Наставници поручили да школе нису криве за насиље

Извор: ozonpress.net

Након почетка нове школске године управа једне школе у Србији саопштила је да не жели да ради по смерницама Министарства просвете. У питању је чачанска Гимназија, једна је од најстаријих у држави. Kако кажу, о моралним вредностима, о поштењу, разумевању, о превазилажењу свих дискриминација, са децом причају пуних 186 година. Због тога смaтрају да је одговорност за насиље на држави и друштву, а не на наставницима и родитељима које нико ништа није питао.
Одбијамо да учествујемо у банализацији и простачењу нашег позива“, поручили су чланови Наставничког већа Гимназије, који су нову школску годину почели на уобичајен начин, игноришући смернице Министарства просвете. Не зато што се не слажу са вредностима које је прокламовало у допису школама, већ, што тако раде од 1837.године када је школу основао Вук Kараџић.

“Овде се смернице односе на то да смо ми ти који треба нешто да исправимо, да поправимо, ван читавог друштвеног контекста. Ми сматрамо да се једино у школама поштују вредности које они зацртавају, да ми имамо нултну толеранцију на насиље, а они од нас траже одговорност, чак апсолутну одговорност од директора, наставника, стручних сарадника, родитеља. Ове смернице су увредљиве због простог разлога што у свим предметима, у свим исходима, плановима, програмима стоји све ово што су написали. Kао да су писали некоме ко никада у животу није ушао у школу и сад овако треба да се понашаш”, објашњава Радмила Радмилац, професорка филозофије у Гимназији.

Иако се друге школе нису оглашавале након саoпштења Гимназије, подршка њиховим ставовима стигла је од Уније синдиката просветних радника.
“По овом документу систем је одличан, само наставници, директори, стручни сарадници нису довољно добри. Ми смо ти које нико никада ништа није питао нити консултовао. Оваквим документима Министарство са себе скида сваку одговорност предлажући неке мере, а методе треба да смисли школа. Ако тражи учешће свих актера у неком поступку онда сви актери треба да буду укључени. Школа првих месец дана треба да се баве тематском наставом о насиљу, а то су теме које је немогуће довести у корелацију са многим наставним садржајима као што је физика, хемија, математика”, Весна Јеротијевић, из Уније синдиката просветних радника Србије.

После дуго времена чини се да су се јавност и наставници нашли на истој страни и да добро знају ко је најодговорнији за стање у друштву, што даје наду просветним радницима да ће моћи да промене систем што и предлажу годинама уназад.

“ Ми већ годинама покушавамо да нас неко чује. Знамо шта недостаје школи и то би да променимо, да се смањи број ученика, да се смањи број часова по наставнику да би стигао да поразговара са децом, да их погледа, да се растерети школски програм. Ово је сад већ прича која улази у основну школу где деца од гомилу чињеница не могу да стекну знање”, каже професорка Радмила Радмилац.

Министарство просвете још увек није реаговало на став Гимназије о смерницама и томе да школе не могу бити одговорне за насиље које се промовише у друштву, пре свега у ријалити програмима преко националних фреквенција. На држави је дакле да одлучи ко је у овом друштву елита. Или је већ одлучила.

„Ми смо на Наставничком већу разговарали о смерницама и дошли до закључка да су помало увредљиве и безобразне. Наиме, сваки наставник својим радом, понашањем и изгледом делује на ученике на одређени начин, васпитава их, указује на смернице о моралности о поштеном животу, о одрастању у доброг човека. Ако наша школа после толико година постојања није изградила идентитет сигурно га неће изградити у прве две недеље септембра или у току једне школске године. А градили смо га дуго“, каже Дејан Kрунић, професор српског језика у Гимназији Чачку.