На веб сајту Владе Србије, 9. августа 2024. године, објављена је вест о представљању резултата 100 дана рада Владе Србије. Говорећи о резултатима рада Владе, г Милош Вучевић, председник Владе, између осталог је рекао да је циљ актуелне Владе да до краја 2024. године просечна зарада у Србији буде 927 евра, односно да до краја 2027. године она износи 1.400 евра.
Недељу дана раније, поједини медији су писали да просветним радницима следи повећање плате од 15 % да би достигли тренутну просечну плату која износи нешто изнад 100.000,00 динара.
Вероватно је у питању нагађање новинара колико ће бити повећање плата у просвети, с обзиром да нико од државних званичника није изнео информацију о проценту планираног повећања. Једино је председник Републике, г. Александар Вучић, 19. јула 2024. године, рекао: „Што се плата тиче, верујем да ћемо ићи не на линеарно повећање у јавном сектору, већ ће бити различите групе, а мислим да, без обзира на то што по броју радних сати они не могу да се пореде са другим људима, мислим да морамо да идемо на значајно повећање примања у просветном сектору и то ће бити наша идеја“.
Протоколом ради решавања материјалног положаја и услова рада запослених у просвети, потписаним 12. октобра 2023. године, дефинисано је да се почетна плата наставника, односно запосленог са седмим степеном стручне спреме, изједначи са просечном платом у Републици Србији до 1. јануара 2025. године.
Чему ове информације служе? Тренутна плата наставника-почетника са 7. степеном стручне спреме износи 86.681,21 динар. Уз рачуницу коју су објавили поједини медији, о повећању плате од 15 %, наставник-почетник би скоро досегао тренутну просечну плату у Републици Србији (86.681,21 + 13.002,15 = 99.683,36 динара). Подсећамо да је просечна нето плата за мај 2024. године износила 100.170,00 динара. Дакле, уз повећање од 15 %, наставник-почетник би и даље имао плату испод републичког просека, додуше неких 500 динара.
https://www.stat.gov.rs/sr-cyrl/vesti/statisticalrelease/?p=15224&a=24&s=2403?s=2403
Претпоставимо да ће Министарство финансија предложити, а Скупштина Србије усвојити Закон о буџету за 2025. годину којим ће бити обезбеђена средства за повећање плата запосленима у просвети од 15 %. Тиме ће бити реализована та одредба Протокола потписаног 12. октобра 2023. године, додуше не баш у динар.
Али шта ће се десити ако просечна нето плата у Србији на крају 2024. године досегне 927 евра односно 108.459,00 динара? Онда повећање од 15 % неће бити довољно, јер ће просветни радници у том случају, чак и уз повећање плате од 15 %, опет бити испод републичког просека за 8,5 до 9 %.
Закључак је да у предстојећим преговорима треба тражити повећање које ће бити веће од 15 %, јер су сви изгледи да ће просечна плата на крају 2024. године бити већа од просечне плате у мају 2024. године (100.170,00 динара). Незгодно је што нико не може са сигурношћу да израчуна и тврди колика ће бити просечна плата на крају ове године. Републички завод за статистику објављује званичне податке о просечној плати за одређени месец отприлике после 2 месеца (податак за мај је објављен 28. јула 2024. године).
Из искуства знамо да држава готово никада није била широке руке када су у питању проценти повећања плата просветним радницима. Стога смо склонији да верујемо да повећање плате неће бити значајно изнад 15 %. Министарство финансија ће у припреми Закона о буџету за 2025. године, у најбољем случају користити званичне податке о просечној плати за август 2024. године који ће бити објављени крајем октобра 2024. године.
Шта онда радити ако од јануара 2024. године добијемо повећање од 15 или 16 % са којим ће плата наставника-почетника бити 100.000,00 динара, а републички просек на крају године (знаће се крајем фебруара 2025. године) буде 108.459,00 динара? Синдикати просвете треба да размишљају о потписивању новог Протокола, или анекса постојећег, који би предвидео увећање плата просветним радницима на полугодишњем нивоу, на основу званичних статистичких извештаја. Само на тај начин ћемо избећи ситуацију да један или два месеца током године будемо близу републичког просека, а да наредних 10 или 11 месеци опет будемо далеко испод тог истог просека.
Репрезентативни синдикати просвете имају пред собом озбиљан и тежак задатак да објасне кључарима државне касе колико је важно да плате запослених у просвети морају бар да константно прате републички просек. Они то могу да објасне, али не могу да присиле надлежне да наше захтеве и испуне. Да би захтеви били испуњени, иза синдикалних преговарача мора да стоји чланство које ће бити спремно да разним видовима синдикалне борбе, од преговора до обуставе рада, пружи и обезбеди легитимитет преговарачима. Стога већ треба припремати синдикалну борбу на пролеће 2025. године за очување и побољшање материјалног положаја запослених у просвети.
ИНФО УСПРС