Ко ће учити децу: Стипендије због слабог интересовања за „наставничке смерове“

Ко ће учити децу: Стипендије због слабог интересовања за „наставничке смерове“

Студенти који се одлуче за наставничке смерове на факултетима стипендираће се од прве године студија и износ стипендија биће повећан, предвиђено је новим акционим планом чије се усвајање на Влади Србије очекује током јула, речено је порталу Н1 у Министарсву просвете.

Како нам је речено, Министарство просвете сваке године расписује конкурс за стипендирање студената за недостајућа занимања, како би се стипендирали студенти друге и треће године студија који студирају математику, физику, информатику, енглески, српски и немачки језик, а новим Акционим планом биће промењени услови па ће се ови студенти стипендирати од прве године и износ стипендија биће повећан.

Пријемни испити на факултетима у Србији завршавају се 1. јула, а последњих година бележи се тренд смањења броја заинтересованих средњошколаца за наставничке смерове на факултетима, што је показао и овогодишњи упис.

Како би се решио овај проблем, осам декана факултета са наставничким смеровима – Филолошког, Математичког, Филозофског, Хемијског, Биолошког, Физичког, Географског и Факултета за физичку хемију саставили су у марту ове године, Платформу којом је између осталог предложено да се дају стипендије за студенте који се определе за наставничке смерове, повећају плате просветарима које треба да буду за 30 до 50 одсто веће од просечних плата у Србији и враћање угледа просветним радницима, а повод за израду платформе је недостатак наставног кадра и све мањи број студената који се уписују на ове факултете.

У Министарству просвете за Н1 кажу да је Платформа достављена Министарству, и да су у међувремену одржани бројни састанци са представницима универзитета, факултета и студената.

„Влада је формирала Радну групу за израду Нацрта закона о финансирању високог образовања, који ће бити решен део проблема. Мере предложене Платформом су већ биле део предлога Акционог плана за период од 2024- 2026 године за спровођење Стратегије развоја образовања и васпитања у Републици Србији до 2030.године. Акциони план биће усвојен током јула месеца на Влади Републике Србије“, наводе у министарству.

Наводе да се сагледавају разни аспекти система образовања, укључујући и стање људских ресурса у образовању, па је тако и једна од приоритетних области за осигурање квалитета у доуниверзитетском образовању и васпитању, које предвиђа Стратегија развоја образовања и васпитања, и опште оснаживање наставника, њиховог професионалног развоја и напредовања, као и опредељење за даље унапређивање система у овом сегменту.

Шта су нам показали овогодишњи подаци са уписа

На Физичком факултету Универзитета у Београду на смеру Општа физика, чији дипломирани студенти овај предмет предају касније у школама, пријављен је само један бруцош на 25 места. На Филолошком факултету у Београду, најугроженији је српски језик и књижевност, на који се ове године пријавило само 34 кандидата, на планираних 100 места.

На Учитељском факултету на катедри у Новом Пазару за смер Образовање васпитача, пријавило се само троје средњошколаца, а за образовање учитеља 29., док је за катедру у Вршцу за смер Образовање учитеља пријављено четворо. На Хемијском факултету БУ за смер Настава хемије, пријављено је само седморо бруцоша, а места има за 25., док је на Математичком факултету у Београду, на смеру Општа математика, пријављено 135 кандидата, а број планираних места је чак 250.

Извор: Н1