Нове мере за почетак школске године: Бацање прашине у очи

Извор:  vreme.com

Данас је почела нова школска година, а само пре неколико дана Влада Републике Србије је предложила измене Закона о основама система образовања и васпитања. Недавно је и Министарство просвете објавило Смернице за организацију и реализацију образовно–васпитног рада у новој школској години

Милица Срејић
Неколико дана пре почетка нове школске године Влада Републике Србије предложила је нови сет просветних закона о којима би требало да се разматра у Скупштини. Предложене су измене неких чланова Закона о основама система образовања и васпитања, као и Закона о уџбеницима.
Између осталог предложене мере су увођење националне читанке, да од другог разреда основне школе оцена из владања уђе у просек оцена на полугодишту и крају године, али и могућност удаљавања ученика са наставе у трајању од минимум пет дана у случају теже повреде обавеза и понашања. Такође, у оквиру појачаног васпитног рада са ученицима треба да се реализује и друштвено-користан рад.

Портпаролка Уније синдиката просветних радника Србије Весна Јеротијевић о предложеном удаљавања ученика са наставе на најмање пет дана уз могућност друштвено-корисног рада за портал „Времена“ каже да очекују да иако је ученик физички удаљен из школе то вероватно неће подразумевати да нема никакав вид наставе за то време: „У том случају би вероватно морала да се предвиди нека врста онлајн наставе што захтева додатно ангажовање наставника и одељенског старешине.“

Додаје и да није јасно дефинисано шта се подразумева под друштвено-корисним радом. Да ли је то рад у школи, ангажовање ученика у библиотеци, ђачкој кухињи, школском дворишту или то подразумева неки рад у оквиру друштвене заједнице на нивоу локалне самоуправе, као на пример Црвеног крста?

Редовни професор Филозофског факултета на одељењу Психологије др Александар Бауцал за портал „Времена“ каже да је када се доносе такве мере важно сагледати шири контекст како оне могу да делују у нашем друштву, те да „иако таква мера постоји у другим образовним системима, нема гаранције да ће бити сврсисходна и у српском.“

Смернице за нову школску годину

Министарство просвете недавно је упутило школама и Смернице за организацију и реализацију образовно–васпитног рада у новој школској години чији је основни циљ развој људских вредности код ученика и унапређивање односа заснованих на међусобном поштовању, сарадњи и солидарности уз уважавање различитости.

Весна Јеротијевић указује да су смернице стигле касно и да има исувише општих места, као и то да није наведено како ће исте бити имплементиране.

„Не можете очекивати да ће само један час који траје 45 минута код ученика потпуно осветлити тај аспект његове личности, када нам деца живе у друштву у коме је говор мржње постао опште прихватљив“, закључује она и додаје да је Министарство просвете у односу на смернице и упутства које је послало ушло потпуно неспремно самим тим што је пред почетак нове школске године донело одлуку о новом наставном предмету – „Врлине и вредности као животни компас“.

„Ако неколико дана пре почетка школске године уводите нов наставни предмет то само говори у прилог томе ко је изгубио компас,“ каже Јеротијевић.

А професор Бауцал каже да су смернице добре у смислу усмеравања пажње ка потребним стварима, али да је проблем њихова имплементација: „Оне постављају веома амбициозне циљеве да се у великом броју школа деси веома велика промена, а то је да се од неких отуђених људи направи заједница.“

Даље указује да је за ово неопходно да Министарство обезбеди добар план имплементације, као и доста подршке школама. „Ако не обезбедимо ту подршку онда ове амбициозне смернице неће успети да промене стање у многим школама“, закључује Бауцал.

Шта је неопходно, а шта се урадило?

Весна Јеротијевић каже да је неопходно да се умрежи систем како би сви могли да упуте одређене сугестије и предлоге. „Фински систем је јасан зато што школе имају потпуну аутономију у креирању наставних планова, програма и реализације. Дајте људима који су стручни да то раде и да то креирају, то би онда имало прави ефекат нечега што желите да имплементирате. Смернице су овако општа места, бацање прашине у очи да се јавност информише како се нешто велико променило“, закључује она.

Бауцал наглашава да је ученицама и ученицима, али и наставницима и родитељима, потребно да школа постане „позитивна заједница“, а не да буде место где ће деца доћи да одраде учење, где ће наставници доћи да одраде своју улогу наставника, где ће се сви осећати незадовољно. У ситуацији којом доминира атмосфера да је школа као „буре барута“ питање је времена када ће се стећи околности да она поново ескалира, а то је оно што нам се дешава већ дуги низ година.