НАСТАВНИЧКИ КАДРОВИ У ДЕФИЦИТУ!

27. јул 2023.

Овај горући проблем уздрмаће српске школе 1. септембра: Четири предмета су најкритичнија, а на удару су југ Србије и Београд

„Школа без наставника математике две недеље“, „Смер на Физичком факултету уписао само један бруцош“, „Учитељица предаје историју и географију „, „Наставника енглеског нема ни за лек“, ово су само неки од наслова који су се нашли у медијима претходних месеци, а који показују реално стање ствари у просвети – и даље се ништа није променило и очигледно нас иста ситуација очекује и од наредне школске године. То за Нова.рс потврђује и учитељица Весна Јеротијевић из Чачка изражавајући бојазан ко ће нам од 1. септембра учити децу с обзиром на то да су наставнички кадрови у дефициту, а ништа се поводом тога није урадило. Кадар је посебно дефицитаран за четири наставна предмета, а на удару са руралнија подручја југа Србија, али и престоница – Београд.

Ђаци новобеоградске Основне школе „Бранко Радичевић“ ове године скоро пола фебруара нису имали часове математике зато што је наставник био на боловању.

То је за Нова.рс потврдила и директорка Сузана Липић која је и сама казала да је била изненађена ситуацијом која их је затекла.

„Када се здравствена ситуација наставника математике искомпликовала, одмах смо конатктирали Биро како бисмо нашли заменског наставника, међутим рекли су да немају тај наставни кадар. Звали смо и друге школе, писали разним просветним групама по друштвеним мрежама све у сврху да дођемо до кадра који нам фали, али безуспешно“, објаснила је тада директорка школе, додајући да се проблем са наставним кадром јавља чим се неко од запослених разболи.

Недостатак наставника не само математике, него и физике, хемије и информатике приметан је у целој Србији, а да ситуација неће бити боља показује број студената који су ове године уписали наставничке смерове на овим факултетима.

Тренд пада оваквог уписа, који траје већ девет година, сада је достигао врхунац, па је на, рецимо, Физичком факултету Универзитета у Београду (БУ), на смеру Општа физика, чији дипломирани студенти овај предмет предају касније у школама, пријављен само један бруцош на 25 места.

На Филолошком факултету у Београду, најугроженији је српски језик и књижевност, на који се ове године пријавило само 34 кандидата, на планираних 100 места.

На Учитељском факултету на катедри у Новом Пазару за смер Образовање васпитача, пријавило се само троје средњошколаца, а за Образовање учитеља 29., док је за катедру у Вршцу за смер Образовање учитеља пријављено четворо.

На Хемијском факултету БУ за смер Настава хемије, пријављено је само седморо бруцоша, а места има за 25., док је на Математичком факултету у Београду, на смеру Општа математика, пријављено 135 кандидата, а број планираних места је чак 250.

Састанак декана поново на јесен

Декани осам београдских факултета удружили су се и предложили иницијативу за спас школства и проследили је Ректорату Београдског универзитета. Они су, између осталог, предлажили регионалне стипендије за студенте одређених наука, повећање плата, али и повратак достојанства наставницима и образовном систему.

И док су декани сели за сто како би покушали да реше овај проблем, Министарство просвете узвратило је акционим планом и општим местима.

Каква је у свему томе судбина српске просвете, чини се да није извесно. Оно што јесте извесно, декани ће на јесен поново морати да се састану и наставе борбу.

Више нема ни информатичара

Учитељица Весна Јеротијевић истиче за Нова.рс да је таква ситуација већ годинама уназад, али да је сада кулминирала. Она потврђује да највише недостаје наставника математике, физике, српског језика и књижевности, али и информатике, што је, како каже, посебно изненађујуће.

„Колико је студената било заинтересовано да упише факултете који имају наставничке смерове и колико су наставнички смерови остали у дефициту са бруцошима, тај исти дефицит прати и наставу у школи. У дефициту су одавно наставници математике и физике. Први удар је био на природне науке, међутим, у међувремену, због неповољног материјалног и финансијског положаја просветних радника, деградације струке, недовољног запошљавања младих у просвети, имамо ситуацију да мањи број студената упише и друштвене факултете и те смерове, тако да сада имамо проблем и на Филолошком, и на психологији, заправо на оним смеровима који су наставнички, потом на техничким факултетима када је наставник информатике у питању, што је било непојмљиво јер је у једном тренутку тог кадра било заиста много“, наводи учителица Весна.

Додаје да је интересовање младих за просвету опало оног момента када је професија деградирана.

„То је, рекла бих, потпуно оправдано. С друге стране, у тренду су медицина, стоматологија, психологија. Рецимо, на Филозофском факултету буде 3 према 1 однос пријављених у односу на студенте који ће бити примљени на психологију. То је све оно што постоји могућност приватне праксе и запошљавање у иностранство. Све оно што је „осуђено“ и искључиво упућено на рад у настави у школама у Србији, није уопште младим људима привлачно ни перспективно. Јер заправо и није“, истиче Јеротијевић.

Најпогубнији модел за просвету је, сматра ова учитељица, да не постоји могућност да директори школа нађу замену.

„Овај модел је дошао до пуног изражаја у пандемији ковида, када због великог заражавања просветних радника, директори нису могли да обезбеде адекватне замене у настави. Међутим, пошто је тако била ванредна ситуација, онда се то некако премошћавало да уђе предметни наставник другог предмета. Један део ђака је био онлајн, па се то није толико осетило. Али, сада када смо сви у непосредној настави, а кадра де факто нема, сада имамо проблем“.

Весна Јеротијевић Фото:Љубица Сокић/Нова.рс
Наша саговорница подсећа на прошлогодишње решење Актива директора да се запосле пензионери и студенти апсолвенти наставничких смерова. Тада се истакло да би тај рад у неком тренутку могао студентима да се третира као пракса, као нешто што би било неопходно да би могли да полажу за лиценцу за рад у настави.

„Али, шта је ту проблем? По мени, то није изводљиво, нити решиво. Погледајте, имамо министарку просвете која је пензионерка. Да ли сада и политички кадрови имају исти проблем, па и они повлаче људе из пензије сматрајући да је то добро решење? Па наравно да није. То су људи који су већ завршили свој животни век у једним одређеним околностима, када је наставни систем функционисао другачије, када су деца била другачија. Они сада не могу да се прилагоде овим условима рада. Неопходан је већи број младих, амбициозних, енергичних људи, а ми их имамо, али неће да раде у просвети“.

Дефицит на нивоу целе Србије, највише на југу

Дефицит наставничког кадра је, према речима наше саговорнице, мање-више исти на нивоу целе Србије, али би можда издвојила јужни део земље.

„Можда је већи дефицит у јужном делу, подручја као што су Деспотовац, Куршумлија. Централна Србија, па и сам Београд су ту негде, дефицит је исти, а то су математика, физика, хемија, српски језик и књижевност и информатика. Фале и наставници за енглески језик, заправо њих има. Филолошки факултет и даље уписује одређени број студената на стране језике, али они се воде оном идејом да је боље да раде приватно као преводиоци, у приватним школицама или имају могућности рада са неким иностраним корпорацијама, а да то не буде рад у просвети“.

Пензионерски кадар није добар ни у настави ни на челу просвете

На питање шта просветни радници могу да очекују од нове министарке просвете Славице Ђукић Дејановић од септембра, учитељица Јеротијевић кратко каже да не зна, с обзиром на то да као што у настави није добар пензионерки кадар, тако није ни на челу просвете.

„То је прво и круцијално. Друго, она је јуче званично ступила на функцију, а да мајске трагедије и даље потресају просветни систем. У циљу спречавања даљих нежељених догађаја, оформљен је Савет за борбу против вршњачког насиља, упућен је јавни позив тридесет удружења, асоцијација и организација које је потписало и 10 професора универзитета београдског и крагујевачког, да се умреже све институције, да се дође до одговора на питања докле се стигло, шта се урадило. Међутим, тај Савет за спречавање вршњачког насиља је заседао једном у јуну када су рекли да ће ући у процедуру законска и подзаконска акта Закона о основама система образовања и васпитања, да ће се ангажовати УНИЦЕФ, да ће МУП ангажовати предавање по школама… Дакле, све ће да се уради, а ништа још конкретно није урађено. Тако да, од септембра ће нам бити онако како смо радили до сада, нажалост, ништа ново“, закључује наша саговорница.

Иначе, нова министарка просвете Славица Ђукић Дејановић која је на ову функцију ступила јуче, поручила је да школа не сме бити место насиља и да се морају предузети све мере на раној детекцији проблема.

Истакла је значај заједничког рада наставника, родитеља и деце, и најавила максималну подршку просветним радницима.




КАНЦЕЛАРИЈА УСПРС: 065/944 2000

Unija sprs logo

ПРАВНА СЛУЖБА УНИЈЕ СПРС: pravnik2usprs@gmail.com pravnik3usprs@gmail.com usprspravnik@gmail.com

ЧЛАНОВИ УСПРС РАДНИХ ПОДГРУПА ПРИ ШКОЛСКИМ УПРАВАМА

Јединствена листа технолошких вишкова

Листа радника са непотпуним радним временом

Слободна радна места

МОЈА ПРАВА – ПРЕУЗИМАЊЕ

ЗАХТЕВ ЗА ПРЕУЗИМАЊЕ – ТЕХНОЛОШКИ ВИШАК

ЗАХТЕВ ЗА ПРЕУЗИМАЊЕ – НЕПУНО РАДНО ВРЕМЕ

ПОПУСТИ ЗА ЧЛАНОВЕ УСПРС

ПЕТИЦИЈА УНИЈЕ СПРС – СМАЊЕЊЕ БРОЈА УЧЕНИКА У ОДЕЉЕЊУ

ПКУ – Covid 19

ПРОСВЕТА ИМА РЕЧ

Одлуке о расписивању конкурса на одређено и на неодређено. Споразуми о преузимању запослених Решења о избору кандидата

konkursi

VII Фаза одобрених радних места

VI Фаза одобрених радних места

V Фаза одобрених радних места

IV фаза одобрених радних места

III Фаза одобрених радних места

II Фаза одобрених радних места

I Фаза одобрених радних места

Izrada web sajta: ATEC Technologies
Scroll