, пустила је свог наставника да учествује у ријалитију. Даље, имамо серијал са криминалцима. О чему онда говоримо? Породица је само један од фактора који утиче на дете. Опонашање је вредније него знање. Ја сам за кажњавање попут избацивања из школе, пребацивање у другу школу, да ученик изгуби годину, али удар на џеп родитеља никако“.

А шта каже Закон?

Закон о основама система образовања и васпитања предвиђа новчане казне за родитеље, члан 194 и члан 195 у износу од 5.000 до 100.000 динара. Члан 195. предвиђа новчане казне од 30.000 до 100.000 хиљада динара за родитеље, односно друге законске заступнике детета или ученика који учини повреду забране из чл. 111. и 112. овог закона ( забрана насиља, злостављања и занемаривања).

Школе, у складу са Законом, дужне су да надлежном органу пријаве сваки облик насиља, злостављања и занемаривања у установи почињен од стране родитеља, односно другог законског заступника или трећег лица у установи. С обзиром да се ови поступци покрећу и воде пред тужилаштвом и судовима, податке о изреченим казнама и броју пријава имају ове институције.

Свако ко има сазнање о насиљу или дискриминацији у школама, прво се обраћа школи. Ако реакција школе изостане, или су родитељи незадовољни реакцијом могу представку поднети прво општинској/градској просветној инспекцији, а потом и републичкој просветној инспекцији. Такође, могу се обратити и надлежној школској управи, која може у школу послати стручно педагошки надзор.

Школе су у обавези да надлежним школским управама, односно Министарству просвете пријаве све ситуације трећег нивоа насиља. У случају таквог а насиља, школа је у обавези да обавести друге надлежне институције – полицију, центар за социјални рад, дом здравља- које у складу са својим надлежностима утврђују чињенице и предузимају мере.

А у чему, онда, лежи проблем?

Директорка Института за криминолошка и социолошка истраживања др Ивана Стевановић каже да се одговорност родитеља тешко доказује.

„Кривично право подразумева субјективну одговорност, и за конкретно кривично дело по правилу не одговорају родитеји. Али прекршајно законодавство и те како препознаје пропусте родитеља у васпитању, и ако су ти пропусти родитеља довели до одређених поступака, онда родитељи могу да буду предмет прекршајне одговорности.

Међутим, у Прекршајном суду мало је поступака у вези са малолетничким насиљем у школи који се воде против родитеља. У последње четири године – свега три, и ниједан родитељ није кажњен.

„Врло често не познајемо своју децу, некада су они у кући једно, а у школи потпуно друго, и ако родитељ нема сазнања како се његово дете понаша у школи, ако му на то није указано, ако није позван на разговор, таквом родитељу не можете ставити на терет да није вршио дужан надзор над дететом“, напоменула је Оливера Ристановић, председница Прекршајног суда.

Зато, понављају, да би насилни ученици били кажњени за своје понашање у школи, а родитељи на време обавештени, иста правила морају да важе за све подједнако.

„Да се обавесте родитељи детета које је учинило неку радњу која треба да буде санкционисана, па онда чак прописује и да уколико се родитељ одмах неодазове да се таквом детету одређује психолог или педагог који ће заступати његове интересе, али да неодазивање родитеља свакако није околност која ће одлагати деловање школе“, напоменула је Ристановићева.

Фото:Профимедиа.рс
Адвокат Жељко Симић, с друге стране, сматра да се одредбе у Закону везане за новчано кажњавање родитеља насилне деце, као и многе ствари, не примењују, односно, благо речено, игноришу.

„Да би се купио неки мир, ове одредбе се просто занемаре. Тенденција оваквих случајева је заташкавање. Било је и раније насиља, оно је годинама присутно, али је, нажалост, постало ин да деца то објаве на интернету, па је зато видљивије. У школама је тренд да се „лопта спушта“. Не примењују се сви механизми који су доступни, нема ни других превентивних метода, нема довољно превентивне едукације и предавања, нема довољне интеракције ученика и психолога односно педагога. Прескачу се институције и проблем се решава медијски, што је корисно у смислу да се скрене пажња на проблем, али није на медијима да реше проблем“, објашњава адвокат.

Симић истиче и да је честа пракса да Министарство „занемари“ односно не донесе инструкцију или правилник око нечега, иако то Закон налаже, па су школама „руке везане“.

„То значи да Министарство није омогућило примену тог нечега јер није донело одређене пратеће акте да би се уопште и могло реализовати. Док се не уради то што је речено, не може да се примењује норма из закона. Исто тако, Министарство може донети одређене акте које ће подсетити и усмерити школе на примену, а то је нешто где директор треба да донесе такву примену. Ипак, директору је драже да се родитељ посвађа са професором, него да он предузима неке мере јер ипак, он треба да буде вољен и да сачува углед школе, а проблем заправо и даље постоји, само се прикрива“, сматра Симић.

А шта кажу родитељи?

Биљана Илић из Београда чије дете похађа Земунску гимназију, каже за nova.rs да нити подржава меру новчаног кажњавањг родитеља нити је против тога јер до сада није имала прилику да види како то заправо изгледа у пракси.

„Да ли ће то да буде као што по Закону морате да вежете појас или дете у ауту и сад неко ће то урадити због своје безбедности, а неко ће да веже појас да не би платио казну. Постоји моменат када људи реагују на неку новчану казну, у том смислу. Можда није поредити са саобраћајем, али ме подсећа на то. Заправо, питање је како ће то да се процењује, већ се дешавало да дете разбије прозор, па родитељи плате надокнаду штете. Биће незгодно, ако се донесе та мера, што ће онда насиље да се процењује некако новчано и сад је тешко проценити неку тежину и висину тог износа. Можда ће неки отац наћи адвоката и неће хтети да плати из принципа казну од 2.000 динара, док ће, рецимо, родитељи платити казну од 100.000 динара само да реше проблем. Можда ћемо тиме добити само нова натезања између школе и родитеља и ђака“, истиче наша саговорница.

Биљана каже да би, у случају да се нађе у таквој ситуацији гд еје њено дете направило проблем у школи, замолила д ајој с епомогне у његовом васпитању како би открили узрок зашто се тако понаша.

„Такође, треба и њему помоћи у одрастању јер је то период када су тинејџери напети, под притисцима, нико не води рачуна о њиховом менталном здрављу. И сад тим мерама имали бисмо казнене мере, а нећемо имати психологе који ће питати како си, јеси ли добро? Мени је то битно. Држава не ради ништа да помогне родитељу у васпитању и одрастању детета. Не можемо лако да упишемо дете у вртић, сналазимо се на сто начина, радимо два посла, послодавац нас терорише. О чему причамо? Немамо конкретну помоћ. Психолози су исечени из школа, у Земунској гимназији има само два психолога. Да не причамо о локалним местима где постоји један психолог на шест школа отприлике“, закључује наша сагооврница.

Ружић: Биће повећан број педагога и психолога у школама

Министар просвете Бранко Ружић изјавио је да ће Радна група тог министарства 20. децембра изаћи са конкретним предлозима за борбу против насиља у школама, а да је, за сада, једино извесно да ће тражити већи број педагога и психолога у школама.

„Имамо различите предлоге – да се повећа број психолога и педагога, да се деци забрани уношење мобилних телефона на часове, што сматрам да није лоше због концентрације и праћења наставе. Такође, закон омогућава да школе поднесу прекршајне пријаве против родитеља чија су деца виновници насиља“, рекао је Ружић.

Извор: Нова С




КАНЦЕЛАРИЈА УСПРС: 065/944 2000

Unija sprs logo

ПРАВНА СЛУЖБА УНИЈЕ СПРС: pravnik2usprs@gmail.com pravnik3usprs@gmail.com usprspravnik@gmail.com

ЧЛАНОВИ УСПРС РАДНИХ ПОДГРУПА ПРИ ШКОЛСКИМ УПРАВАМА

Јединствена листа технолошких вишкова

Листа радника са непуним радним временом

Слободна радна места

МОЈА ПРАВА – ПРЕУЗИМАЊЕ

ЗАХТЕВ ЗА ПРЕУЗИМАЊЕ – ТЕХНОЛОШКИ ВИШАК

ЗАХТЕВ ЗА ПРЕУЗИМАЊЕ – НЕПУНО РАДНО ВРЕМЕ

ПОПУСТИ ЗА ЧЛАНОВЕ УСПРС

ПЕТИЦИЈА УНИЈЕ СПРС – СМАЊЕЊЕ БРОЈА УЧЕНИКА У ОДЕЉЕЊУ

ПКУ – Covid 19

ПРОСВЕТА ИМА РЕЧ

Одлуке о расписивању конкурса на одређено и на неодређено. Споразуми о преузимању запослених Решења о избору кандидата

konkursi

VII a Фаза одобрених радних места 30 – 50%

VII Фаза одобрених радних места

VI Фаза одобрених радних места

V Фаза одобрених радних места

IV фаза одобрених радних места

III Фаза одобрених радних места

II Фаза одобрених радних места

I Фаза одобрених радних места

Izrada web sajta: ATEC Technologies
Scroll