НАСТАВНИЧКО ВЕЋЕ ГИМНАЗИЈЕ У ЧАЧКУ

НАСТАВНИЧКО ВЕЋЕ ГИМНАЗИЈЕ У ЧАЧКУ

ОБРАЋАЊЕ ЈАВНОСТИ ПОВОДОМ НОВИХ „СМЕРНИЦА“ МИНИСТАРСТВА ПРОСВЕТЕ

Наставичко веће Гимназије у Чачку, која се од 1837. године бави образовно – васпитним радом на добро свог народа и државе, на седници одржаној 30. августа 2023. године, пажљиво и одговорно је размотрило документ који је, под насловом „Смернице за организацију и реализацију образовно – васпитног рада у средњој школи у школској 2023/ 2024. години“, доставило Министарство просвете. Након разматрања овог документа, Наставничко веће је решило да се обрати јавности и укаже на своје ставове, сматрајући их основом за озбиљан јавни дијалог свих заинтересованих страна.

Смернице које је Министарство послало школама као помоћ за реализацију наставе изазивају бес и резигнираност наставника. Министарство просвете и цео државни систем већ одавно имају ниподаштавајући однос према школама и њиховим запосленима. Третирају нас као једине кривце за недостатке и потпуни фијаско школског система, што недвосмислено и пишу у свом документу:“Директор, наставници, стручни сарадници и родитељи одговорни су за остваривање ових циљева којима се обезбеђују безбедно и подстицајно окружење за учење и развој свих чланова школске заједнице“. Као да школе су у овом друштву нису једина места где се негује толеранција, где се насиље кажњава и где је истински вредносни систем још увек опстао.
Ми нисмо кривци за новонасталу ситуацију у друштву, које је препуно насиља и нетрпељивости. Настојећи да одбранимо образовно – васпитну улогу школе, стално позивамо да дијалог и узајамно уважавање.

Већ дуго ми дајемо конструктивне предлоге које министарство не чује: уместо додавања нових предмета предлажемо смањење броја ученика у одељењу и смањење броја часова по наставнику, као и растерећење програма а не снижавање критеријума.

Школа није изолована средина. Она, у овом тренутку, функционише само захваљујући одговорним појединцима. Основни проблем и извор насиља је овакво друштво, као и насиље са којим деца долазе у додир преко националних фреквенција које су им доступне, што преко телевизијских емисија, што преко мреже. Одговорност је на овом друштву и држави, а не на наставницима и родитељима, које нико ништа није питао.

Смернице у себи садрже све што је већ дефинисано плановима и програмима и што сваки наставник са минимумом методичких и дидактичких знања већ практикује. Одбијамо да учествујемо у банализацији и попростачењу нашег позива. С тим у вези желимо да подсетимо састављаче смерница да се вредности не уче увођењем нових предмета, изнуђеним разговорима и додатним часовима којих деца иначе имају превише, већ у самом току наставног процеса.
Наставник је модел понашања и да би уопште могао да ради свој посао, он уек настоји да створи атмосферу засновану на „међусобном поштовању, сарадњи и солидарности уз уважавање разлика“. Ове вредности се, кад су просветари у питању, успостављају праведношћу, разумевањем, једнаким односом према свим ученицима, уважавањем њихових потреба, животном ведрином и оптимизмом.Вредности се не уче напамет; за то су потребни модели, а то су, кад су школе у питању, наставници који деци својим радом и понашањем да и живот и учење имају смисла у друштву које цени знање и васпитање.

С друге стране, смернице не уважавају развојне карактеристике деце, нашег поднебља и контекста у коме најмлађи одрастају, потпуно занемарују интересовања деце различитих узраста и непрекидно праве исту грешку одређујући све из позиције одраслог, и то одраслог који никад није крочио у школу.

Суштина је да су промене нужне, али да треба послушати људе из праксе, то јест просветаре. Ми не желимо да се играмо вредносним системом наших ђака и зато сматрамо да су ове и овакве смернице бесмислене.

Као тезе за будући плодотворан дијалог наводимо следеће:

1. Кључно питање гласи – ко је одговоран за креирање
система? По овом документу, систем је одличан, само не ваљају директори, наставници, стручни сарадници и родитељи ( које нико, ништа, никад, ни о чему није питао ) иако је управо систем тај који је заказао.

2. Министарство просвете скида са себе сваку одговорност, сводећи свој документ само на сугестије, док методе треба да одреди сама школа. У ствари, ако се код доношења правила у школи тражи сагласност и учешће свих актера образовно – васпитног процеса, сви би требало да буду укључени у креирање система иза кога, преко закона и прописа, стоји Министарство просвете.

3. Школа три седмице треба да се бави „тематском наставом“ о ненасиљу. Како тематску наставу тог типа везати за, рецимо, часове хемије?

4. Уместо унапређивања васпитног рада, нама се намећу само административне обавезе.

5. Овакав документ уноси пометњу у ритам школског рада и сигурно неће ништа поправити. Истовремено, пошто се у смерницама послатим школама измишља „топла вода“, питамо се – шта смо ми то до сада радили и да ли смо уопште школовали и васпитавали децу?

6. У документу не постоји ни реч о стручности наставног особља за овакав педагошко – психолошки рад, нити се они било чиме мотивишу да га предузму. Иако постоји део о мотивисању деце, ништа се не говори о побољшању положаја просветних радника ни у образовно – васпитном систему, а ни у друштву у целини.

Позивамо све заинтересоване за стабилност образовно – васпитног система у нашој земљи да отпочну разговор после кога ће стваралачка будућност школе бити трајно обезбеђена.

У Чачку, 1. септембра 2023. године