НИЈЕ ЛОШЕ БИТИ ТРЕЗВЕН

„НАСТАВА У ОБЛАКУ“: ИЗАЗОВИ И ОДГОВОРИ/ ПОВОДОМ ЈЕДНЕ АНКЕТЕ

Уочи општег распада система, који ће, чим ђаци крену у школу и неко се, негде, разболи од короне, па почне стампедо повратка у „хоум, свиит хоум“, можемо бити сигурни да ће се све опет свести на он лајн наставу, којој се професори сада обучавају и проклињу час кад су узели дневник у руке ( сад га више ни немају, јер су им увели тзв. „електронски дневник“). Ипак, не вреди губити разум, а глава и даље треба да нам служи и за мишљење, а не само за потшишивање.

И овај текст има такав циљ. Када се у нас дешавају ванредне околности, ретко ко реши да се њима озбиљно позабави и да види шта је учињено, шта се чини, шта се може учинити. Ипак, у просвети има посвећеника и вредних трудбеника који не одустају. Тако у  Гимназији у Чачку педагошко – психолошка служба није чекала да се држава огласи о томе шта и како, него је предузела вредно истраживање о „он лајн“ настави организованој од марта до јуна 2020. Катарина Дуњић Мандић, психолог и виши педагошки саветник и Невенка Толић, педагог разултате тог истраживања „Настава у облаку“ или учење у „доба короне“ објавиле су у гимназијском извештају за школску 2019/2020. годину.

ШТА СЕ ДЕСИЛО?

Оне, између осталог, кажу:“Oд 17. марта 2020. због епидемиолошке ситуације у земљи, изазаване вирусом корона, привремено је обустављен непосредни наставни рад у свим основним и средњим школама, али није прекинут образовно-васпитни рад са ученицима. За ученике основне, средње школе и гимназија, Министарство просвете, науке и технолошког развоја је припремило едукативне садржаје за учење на даљину, који су свакодневно емитовани посредством комуникационих канала РТС-а и националне платформа Моја школа. Остваривање наставе на даљину била је обавеза свих школа, при чему су наставници сами планирали начине реализације, ослањајући се на доступну информационо-комуникациону технологију и канале комуникације.“

НАСТАВА СЕ „НАОБЛАЧИЛА“

Почело је, истичу оне, „учење на даљину“:“Непосредни рад у учионици, за веома кратко време замењен је „наставом у облаку“. Уместо у школским учионицама, наставници реализују наставу у својим „виртуелним учионицама“. Традиционална настава је привремено замењена електронском комуникацијом преко Скајпа, Вибера, мејлова, дигиталних учионица…

И наставници и ученици су се прилагођавали новом начину рада, учили и налазили решења и одговоре на изазове које је пред њих поставила „настава на даљину“. До јуче „немогуће“ постало је изазов великом броју наставника који нису ни сањали да је тако нешто могуће. Свако се сналазио како је знао и умео. Наставници који су се усавршавали и примењивали иновације у настави које нуде разне платформе и алати, спремно су дочекали нов приступ настави. „Преко ноћи“ су преузели многе улоге у којима до тада нису били, и своје домове су претворили у „привремене канцеларије“, а учионицу у „наставу у облаку“.“

„ДАЉИНСКО“ УЧЕЊЕ

Шта је учење на даљину?

Катарина Дуњић – Мандић и Невенка Толић га овако дефинишу:“Учење на даљину је савремени начин учења и усвајања нових знања, образовања, заснованих на материјалима, инструкцијама и упутствима које наставник пружа ученицима применом информационо комуникационих технологија (ИКТ). У време информационих технологија могућности за учење на даљину су бројне. Истраживања су показала да метода учења на даљину, више од свих других облика рада, ставља процес учења у руке ученика, а наставника у улогу модератора процеса учења. У процесу стицања нових знања ученик је у прилици да развија кључне и међупредметне компетенције попут комуникације, сарадње, предузимљивости, дигиталних компетенција. Добре стране ове врсте учења и подучавања, су и што ученици усвајају знања својим темпом, на месту и у време које њима одговара. У ситуацији када наиђу на тешкоћу ученици могу да успоре, паузирају снимак лекције, поново покушају, промене дирекцију у мишљењу која ће им помоћи да реше проблем и савладају градиво. Наставник у припреми наставе има већу слободу и могућност да за исту наставну јединицу припреми доста различитих садржаја, тако да настава постаје индивидуализована. Кључна активност за сваку врсту учења је повратна информација којом наставник формативно делује на ученика, а која је ученику и наставнику увек доступна. Ученик не мора да чека наредни час да постави жељено питање и добије одговарајућу информацију јер питања може да постави одмах, док још учи, и на њих добија правовремену ваљану повратну информацију.“

То, дакле, може да функционише?

Додуше, кад би наша земља била Јапан…

ПРЕМУДРО МИНИСТАРСТВО

Министарство просвете се похвалило резултатима:“На основу праћења реализације наставе на даљину у прве две седмице ванредног стања, Министарство просвете, науке и технолошког развоја упутило је допис школама у коме су, између осталог, указали на професионализам и одговорност наставника у прихватању промене начина рада, која се огледа у: посвећености припремању наставних материјала и квалитету комуникације са ученицима и родитељима; више од 60% наставника користи различите доступне и предложене платформе за учење, што учење чини занимљивијим за ученике; значајан број наставника није имао искуства са платформама за учење, али су за врло кратко време, уз упутства која су добили, успели да овладају знањима и вештинама за њихово коришћење; све школе су успеле да изнађу начин да и ученици који немају могућност да користе канале комуникације на даљину добију потребну помоћ у учењу; наставници су развили пригодне системе за праћење напредовања ученика, воде белешке о резултатима учења, залагању и понашању ученика током учења и током комуникације са наставницима и другим ученицима. Према увиду Министарства просвете, а на основу повратних информација добијених од родитеља, у условима наставе на даљину ученици добијају више или значајно више домаћих задатака него у редовним условима или су домаћи задаци сложенији и обимнији. Министарство просвете је предложило да и наставници и ученици планирају одређено време за рад. Настава на даљину, иако пружа много могућности, не значи да наставници, ученици и њихови родитељи треба да буду на платформама и у комуникацији током целог дана. Наставници и ученици би требало да планирају, у оквиру одређеног „радног времена“, време за учење. Например, ако су ученици учили путем ТВ часова у преподневним сатима, требало би да се додатна подршка и задавање домаћих задатака и задужења заврше до 17 часова истог дана. Уколико су ученици учили путем ТВ часова у поподневним сатима, задужења и задатке треба достављати наредног дана у преподневним сатима. Ова динамика може да се примени и на наставне предмете за које не постоје ТВ часови. Наставницима је препоручено и да ученицима омогуће одговарајуће рокове за израду задатака и достављање повратних информација. Да би се задржала постојећа мотивација, потребно је водити рачуна о радној енергији и наставника и ученика.“

Занимљиво запажање, нема шта. Поготово сад, када се, уочи нове школске године, просветарима нуди да буду учитељи, чистачи и полицајци у исти мах. (1)

УЗОРАК ИСПИТИВАЊА

Узорак је био репрезентативан: испитивањем је обухваћено 634 ученика (56% од укупног броја ученика Гимназије) из 39 одељења и 38 наставника (45% од укупног броја).

Ученици су имали своје примедбе: превише захтева од стране наставника (55,8%); настава се не одвија у складу са распоредом часова, без јасног временског оквира (38,3%);рад на више онлајн платформи за учење на даљину (сваки предмет је на посебној платформи) (26,8%);наставник нема искуства са онлајн платформама за учење (26%); тешко ми је да самостално, без непосредног контакта и помоћи наставника, савладам градиво (24%); нередовно добијам повратне информације о свом раду од наставника (19,4%).

Биле су ту и друге тешкоће:тешкоће техничке природе (слаб интернет); организационе тешкоће: непридржавање распореда часова (не знамо када ћемо добити домаћи па морамо увек да будемо активни на мрежи); много различитих платформи и алата; претежно коришћење вибера; велика количина материјала, преобимне лекције, много градива; превише захтева наставника, домаћих задатака; недостатак објашњења градива; тешко је математику и  природне предмете објаснити на даљину, преко презентација и/или порука; теже разумевање градива појединих предмета и поред одгледаних онлајн часова; неко градиво је немогуће разумети без помоћи наставника; недостатак повратних информација од стране наставника; тежина контролних задатака и усменог испитивања је као да смо у редовној настави; недостатак плана оцењивања на нивоу одељењског већа, чак је тест послат ненајављено; недовољно времена за израду теста; недостатак мотивације за континуирано учење у настави на даљину; неспремност ученика на самосталано изучавање градива; недостатак организационих способности ученика за организовање времена за учење.

НЕЗАДОВОЉНИ ПРОСВЕТАРИ

И професори су били незадовољни, па су овако исказивали своје ставове: “1.Тешко ми је да без непосредног контакта са ученицима реализујем наставу (34,2%) 2. Нередовно добијам повратне информације од ученика (да ли им је материјал који су добили довољно јасан, да ли треба додатно објашњење..) (28,9%)

3.Немам довољно искуства са онлајн платформама за учење (23,7%)

4. Настава се не одвија у складу са распоредом часова, без јасног временског оквира (21,1%)

5. Нередовно добијамо домаће задатке од ученика и ученици немају довољно искуства са онлајн платформама за учење (по 18,4%).“ Професори су се жалили на: много утрошеног времена за писање предавања и коментаре радова великог броја ученика;  изостанак викенда који су постали радни дани; ученици  очекују да будемо доступни 24 часа дневно. Било је и проблема са оцењивањем: велики број идентичних радова ученика приликом провера и израде домаћих задатака; ученици не раде самостално – преузимају радове са интернета; преписивање домаћих  задатака и контролних вежби; при изради контролних задатака, у временском року који је ограничен, ученици увек имају изговор да им је спор интернет или сличне тешкоће са техником, због чега њихова решења контролних задатака не стижу на време до наставника, а то значи да могу да преписују једни од других… немогућност адекватног праћења напредовања ученика у наставном процесу будући да злоупотребљавају одсуство надзора наставника. Ученици нису били довољно мотивисани: па је у питању био недостатак личне одговорности, слушања наставника; неки ученици не присуствују настави, не шаљу редовно домаће задатке, не одговарају на мејлове. Недостајало је и учествовање ученика, дијалога, питања ученика, изношења мишљења и повратних информација, а наставници нису имали јасне повратне информације  о њиховом разумевању градива.

Ђаци су највише користили предавања која су припремили професори, а и ученици и наставници (73,7%) су најчешће користили уџбенике и збирке које иначе користе у школи. Сваки пети ученик је користио онлајн предавања која је самостално пронашао на интернету, а сваки други наставник је користио  онлајн предавања која је самостално припремио. Сваки трећи наставник је користио онлајн предавања и материјале који су постављени на порталима МПНТР (сајт РТС-а, РТС Планета).

ПРЕДНОСТИ РАДА НА МРЕЖИ

Ученици су наводили да постоје и извесне предности „он лајн“ наставе: комфорнији услови за рад од куће,  могућност рада својим темпом и без притиска, могућност договора са осталим ученицима око израде задатака, градиво у сваком тренутку доступно на интернету, негубљење времена на путовање  и више слободног времена.Професори су о предностима рекли следеће: градиво је у сваком тренутку доступно на интернету,  користе се различити начини учења од уобичајених, а ученици слободније постављају питања наставнику ако им нешто није јасно.

НА ШТА СЕ ЖАЛИТЕ?

Ипак, што се недостатака тиче, ученици су били јасни: недостатак „живе речи“ и додатног појашњења од стране наставника, преобимно градиво, настава на даљину која захтева пуно самосталног рада и сналажења.И наставници су се жалили на недостатак „живе речи“ и могућности додатног појашњења, пуно преписивања због мањка контроле, немогућност стварне провере знања што условљава нереалност оцена, рад током целог дана (материјали стижу у било које доба дана), пробијање рокова за предају домаћих задатака, као и  недостатак времена времена за обнављање и утврђивање

ОЦЕЊИВАЊЕ „У ОБЛАКУ“

Што се оцена тиче, ученици су указали да је најчешће коришћени  начини провере и оцењивања извођен на основу квалитета израде домаћих задатака (87,2%), писаних провера знања (86,9%), есеја (74%), писмених задатака (71,3), израде power point презентације (62,3%), учешћа и ангажовања на пројектима (58,5%). Нешто мање је било присутно усмено одговарање ученика посредством Zoom-а, Skypе, Вибера (39,3%), учешће и ангажовање ученика у групном раду (34,5%) и истраживачким задацима (26,3%). Наставници су указали на домаћи задатак (89,5%) и писане провере знања (86,8%) као најчешће заступљене у настави на даљину. На трећем месту по учесталости одговора наставника (50%) налазе се учешће и ангажовање ученика на пројектима и израда power point презентације.

ИЗВЕСНЕ НЕСАГЛАСНОСТИ

Наставници су, кажу Катарина Дуњић – Мандић и Невенка Толић, уверени да редовно дају повратну информацију ученику о његовом постигнућу (89,5% наставника), док је таквог става тек четвртина ученика (26%):“Ову несагласност у проценама можемо тумачити и тиме да су наставници који су учествовали у истраживању склонији давању повратних информација, а да су ученици процењивали све наставнике који им предају.“

Оне истичу:“У току редовне наставе, пре увођења ванредног стања, ученици су најчешће учили 2 до 4 сата дневно (46,5%); око трећина гимназијалаца је учила мање од 2 сата, а петина 4 до 6 сати. Током наставе на даљину ученици су учили мање него током редовне наставе: највише ученика је учило мање од 2 сата дневно (37%), а трећина ученика је учила 2 до 4 сата. Мањи број ученика (око 7%) је доста учио током редовне наставе (више од 6 сати днево). Током онлајн наставе број ових ученика је повећан (око 13%).“

Били су то дани честих изолација. Своје слободно време наставници најчешће су проводили у кругу породице (76,3%), у шетњи (68,4%), гледању филмова и серија (44,7%), кувању (39,5%), тренирању у кућним условима (34,2%).

У СЛОБОДНО ВРЕМЕ

Скоро сваки трећи наставник Гимназије је у своје слободно време за време ванредних мера се стручно усавршавао на вебинарима и слушао музику (28,9%), а сваки четврти је усавршавао знање страних језика или се бавио својим хобијима (26,3%). Мање су били заступљени: читање књига, учење програмирања, сликање, свирање неког инструмента (по 2,6%).

Најучесталије активности у слободно време чачанских гимназијалаца биле су: слушање музике (76,7%), гледање филмова и серија (75,4%), у кругу породице (67,2%), тренирање/вежбање у кућним условима (57,3%), шетња (42,9%), усавршавање знања страних језика (32,6%), бављење својим хобијима (31,2%).

Мањи број ученика, у слободно време, се бавио неким спортом као што су кошарка, стони тенис и тенис (0,6%), учио програмирање на нету (1,1%), радио и помагао у породичним пословима (1,5%), спремао пријемни испит (1,6%) и читао књиге (1,6%).

КАКО ЈЕ ТО СТВАРНО БИЛО?

Како је деци стварно било?

Ево једног писменог задатка, рађеног на тему „Прође вирус, а прође и младост“. Сада када смо поново слободни, чини нам се као да су до те слободе прошле године. Чини нам се да је цео свет стао, али не и време. Време је непрестано текло. Били смо заробљени неколико месеци, али нам се чини да је то трајало много дуже. Чекајући да поново можемо да идемо напоље, бавимо се спортом, дружимо се са пријатељима, стекли смо утисак као да је читав један живот прошао. Али зато је сада на реду други живот, нова шанса, коју треба да искористимо и да проживимо све оно што смо због овог вируса пропустили.

Одрасли обично говоре да је то поглавље књиге које се мора проћи како би одрасли и били спремни за живот. Међутим, није увек све онако како изгледа. У тренуцима смо принуђени да на бржи и тежи начин пролазимо кроз младост. Нека деца су још као мала слушала о страшним ратовима и вирусима, док нека нису знала шта је то све до овог тренутка. Иако се живот углавном вратио у нормалу, све ово што се издешавало у последњих пар месеци, променило је живот људи, од свакодневних обавеза, до начина размишљања. Када се овај вирус појавио, нисам га видела као неку велику опасност, али, како је време одмицало, повећавао се број жртава. Сама помисао на то да је у неким земљама умрло више хиљада људи, нечије деце, родитеља, који су сахрањени без поворке, као да људска душа не служи ничему ми је уливала одређену дозу страха. Схватила сам да је то реалност која може било кога да задеси, па тако и мене и моје најближе. Увидела сам да, иако ми, људи, доминирамо овим светом, ми смо заправо мали и безначајни и постоје ствари на које ми никако не можемо да утичемо. Тренутно стање у којем се ствари побољшавају не треба да узимамо здраво за готово, јер ,ако је оваква пошаст дошла тако изненадно и оставила огромне последице, то може поново, било када да се деси. Мислим да је ово такође била једна врста упозорења, да је наш живот пролазан и да може да се оконча онда када ми то не очекујемо, тако да треба да искористимо сваку прилику коју нам живот пружа, да заборавимо лоше ствари и да у свему препознамо нешто добро.

Мени и мојим вршњацима је ова школска година прошла веома брзо, баш када смо кренули да се међусобно упознајемо, сплетом околности били смо потпуно раздвојени. Свакодневно смо били у контакту, али нам то једноставно није било довољно. Не бих волела да и остале године овако прођу, јер је ово време кад треба да се дружимо и на неки начин закорачимо у живот. Надам се да се овако нешто више никада неће поновити и да ће остати само догађај на који се више нећемо освртати.

Сви бисмо волели да тако буде. А како ће бити – видеће се ускоро.

ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ