Лагана смрт наставничке професије

Извор: НИН

Лагана смрт наставничке професије: Упис на факултете и сви проблеми које је оголио

Овогодишњи пријемни испити за факултете открили су неке нове трендове и правце којима иде савремено српско друштво, али и многе ране система које, по свему судећи, делују као да се сваке године продубљују. На Филозофском факултету у Београду пријемни испит за смер Психологија полагало је чак 525 кандидата иако има само 116 места, док се на наставничком смеру на Хемијском факултету у Београду пријавила само једна особа. Обележје савременог времена се види кроз пораст броја пријављених кандидата на смеровима где је примаран програмерски (ИТ) рад, а алармантан је пад занимања за неке традиционалне професије, као на смеру Математика на Математичком факултету, где је дупло мање пријављених кандидата у односу на пре 10 година.

Листа најтраженијих факултета се не мења, најпопуларнија психологија на Филозофском факултету у Београду

Живот данас и пре десет година изгледа другачије иако је технолошки оквир у којем живимо релативно сличан. Већ су тада почели нашироко да се користе паметни телефони, друштвене мреже, интернет и сличне дигиталне и технолошке иновације које су данас стигле до нивоа да је тешко замислити живот без њих.

Подаци који говоре о порасту интересовања, а вероватно и о промени курса када је реч о популарним занимањима, одлично се виде кроз примере броја пријављених кандидата на факултетима који свој академски програм базирају на ИТ раду. Овакав тренд потврђује број пријављених на смер Софтверско инжењерство на Електротехничком факултету, где се ове године пријавио 1.031 кандидат, док их је пре десет година било 856. Слични су подаци и са смера Информациони системи и технологије на Факултету организационих наука који има 1.733 пријављених, док их је 2014. године било 1.424.

Популарни су и менаџмент и економија, о чему говоре подаци о броју пријављених кандидата на Економском факултету у Београду, на смеру Економија, пословно управљање и статистика, где се ове године пријавило 1.661 дете, а пре десет година их је било 1.277. Тренд популарности менаџмента, који је сродан овом занимању, очигледно и даље не јењава, чак супротно, расте. Тако се на ФОН-у ове године пријавило 1.589 кандидата на смер Менаџмент и организација, а пре 10 година их је било за 243 мање.

Упоредо са порашћу популарности ових занимања и смерова, занимљиви су резултати када су у питању чисто друштвене науке, попут историје, филозофије и права. Ту је немогуће одредити тренд, јер су резултати помешани. Занимљив је податак да се на смер Филозофија ове године пријавило 214 кандидата, што је пораст више од три пута у односу на интересовање од пре десет година, када их је било 65. С друге стране, на смеру Историја ове године пријавила су се 183 кандидата, док их је пре десет година било 231. Правни факултет је остао и даље једна од најтраженијих опција иако бележи велики пад популарности. Ове године конкурисало је 1.310 кандидата, док их је 2014. године било 300 више.

Шта то има у себи психологија
Савремено доба са свим својим предностима и манама донело је са собом један другачији наратив. На глобалном нивоу делује да друштво постаје све свесније важности менталног здравља. Пораст свести о томе колико је ова област важна осликава се код нас бројем кандидата на смеру Психологија на Филозофском факултету. Ове године су се пријавила 524 кандидата, док их је пре 10 година било скоро 100 мање.

Међутим, оно што студијски програм психологије чини изузетно компетитивним је чињеница да се прима само 116 бруцоша, од тога 105 на буџету, а 11 на самофинансирању. Ови бројеви кажу да на једно место у просеку конкурише 4,5 кандидата. Коментаришући овај феномен, психолошкиња и редовна професорка на Одељењу за психологију Филозофског факултета Универзитета у Београду Тамара Џамоња Игњатовић каже да је интересовање за студирање психологије „одувек постојало“.

„У време када сам ја уписивала овај смер, што је било пре неколико деценија, била је таква ситуација да на једно место конкуришу три кандидата. Оно што је занимљиво у односу на то време јесте да је некада студирање психологије било могуће само у Београду, да би се касније та могућност проширила и на Нови Сад и Ниш. Упркос томе, ‚притисак’ на овај студијски програм на Београдском универзитету се није смањио. Данас, пак, имамо пет државних и више од пет приватних факултета на којима се ова наука може студирати. Међутим, број пријављених потенцијалних бруцоша се просечно и даље умножава на државном факултету у Београду, што потврђује да се ради о нечему што је популарно“, објашњава Џамоња Игњатовић.

Одумирање занимања

Пораст интересовања на одређеним факултетима по аутоматизму значи пад на неким другим, поготово ако се узме у обзир дугогодишњи тренд смањивања броја рођене деце у Србији. Неки од података са уписа на факултете стварно добијају придев забрињавајући када се узме у обзир значај занимања. Рецимо, на Пољопривредном факултету, на смеру Биљна производња, који је раније важио за најпопуларнији, ове године су се пријавила 63 кандидата, док их је 2014. било 397. На Математичком факултету пријемни испит за смер Математика је ове године полагао 451 кандидат, док је пре десет година то учинило 1.019 њих.

Податак који је заиста најопаснији од свих је број пријављених на наставничким смеровима. За наставника хемије се у Београду пријавио један, а на истом смеру у Новом Саду ниједан кандидат. Упитну будућност школа не теши ни чињеница да се за студије професора математике у Београду пријавило готово дупло мање кандидата него што има места. Пад заинтересованих се види и на Учитељском факултету, где се ове године пријавило 195 кандидата, док их је 2014. било много више – 540. Разумљива је бојазан коју стварају овакви подаци када је у питању будућност просвете. Незаинтересованост млађих генерација да се баве овом професијом доказује и то да неки огласи на интернету за посао васпитача стоје непопуњени већ више од два месеца.

Основни разлози за то леже у лошем системском третирању просветара. Плата просветних радника је већ годинама испод републичког просека. Просветари су 2023. имали просечну зараду од 76.062 динара, што је чак 10.000 динара мање од државног просека. То јако добро виде будући бруцоши, јер што бисте се мучили да завршите факултет и радили за плату јасно мању од просека?! Председник Уније синдиката просветних радника Србије Добривоје Марјановић каже за НИН да су плате просветара основни проблем, али наглашава да није и једини.

„Ми већ више од две деценије упозоравамо да ће се ово догодити. Плата наставника, сада са мастер студијама, нешто је виша од 86.000 динара. То децу сигурно не мотивише да упишу педагошке факултете. Они не виде ни да ће се плате повећати у догледно време. Деца неће да се школују пет година или више, па да дођу да раде за зараду која је испод просека. Тренутни просек у Србији је 97.000 динара, са тенденцијом да ће до краја године бити 110.000? Плата је основни разлог, али није једини за мало интересовање бруцоша. Ту су и немогућност напредовања, па и статус наставника и свих запослених у образовању. Ту је и непоштовање наставничке професије, видимо да запослени у образовном систему све чешће трпе вербалне и физичке нападе“, објашњава Марјановић.

Он каже да су они, као синдикат, заједно са Друштвом директора школа на нивоу Србије направили платформу коју су прошле године понудили Влади Републике Србије.

„Та платформа тражи повећање зарада. За почетак тражимо тај републички просек, а након тога да просечна зарада просветара буде 30-40 процената већа од просека. Да се дају стипендије деци која уписују наставничке смерове, да им се омогући да у току школовања имају неке бенефите. Ту је и напредовање у струци, да се омогући да најбољи људи буду на високим позицијама. Ми смо то дали Влади на разматрање, они су нас звали на неке састанке, али ти састанци нису дали неки резултат. Да ли ће и шта бити у неком догледном периоду, ја то не могу да кажем“, закључује Марјановић.

Значајан скок потребних бодова у најбољим средњим школама – Змај, Трећа, па Пета
Недавне измене Закона о средњем образовању и васпитању су већ стресан и напет процес уписивања у средње школе учиниле још стреснијим, и за децу и за родитеље. Промена само једног броја је потресла цео систем пошто је максималан број ученика у одељењима у средњој смањен са 30 на 28. Ова, наизглед ситна промена успела је да границу за упис у популарне средње школе погура чак и за пет поена, а у једној да је помери на чак 97,20 неопходних бодова.

Министарство ову промену закона правда тиме што каже да ће мањи број ученика подићи ефикасност и оптимизовати образовни систем. Министарка просвете Славица Ђукић Дејановић објавила је да је у првом кругу распоређен 59.091 ученик, а 81,43 одсто њих уписало је једну од своје прве три жеље. По првом опредељењу распоређена су 35.863 ученика, по другом 8.147 и трећем 4.163 ученика.

Негде је овај закон имао огроман утицај. Пример тога је чињеница да је у Средњој школи „Јован Јовановић Змај“ у Новом Саду ове године последњи на листи имао 97,20 бодова, што је много више од прошлогодишњег прага од 93.55. За Архитектонску школу је за смер Архитектонски техничар требало 81,36 поена, што је за три бода више него прошле године. Ту је и податак да је у Електротехничкој школи „Никола Тесла“ у Панчеву прошле године за смер Техничар информационих технологија требало чак четири поена мање него ове године. У Сомбору је такође виђен огроман скок, у Средњој медицинској школи где је прошле године требало 81,58 бодова за упис, ове треба 86,34.

Када су у питању београдске гимназије, праг је пао у Трећој београдској гимназији, па се друштвено-језички смер уписивао са минимумом од 91,16 бодова, а природно-математички са 94,35. По критеријумима није далеко ни још једна школа на Врачару, Четрнаеста гимназија, која је за друштвењаке захтевала 90,05 бодова (прошле године 88,46), док је остао скоро исти праг од 92,55 за природњаке. Значајан пораст је видела Пета београдска гимназија, која је знатно прескочила и свој стандардни од око 91 поена, па је за природан смер требало 92,95 бодова, а за друштвени 90,91 поен. Прошле године је то било чак четири бода мање – 88,64 за природњаке и 86,82 бода за друштвено-језички смер.

Ове године је очекивано виђен и пораст у струковним средњим школама, где се уче нека од дефицитарних занимања. Према Уредби о подршци дуалном образовању, који је Влада Србије усвојила крајем прошле године, ђаци који сада упишу дефицитарна трогодишња и четворогодишња занимања по дуалном моделу ће добијати помоћ државе од 5.000 динара месечно. На ту суму могу рачунати девет месеци годишње. Нека од тих занимања се уче и у Електротехничкој школи „Никола Тесла“, где је најзахтевнији смер, Техничар информационих технологија имао праг од 92,75, односно смер Администратор рачунарских мрежа 88,44 бода.

---