Муке школа да пронађу професоре: Kако приволети информатичара да ради за наставничку плату, док привреда нуди много више

Извор: euronews.rs

Организовати наставу у основним и средњим школама данас није лак посао. Недостају наставници математике, информатике, технике и технологије, физике, хемије, немачког. Информатика је пре неколико година уведена у основне школе као обавезан предмет, али је директорима пребачен „врућ кромпир“ да ангажују наставни кадар. А како приволети информатичара да ради у школи за почетну плату од 86.670 динара, ако му привреда нуди много више и месечна примања од 2.000-3.000 евра, а за оне са искуством много више.

У школама кажу да им није лако, да информатичаре покушавају да задрже тако што им дају 130 одсто норме, тако да им плата на крају месеца буде знатно виша од просека у просвети. Међутим, ти ситни бенефити слаба су мотивација. Наћи замену када се наставник разболи постало је прави изазов. Kао прелазно решење запошљавају студенте завршних година студија, али ни то није лак посао.

Тренд наглог опадања интересовања за посао у школама почео је од 2015. године. Прво се рефлектовао на наставнике математике, а затим и свих других предмета. На скупу у Српској академији наука и уметности (САНУ) пре неколико месеци истакнуто је да ће Србији у наредних пет година недостајати 7.000 наставника (за све предмете).

Kолико школама у Србији тренутно недостаје наставног кадра и колико је у учионицама нестручног кадра, нема прецизних података.

Министарство просвете проследило је допис школама 13. септембра ове године, да им до 23. септембра доставе податак колико је у школама запослено нестручног кадра, заправо колико је у настави предавача који немају адекватно образовање. Извештај ће се користити за предузимање даљих корака и доношење одлука како би се проблем дефицита наставног кадра донекле превазишао.

„Министарство разматра могућност да наставници сродних предмета, на пример физике и математике, предавају оба предмета. О томе ћемо разговарати и са наставничким факултетима који иницијално образују ове кадрове“, рекла је недавно министарка просвете Славица Ђукић Дејановић.

Озбиљан проблем

Многе средње стручне школе увеле су рачунарске смерове. ЕТШ „Никола Тесла“ има неколико смерова који су блиски информационим технологијама.

Директор те школе Бранко Суботић каже за Еуронеwс Србија да за сада имају довољно наставног кадра, да су им сви предмети поктивени, јер су „школа на добром гласу“.

Међутим, проблем настаје када неко од наставника оде на боловање, тада замену за њих траже међу студентима завршњих година факултета, само да се не губе часови.

„За сада су нам покривени сви часови, имамо довољан број професора, али у будућности то ће бити велики проблем. У случају болести неког од запослених, као замену ангажујемо студенте завршних година факултета. То су углавном све наши бивши ученици и они се радо одазивају на наш позив. Чим чују да Тесли треба наставник они се јаве“, прича Суботић.

Неким школама је лакше да пронађу наставни кадар, другима је то већ одавно озбиљан проблем. Директор Земунске гимназије Милош Бјелановић каже да су гимназије још увек изазов за професоре, те да немају велики проблем у проналажењу кадра, укључујући и математичаре и информатичаре.

„Нама су сада три професора математике отишла у пензију и буквално смо у року 15 дана нашли три изузетно квалитетна наставника из основних школа. Али су зато основне школе сада у проблему. Такође, мислим да су и електротехничке школе у великом проблему. То ће у наредном периоду ескалирати“, прича Бјелановић.

Све теже до настаника

А како је организовати наставу у основним школама знају само њихови директори. Сузана Липић, директорка ОШ Бранко Радичевић на Новом Београду каже да је у сталној комуникацији са колегама из осталих основних школа и да све имају проблем да пронађу наставни кадар који је стручан.

„Ми смо добро стартовали у овој школској години да имамо стручни кадар. Претходних година није било тако. Све је теже доћи до наставника. Ми смо ове године имали среће, јер смо математичарку добили из Војно-техничког института. Жена је завршила математику одавно, радила је у институту годинама, далеко јој је да путује и хоће пет, шест година до пензије да проведе у школи и предаје математику. Добили смо стручни кадар, али само зато што је жена из личних разлога желела да промени радно место“, прича Липић за Еуронеwс Србија.

Kако каже основне школе имају озбиљан проблем да пронађу наставнике информатике, технике и технологије, јер се одељења деле у две групе уколико имају више од 20 ученика.

„То аутоматски изискује више наставника за те предмете него што нам је потребно за историју, биологију, хемију уколико су одељења бројна, а у свим школама у Београду одељења имају више од 20 ученика“, појашњава она.

Основним школама сада највише недостају наставници математике, физике, технике и технологије, информатике, немачког језика.

Организовати наставу у основним и средњим школама данас није лак посао. Недостају наставници математике, информатике, технике и технологије, физике, хемије, немачког. Информатика је пре неколико година уведена у основне школе као обавезан предмет, али је директорима пребачен „врућ кромпир“ да ангажују наставни кадар. А како приволети информатичара да ради у школи за почетну плату од 86.670 динара, ако му привреда нуди много више и месечна примања од 2.000-3.000 евра, а за оне са искуством много више.

У школама кажу да им није лако, да информатичаре покушавају да задрже тако што им дају 130 одсто норме, тако да им плата на крају месеца буде знатно виша од просека у просвети. Међутим, ти ситни бенефити слаба су мотивација. Наћи замену када се наставник разболи постало је прави изазов. Kао прелазно решење запошљавају студенте завршних година студија, али ни то није лак посао.

Тренд наглог опадања интересовања за посао у школама почео је од 2015. године. Прво се рефлектовао на наставнике математике, а затим и свих других предмета. На скупу у Српској академији наука и уметности (САНУ) пре неколико месеци истакнуто је да ће Србији у наредних пет година недостајати 7.000 наставника (за све предмете).

Kолико школама у Србији тренутно недостаје наставног кадра и колико је у учионицама нестручног кадра, нема прецизних података.

Министарство просвете проследило је допис школама 13. септембра ове године, да им до 23. септембра доставе податак колико је у школама запослено нестручног кадра, заправо колико је у настави предавача који немају адекватно образовање. Извештај ће се користити за предузимање даљих корака и доношење одлука како би се проблем дефицита наставног кадра донекле превазишао.

„Министарство разматра могућност да наставници сродних предмета, на пример физике и математике, предавају оба предмета. О томе ћемо разговарати и са наставничким факултетима који иницијално образују ове кадрове“, рекла је недавно министарка просвете Славица Ђукић Дејановић.
Озбиљан проблем

Многе средње стручне школе увеле су рачунарске смерове. ЕТШ „Никола Тесла“ има неколико смерова који су блиски информационим технологијама.
Повезане вести
Из школе не беже само ђаци, већ и наставници: Све мање бруцоша на наставничким факултетима, ко ће учити децу?
Чекајући повећање плате: Држава најављује „значајно веће “ зараде, а чиме би просветари били задовољни

Директор те школе Бранко Суботић каже за Еуронеwс Србија да за сада имају довољно наставног кадра, да су им сви предмети поктивени, јер су „школа на добром гласу“.

Међутим, проблем настаје када неко од наставника оде на боловање, тада замену за њих траже међу студентима завршњих година факултета, само да се не губе часови.

профимедиа

„За сада су нам покривени сви часови, имамо довољан број професора, али у будућности то ће бити велики проблем. У случају болести неког од запослених, као замену ангажујемо студенте завршних година факултета. То су углавном све наши бивши ученици и они се радо одазивају на наш позив. Чим чују да Тесли треба наставник они се јаве“, прича Суботић.

Неким школама је лакше да пронађу наставни кадар, другима је то већ одавно озбиљан проблем. Директор Земунске гимназије Милош Бјелановић каже да су гимназије још увек изазов за професоре, те да немају велики проблем у проналажењу кадра, укључујући и математичаре и информатичаре.

„Нама су сада три професора математике отишла у пензију и буквално смо у року 15 дана нашли три изузетно квалитетна наставника из основних школа. Али су зато основне школе сада у проблему. Такође, мислим да су и електротехничке школе у великом проблему. То ће у наредном периоду ескалирати“, прича Бјелановић.
Све теже до настаника

А како је организовати наставу у основним школама знају само њихови директори. Сузана Липић, директорка ОШ Бранко Радичевић на Новом Београду каже да је у сталној комуникацији са колегама из осталих основних школа и да све имају проблем да пронађу наставни кадар који је стручан.

„Ми смо добро стартовали у овој школској години да имамо стручни кадар. Претходних година није било тако. Све је теже доћи до наставника. Ми смо ове године имали среће, јер смо математичарку добили из Војно-техничког института. Жена је завршила математику одавно, радила је у институту годинама, далеко јој је да путује и хоће пет, шест година до пензије да проведе у школи и предаје математику. Добили смо стручни кадар, али само зато што је жена из личних разлога желела да промени радно место“, прича Липић за Еуронеwс Србија.

Kако каже основне школе имају озбиљан проблем да пронађу наставнике информатике, технике и технологије, јер се одељења деле у две групе уколико имају више од 20 ученика.

„То аутоматски изискује више наставника за те предмете него што нам је потребно за историју, биологију, хемију уколико су одељења бројна, а у свим школама у Београду одељења имају више од 20 ученика“, појашњава она.

Основним школама сада највише недостају наставници математике, физике, технике и технологије, информатике, немачког језика.
Неће имати ко да предаје у школама, Ђукић Дејановић: Фале нам наставници, повећање плата само једно од решења
Нико неће у наставнике: Пројекција је да ће школама у Србији у наредних пет година недостајати 5.000-7.000 наставника

„Знам да су многе колеге, директори школа ове године имали муке са наставним кадром. У таквим ситуацијама се ангажује нестручан кадар, студенти завршњих година факултета, повлаче се наставници из пензије. У Београду се још некако наставници и нађу, али мислим да је то много већи проблем у унутрашњости“, навела је она.
„Сви желе да уновче знање“

Добривоје Марјановић председник Уније синдиката просветних радника Србије и наставник информатике у једној основној школи каже да колико је ситуација алармантна најбоље говори податак да су од тројице његових колега, двојица напустила школу и отишли у привреду да раде.

„Да се нисам обавезао на синдикалну борбу вероватно бих и ја тако урадио. Са 20 година радног стажа у образовању плата вам је сада 95.000 динара. Програмери раде за плату од 4.000 до 5.000 евра. Могу да раде за стране компаније из свог стана“, каже он за Еуронеwс Србија.

Наводи да се директори довијају на разне начине да их задрже, дају информатичарима норму 130 одсто, само да остану да раде у образовању. Они који су у систему, можда још некако могу да се приволе да остану у образовању. Младе је немогуће мотивисати да уђу у учионице.

„Сви желе да уновче своје знање. Kада привреда нуди толико већу плату, ко ће да ради у просвети?Дефинитивно ту сада пропада квалитет наставе, јер они који сада долазе у образовни систем нису људи који могу да потпомогну квалитету. То је велики проблем“, рекао је он.

Kолико је то озбиљан проблем, каже он, сведочи податак што су школе раније на замену узимале студенте завршних година, сада има школа које прихватају и студенте са прве године.

„И како ће студент прве године да бави педагошким радом? Никако. Он можда има почетно знање, али немају педагошке вештине што је потребно у настави“, наводи Марјановић.

Више нису у проблему са наставним кадром само основне и средње школе већ и факултети. Многи технички факултрети имају ИТ смерове, али не знају како да задрже најбоље студенте у настави као асистенте. Плате које могу да им обезбеде фаултети су четири-пет пута ниже од плате у привреди.

---