Најављено повећање плата у просвети: Игара без хлеба

Најављено повећање плата у просвети: Игара без хлеба

Унија синдиката просветних радника Србије саопштила је да најављено повећање плата за просветне раднике од септембра од 5,5 одсто, није довољно и позвала Владу да хитно реагује. Тим поводом разговарали смо са председницом Уније синдиката школа Београда Снежаном Романдић. Она је за портал “Времена” изнела анализу тренутне плате просветних радника и објаснила шта конкретно значи увећање од 5,5 одсто на тај износ.

Сања Зрнић

Портал: Време

Поводом саопштења Уније синдиката просветних радника Србије у коме је затражено од Владе Србије и Министарства просвете да хитно почну преговоре о корекцији плате за запослене у образовању, разговарали смо са председницом Уније синдиката школа Београда Снежаном Романдић.

Како каже за портал “Време”, оваква реакција је била неопходна јер је повећање плата просветним радницима од 5,5 одсто, пре све свега, популистичка мера.

“Министарство и Влада се понашају врло неодговорно. Предвиђено повећање плата за техничко особље износи око 1000 динара. Наставном кадру, у зависности од година стажа и разредног старешинства, за око 4000 динара. Када то поделите на две рате и у 15 дана добијете повећање од 2000 динара, шта ћете са њима? Да кажем, ово је игара без хлеба”, каже Романдић.

Наша саговорница објашњава да увећања плата запослених у просвети морају бити најмање 28 одсто како би се примања изједначила са осталим запосленим у јавном сектору.

Она је додала и да се Влада, осим на примедбе да су плате у просвети испод републичког просека, оглушила и на захтеве који су дати прошле године, а који нису материјални, да би се поправило стање у образовању.

“То су измене Закона у систему образовања и васпитања, па затим правилници који би требало да се донесу до почетка школске године…

Унија синдиката просветних радника Србије је дала предлоге мера за смањење насиља у школама, али ниједан од предлога није имплементиран. Све што је кориговано је симболично”, каже Романдић.

Стање више него алармантно

На основу званичних података објављених на сајту Републичког завода за статистику, просечна нето зарада у Србији је 83.812 динара, у јавном сектору је 88385 динара, без пореза и доприноса, док је, према подацима са истог сајта просечна плата у образовању 78.231 динара.

“Обећано повећање предвиђено за септембар 2023. године од 5.5 одсто значи увећање од 4.302,75 динара према наведеном просеку. Реалност је потпуно другачија.

Стварне плате просветном раднику зависе од процента ангажовања, година радног стажа, старешинства. Плата почетника (са процентом ангажовања од 100 одсто) у просвети је 74.694 динара, што је у самом старту за 3.537 динара мање од наведеног просека у образовању. Са увећањем од 5.5 одсто плата почетника ће бити увећана на 78.802 динара, запослени у просвети са 20 година стажа, старешинством и пуном нормом ће након повећања имати плату од 88.256 динара”, објашњава Романдић.

Она каже да је стање више него алармантно, ако се сагледа просек у осталим ресорима у јавном сектору (здравство 87.178, администрација 95.116, јавна државна предузећа 104.591).

Као и да овом анализом лако долазимо до одговора зашто професорски смерови на факултетима остају празни, зашто све више просветних радника до 35 година напушта школе из сталног радног односа.

Сања Зрнић