МИНИСТАРИЈЕ
Добили смо нову министарку просвете.
– Бољи и виши одоше бољима и вишима, а нас и она једва допаде. Нешто слично би рекао један књижевни лик. Стручњак(иња) каква нам и треба. Биографија која је савршена препорука за место министарке просвете. Предавала психијатрију на Медицинском факултету у Крагујевцу. Пензионерка, значи, окренули смо се према будућности.
На нама су испробали све што су могли. Постављали за министре сваког и свашта, само нису оне који знају нешто о просвети. Код нас се у просвету разумео свак боље од просветног радника. Све смо то издржали и поднели. Углавном ћутке. Није да се није нешто покушавало, мртво море нико није успео да заталаса.
На крају – психијатар. Не знам да ли је случајно име, или је случајно психијатар. Неко мора, ваљда је то.
Покушаће и она колективну терапију над нама. Сумњам да ће успети. На оној психијатријској клиници, где је била посланик у безброј мандата, није успела. Тачно је да је тамо много теже, јер су тамо пацијенти Орлићем (законом) заштићени, они којима припада министарка. Границе неукуса и бесмисла тамо одавно нико не чува.
Ми ћемо наставити да таворимо као да се ништа није десило. Од данас до сутра. Све нас је мање. Одлазимо, а не обнављамо се. Застарело занимање. Вероватно ће ускоро нестати као и многи стари, добри занати.
Милош Мрдак